Što možete da napravite za zdravjeto na srceto

Srcevite zaboluvanja se edna od vodečkite pričini za smrt vo svetot, no zdravite naviki vo načinot na život možat značitelno da go namalat rizikot. Iako nekoi faktori, kako što se semejnata istorija, polot ili vozrasta, ne možat da se promenat, postojat osum klučni strategii što sekoj može da gi sprovede za da go zaštiti svoeto srce, spored klinikata Majo. Otkažete se od tutunot Prestanuvanjeto so pušenje e edna od najvažnite odluki što možete da gi donesete za zdravjeto na vašeto srce. Čadot od tutun go oštetuva srceto i krvnite sadovi i go zgolemuva krvniot pritisok i srceviot ritam. Rizikot od srcevi zaboluvanja počnuva da se namaluva vo rok od eden den od otkažuvanjeto, a se prepolovi približno po edna godina. Bidete aktivni redovno Redovnata fizička aktivnost go namaluva rizikot od srcevi zaboluvanja preku pomaganje vo kontrolata na telesnata težina, krvniot pritisok, holesterolot i šeќerot vo krvta. Se preporačuvaat 150 minuti umerena ili 75 minuti intenzivna aktivnost nedelno, so najmalku dve sesii za trening za sila. Kratki aktivnosti kako što se odenje, gradinarstvo, domašni raboti ili kačuvanje po skali se isto taka korisni. Ako ne ste vežbale dolgo vreme, započnete postepeno. Jadete zdravo Zdravata ishrana može da go zaštiti vašeto srce, da go podobri krvniot pritisok i holesterolot i da go namali rizikot od dijabetes tip 2. Ishranata zdrava za srceto treba da vklučuva zelenčuk, ovošje, grav i drugi mešunki, posno meso i riba, mlečni proizvodi so niska maslenost i integralni žitarki. Isto taka, se preporačuvaat zdravi masti, kako onie što se naoѓaat vo maslinovoto maslo i avokadoto. Vo isto vreme, potrebno e da se namali vnesot na sol, šeќer, zasladeni pijaloci i visoko rafinirani jaglehidrati. Treba da se izbegnuva alkohol, visoko prerabotena hrana kako što se suvomesnati proizvodi, zasiteni masti od crveno meso i polnomasni mlečni proizvodi, kako i trans masti što se naoѓaat vo prženata brza hrana i nekoi pečiva. Održuvajte zdrava težina. Višokot težina, osobeno masnotiite okolu polovinata, go zgolemuvaat rizikot od srcevi zaboluvanja. Prekumernata težina može da predizvika visok krven pritisok, visok holesterol i dijabetes tip 2. Indeksot na telesna masa (ITM) gi koristi visinata i težinata za da ja proceni debelinata. ITM od 25 ili povisok se smeta za prekumerna težina i e povrzan so visok holesterol, visok krven pritisok i pogolem rizik od srcev udar i mozočen udar. Obikolkata na strukot e isto taka korisen indikator. Rizikot od srcevi zaboluvanja se zgolemuva ako obemot na strukot e pogolem od 101,6 sm kaj mažite i 88,9 sm kaj ženite. Duri i maloto gubenje na težinata e korisno. Gubenjeto na težinata za samo 3 do 5 procenti pomaga vo namaluvanje na trigliceridite i nivoto na šeќer vo krvta, a pogolemite gubitoci na težina dopolnitelno go namaluvaat krvniot pritisok i holesterolot. Obezbedete kvaliteten son Nedostatokot na son go zgolemuva rizikot od debelina, visok krven pritisok, srcevi zaboluvanja, dijabetes i depresija. Na vozrasnite im se potrebni najmalku sedum časa son, so redoven raspored za spienje. Ako ste postojano umorni i pokraj toa što spiete dovolno, posetete go vašiot lekar za možna apneja pri spienje. Upravuvajte so stresot Dolgoročniot stres može da go zgolemi krvniot pritisok i da gi vloši drugite faktori na rizik. Nekoi luѓe se spravuvaat so stresot na nezdravi načini, kako što se prejaduvanje, pienje alkohol ili pušenje. Zdravjeto može da se podobri so naoѓanje alternativni načini za spravuvanje so stresot, kako što se fizička aktivnost, vežbi za relaksacija, vnimatelnost, joga i meditacija. Dokolku se borite da se spravite so stresot, pobarajte medicinska pomoš. Hroničniot stres može da bide povrzan so anksioznost i depresija, koi se povrzani so rizik od srcevi zaboluvanja. Posledicite može da vklučuvaat visok krven pritisok i namalen protok na krv vo srceto. Dokolku se somnevate deka možebi stradate od depresija ili anksioznost, važno e da pobarate stručna pomoš. Odete na redovni pregledi Visokiot krven pritisok i holesterolot možat da go oštetat srceto i krvnite sadovi i čestopati nemaat jasni simptomi. Zatoa redovnite pregledi se važni za rano otkrivanje i lekuvanje. Potrebno e da se sledi krvniot pritisok, holesterolot i šeќerot vo krvta, a dokolku problemot veќe e dijagnosticiran, da se sledat preporakite na lekarot. Sprečuvanje na infekcii Nekoi infekcii možat da predizvikaat problemi so srceto. Na primer, zaboluvanjeto na nepcata e povrzano so pogolem rizik od zaboluvanja na srceto i krvnite sadovi, poradi što se važni dnevnata oralna higiena i redovnite poseti na stomatolog. Drugi zarazni bolesti možat da gi vlošat postoečkite srcevi zaboluvanja, a vakcinite obezbeduvaat zaštita. Proverete dali ste gi primile site potrebni vakcini. Na primer, godišnata vakcina protiv grip, koja go namaluva rizikot od teška bolest, pnevmokoknata vakcina, koja štiti od odredeni bakteriski infekcii i vakcinata što štiti od tetanus, difterija i golema kašlica. Razgovarajte so vašiot lekar za potrebata od drugi vakcini. The post Što možete da napravite za zdravjeto na srceto appeared first on Vo Centar.