Bogdanov: Tramp pobegao od Irana uz pomoć avio-keteringa, ali ide u Dalas gde je ubijen Kenedi

KAKO MU PADA REJTING – SVE JE VIŠE „POKUŠAJA ATENTATA“ NA AMERIČKOG LIDERA Prvi trenuci posle pucnjave u Batleru, u leto 2024-te * „Bekstvo“ nakon samita NATO preko Velike Britanije organizovano je da bi se zbunili Iranci, koji su, prema američkim obaveštajnim podacima, osudili Trampa na smrt na dan sahrane Ali Hamneija. Čitav svet je video snimak sa trga Tadžriš, sa licem šefa Bele kuće u centru velikog, krvavocrvenog nišana i natpisom „Biće krvi“ * Sada, kada je Trampov rejting odobravanja na istorijski niskom nivou (34% podrške — čak je i Bajden imao 37%), delimično zbog iranske slepe ulice, politički triler o Teheranu koji sanja o eliminaciji američkog predsednika mogao bi da izgleda kao strategija za motivisanje birača * Samo u poslednjoj nedelji, tema pretnje životu predsednika SAD pojavila se u medijima tri puta. Uoči Trampovog putovanja u Kaliforniju, 4. avgusta, otkriveno je da je izvesni Džanin Džon Tele, bivši marinac, priveden na teritoriji njegovog golf kluba u Rančo Palos Verdesu. Dok je - naoružan napunjenim pištoljem, pancirnom municijom i dvogledom – držao na oku preduzimanje mera bezbednosti * U drugom golf klubu, u Bedminsteru, gde je američki predsednik provodio vikend, primećeni su sistem protivvazdušne odbrane „Avenger“, postavljen na „Humvee“, i radar AN/MPQ-64 Sentinel“. Šef Bele kuće lično se zahvalio vojsci, koja je obećala da „nijedna muva neće proći“. Još je grupa lovaca F-16 podignuta da presretne dva civilna aviona. A tada je „predsednički avion“ bio u Ankari... ______________________________________________________________________              Autor: Valentin BOGDANOV              AMERIČKI predsednik se krio u kontejneru za hranu na aerodromu kako bi se tajno prebacio iz aviona broj jedan u avion broj prilikom odlaska sa samita NATO-a.              Zatim je, u vazduhoplovnoj bazi Mildenhol u Velikoj Britaniji, prošao obrnutu „proceduru“, ukrcavajući se u svoj novi Boing vredan 400 miliona dolara koji mu je  poklonio Katar.              Sve to da bi zbunio Irance, koji su, prema američkim obaveštajnim podacima, osudili Trampa na smrt na dan sahrane Ali Hamneija.              Čitav svet je video snimak sa trga Tadžriš, sa licem šefa Bele kuće u centru velikog, krvavocrvenog nišana i natpisom „Biće krvi“.              Ova zaista uzbudljiva storija počela je da se pretvara u parodiju loše detektivske priče gotovo odmah nakon što je Vašington post objavio detalje o bekstvu iz Ankare.              Ispostavilo se, na primer, da su novinari (uglavnom liberalni) držani u neznanju; ne samo da su bili smešteni u „avion mamac“, već im je bilo naređeno i da spuste roletne na prozorima.              Sada, kada je Trampov rejting odobravanja na istorijski niskom nivou (34% podrške — čak je i Bajden imao 37%), delimično zbog iranske slepe ulice, povodom koje, sada  je to jasno, Bela kuća ne može ništa da učini, politički triler o Teheranu koji sanja o eliminaciji američkog predsednika mogao bi da izgleda kao strategija za motivisanje birača.              Dobro uvežbana u Trampovom slučaju.              Trampovo trostruko «Fight, fight, fight», izgovoreno sa krvlju na licu od metka ispaljenog u Batleru u julu 2024. godine, konačno je pretvorila njegovu predsedničku kampanju u pobedničku.              Taj pokušaj atentata ujedinio je glasače MAGA. Prvi trenuci tragedije u Dalasu              Obični republikanci, pa čak i neki neodlučni, doživeli su to kao napad na sopstveni sistem vrednosti. Kao da su hici bili usmereni na njih lično.              Politički stratezi su to zapamtili. Od tada, dve Amerike (levica i desnica) imaju dijametralno suprotne stavove prema pokušajima atentata na Trampa.              Iako svaki naredni pokušaj ubistva ili „atentata“ na šefa Bele kuće otvara sve više pitanja, republikanci su znatno skloniji od demokrata da pokušaje atentata smatraju stvarnim.              Uzmimo pucnjavu na večeri za novinare. Upravo su trampisti ti koji svaki takav incident vide ne kao izolovani čin mentalno bolesne osobe, već kao sigurnu zaveru „duboke države“.              A što se tiče Trampove lične „hrabrosti“, u nju nema nikakve sumnje. Nakon Batlera, približno 95% republikanaca je bilo impresionirano hrabrošću svog lidera.              Da li je čudo što je iskušenje da se „ponavlja“ toliko veliko među američkim političkim stratezima?              Samo u poslednjoj nedelji, tema pretnje po život američkog predsednika pojavila se u medijima tri puta.              Uoči Trampovog putovanja u Kaliforniju, 4. avgusta, otkriveno je da je izvesni Džanin Džon Tele, bivši marinac, priveden na teritoriji njegovog golf kluba u Rančo Palos Verdesu. Dok je - naoružan napunjenim pištoljem, pancirnom municijom i dvogledom – držao na oku preduzimanje mera bezbednosti.              U međuvremenu, u drugom golf klubu, u Bedminsteru, gde je američki predsednik provodio vikend, primećeni su sistem protivvazdušne odbrane „Avenger“, postavljen na „Humvee“, i radar AN/MPQ-64 Sentinel“. Nisu mogli da ih propuste.              Šef Bele kuće lično se zahvalio vojsci, koja je obećala da „nijedna muva neće proći“. A kao dokaz, grupa lovaca F-16 je podignuta da presretne dva civilna aviona. A tada je „predsednički avion“ bio u Ankari.              Nategnuto, čak i za Trampovu Ameriku.              A početkom septembra, šef Bele kuće leti u Dalas na prvu republikansku konvenciju pre kongresnih međuizbora. Samo ime grada, u kontekstu istorije političkog nasilja u SAD nakon Kenedija – u tako napetoj atmosferi – generiše zloslutne paralele.              Čini se da niko, ni Trampove pristalice ni njegovi protivnici, čak i ne pomišlja da ih izbegne.       Kategorije: Mediя menю