Ko kontroliše naše podatke i ko može da ih pretvori u novi novac?

Mnogi naši digitalni tragovi – pretrage, onlajn kupovine, lokacije, pregledani sadržaji i drugi podaci koje svakodnevno ostavljamo za sobom – postaju deo ogromne ekonomije koja pokreće oglašavanje, razvoj veštačke inteligencije, personalizaciju usluga i donošenje poslovnih odluka. Digitalne platforme izgradile su poslovne modele vredne stotine milijardi dolara upravo zato što o nama znaju više nego što mi znamo o njima. Paradoks takve situacije je očigledan. Mi stvaramo veliki deo digitalnih tragova, ali najčešće ne kontrolišemo infrastrukturu, pravila i poslovne modele na osnovu kojih se oni obrađuju. Šta ako se to promeni? U tehnološkom sektoru, zakonodavstvu i istraživačkim projektima sve više se razvijaju modeli koji bi korisnicima trebalo da omoguće veću kontrolu nad pristupom podacima i njihovim deljenjem. Sve se manje govori o tome ko podatke prikuplja, a sve više o tome ko ih kontroliše, odlučuje kako će se koristiti i ko iz njih stvara najveću vrednost. Ovom oblašću danas se bavi i Laura Bermudez, jedna od govornica ovogodišnjeg festivala Weekend.19. Nakon karijere u kompanijama PayPal, eBay i StubHub, danas radi na razvoju rešenja koja pokušavaju da redefinišu način na koji pojedinci upravljaju sopstvenim podacima. Prema Lauri, budućnost digitalne ekonomije neće zavisiti od prikupljanja sve većih količina podataka, već od toga da pojedinci dobiju veću kontrolu nad informacijama koje stvaraju, kao i mogućnost da sami odlučuju kako će se njihovi podaci koristiti i kakvu će vrednost iz njih ostvariti. Ideja nije samo da se poveća privatnost, već i da se promeni odnos snaga između korisnika i digitalnih platformi. Pitanja koja su donedavno zvučala kao naučna fantastika Ako su podaci zaista nova valuta, zašto ih i dalje tako lako prepuštamo drugima? Hoće li korisnici u budućnosti imati veću kontrolu nad sopstvenim podacima i mogućnost da odlučuju ko ih koristi, u koju svrhu i pod kojim uslovima? Neke od ovih ideja već se testiraju u stvarnim proizvodima, pilot-projektima i novim regulatornim okvirima. Razvijaju se modeli u kojima korisnici mogu da odobre privremeni pristup svojim podacima, da ga opozovu ili da budu nagrađeni za njihovo korišćenje. Decentralizovani identiteti, lična skladišta podataka, digitalni novčanici, standardizovani interfejsi, a u pojedinim slučajevima i blockchain tehnologija, razmatraju se kao mogući delovi takve infrastrukture. Svoj deo kolača ima i veštačka inteligencija AI sistemi postaju sve kvalitetniji upravo zahvaljujući ogromnim količinama podataka. Što su podaci kvalitetniji, to su modeli korisniji. Dakle, vrednost naših digitalnih tragova ne opada – naprotiv, ona raste. To bi potencijalno moglo da promeni, ili barem da utiče na način na koji funkcionišu mediji, trgovina, zdravstvo i finansijske usluge. Umesto ekonomije u kojoj nekoliko velikih platformi kontroliše većinu podataka, mogli bismo da dobijemo model u kojem pojedinci postaju aktivni učesnici na tržištu podataka. Naravno, takva budućnost nije zagarantovana. Ostaju brojna otvorena pitanja – od bezbednosti do regulatornog okvira i digitalne pismenosti. Međutim, jedno je jasno, rasprava se više ne vodi samo o privatnosti. Podaci kao nova imovina Možda najveća promena digitalnog doba neće biti nova društvena mreža niti još jedan AI alat, već trenutak u kojem ćemo prestati da budemo samo korisnici digitalnih platformi i postati aktivni upravljači sopstvenim podacima. Da li će se to zaista dogoditi, tek ćemo videti. Međutim, jedno je sigurno – način na koji razmišljamo o podacima već se menja. Kako bi mogla da izgleda budućnost u kojoj podaci postaju jedan od najvrednijih resursa digitalnog društva i kakvu će ulogu u njoj imati tehnologija, veštačka inteligencija i sami korisnici, saznajte na ovogodišnjem Weekendu.19 u Rovinju, od 24. do 27. septembra. Sve informacije potražite na zvaničnoj internet stranici WEEKEND.19. The post Ko kontroliše naše podatke i ko može da ih pretvori u novi novac? appeared first on Domino Magazin Srbija.