Kuštilj – Evropa u malom: Poezija koja je spojila jezike, kulture i granice

Kuštilj je na jedan dan prestao da bude samo tačka na mapi Banata. Postao je Evropa u malom – mesto susreta različitih jezika, kultura i književnih tradicija, ujedinjenih univerzalnim jezikom poezije. Gotovo stotinu pesnika, pisaca i kulturnih stvaralaca iz Srbije, Rumunije, Republike Moldavije, Francuske, Austrije, Švajcarske, Mađarske i zemalja regiona učestvovalo je u prvom izdanju Međunarodnog festivala književnosti „Tragovima svetlosti – kroz pesničko leto“. Ovaj nesvakidašnji dvojezični, srpsko-rumunski književni događaj, čiji je idejni tvorac Marijana Stratulat, višestruko nagrađivana rumunsko-srpska književnica, afirmisana u zemlji i inostranstvu, održan je u okviru tradicionalne manifestacije „Dani Kuštilja“, u organizaciji Novinsko-izdavačke ustanove „Libertatea“ iz Pančeva, u saradnji sa Udruženjem svetskih književnika iz Bukurešta, Književnim krugom „Lumina“ KUD-a „Mihai Eminesku“ iz Kuštilja i Centrom za kulturu „LiterArt“ iz Vršca. Već prvo izdanje pokazalo je da festival ima potencijal da preraste u značajnu međunarodnu književnu manifestaciju. Prepuna sala Doma kulture, u kojoj se tražilo mesto više, bila je najbolja potvrda da književnost i danas može da okupi veliki broj ljudi i da jedno banatsko mesto, makar na jedan dan, pretvori u istinsku prestonicu pisane reči. Svečanom otvaranju festivala prethodio je trenutak snažne simbolike, u kojem su se susreli prošlost i sadašnjost. Marijana Stratulat, direktorka NIU „Libertatea“, Valentin Mik, zamenik direktora, i Viorel Baladžan, predsednik Mesne zajednice Kuštilj i KUD-a „Mihai Eminesku“, otkrili su jubilarnu plaketu posvećenu osnivačima Književnog kruga „Lumina“, osnovanog u Kuštilju 11. avgusta 1946. godine. Plaketu je darovala Novinsko-izdavačka ustanova „Libertatea“ u znak dubokog poštovanja prema onima koji su pre osam decenija u Kuštilju postavili temelje jednog od najznačajnijih književnih pokreta Rumuna u Vojvodini. Svečani čin pratili su zvuci Fanfare „Ion Rotariu-Cordân“ KUD-a „Eminesku“ iz Kuštilja, čime je simbolično oživljen i trenutak iz 1946. godine, kada su osnivači „Lumine“, predvođeni Vaskom Popom, takođe dočekani muzikom fanfare. Nije slučajno što je upravo Kuštilj izabran za mesto ovako značajnog međunarodnog književnog susreta. Pre tačno osam decenija, 11. avgusta 1946. godine, ovde je osnovan Književni krug „Lumina“, iz kojeg će se razviti jedan od najznačajnijih književnih časopisa Rumuna u Vojvodini. Među imenima vezanim za njegove početke posebno mesto pripada Vasku Popi, pesniku čije je stvaralaštvo odavno postalo deo evropske književne baštine. Osamdeset godina kasnije, simbolika „Lumine“ – svetlosti – dobila je novo značenje. Tragovima te svetlosti u Kuštilj su stigli autori različitih generacija, poetika, jezika i kulturnih sredina. Ideja festivala bila je da se veliki jubilej ne obeleži samo pogledom u prošlost, već i stvaranjem novog prostora susreta i dijaloga, otvorenog prema savremenoj srpskoj, rumunskoj i evropskoj književnosti. Antologija kao trajni zapis velikog književnog susreta Poseban značaj prvom izdanju festivala dala je dvojezična antologija „Tragovima svetlosti… kroz pesničko leto“, koju su priredili Marijana Stratulat, Gordana Kovačević i Trandafir Simpetru. Ona nije samo prateća publikacija festivala, već njegov svojevrsni književni dokument – knjiga u kojoj su objedinjeni glasovi autora okupljenih oko iste ideje. O značaju i reprezentativnosti antologije najbolje govori učešće zapaženih imena savremene srpske književne scene, među kojima su Nedeljko Terzić, Milan Orlić, Božica Velousis, Aleksandar Čotrić, Jovan Popović, Živko Nikolić, Milena Lutovac i Senka Pavlović Čotrić. Snažnu sponu između srpske i rumunske kulture predstavljaju književnici iz Vojvodine koji stvaraju na rumunskom i srpskom jeziku ili čija su dela prisutna u oba kulturna prostora: Slavko Almažan, Joan Baba, Marijana Stratulat, Valentin Mik, Aurora Planjanin, Mariana Dan i drugi. Među koricama antologije našle su se i pesme književnica iz Vršca – Verice Prede PreVere, Gordane Kovačević, Miroslave Kučančanin, Vesne Zlatičanin, Tatjane Petrike, kao i mladog Mihajla Tadića, čime je i vršačka književna scena dobila zapaženo mesto u ovom međunarodnom izdanju. Antologiju su svojim stvaralaštvom obogatila i poznata književna imena iz Rumunije, među kojima su Ljubica Rajkić, Veronika Balaž, Adriana Weimer, Florjan Kopća i Evelyne Maria Croitoru, dok su njen međunarodni karakter dodatno osnažili autori iz drugih evropskih zemalja: renomirana pesnikinja iz Francuske Rika Laurent, pesnik iz Rusije Vladimir Aleksandrovič Babošin, pesnikinja iz Republike Moldavije Veronika Hasnaš, kao i pesnikinje iz Crne Gore Gordana Sarić i Nermina Adžović Mustagrudić. Marijana Stratulat je gotovo sve pesme prevela sa rumunskog na srpski i sa srpskog na rumunski jezik, čime je svakom autoru omogućeno da njegov stvaralački glas stigne i do čitalaca druge književnosti. Ovaj zahtevni prevodilački poduhvat još jednom potvrđuje opravdanost Nagrade „Dragiša Kašiković“ za prevodilaštvo i književnost, koja je nedavno dodeljena upravo Marijani Stratulat. Na taj način dvojezičnost nije ostala samo formalna odrednica festivala, već je postala njegova suština – stvarna komunikacija između dva jezika, dve književnosti i dva kulturna prostora. Na festivalu su se predstavili i naši pesnici iz rumunske zajednice u Srbiji: Teodor Groza iz Mesića, Jonel Omoran iz Straže, Danijela Vojin iz Kuštilja, kao i Kornel Maleta, rodom iz Kuštilja, koji je posebno za ovu priliku doputovao iz Švajcarske kako bi svojim prisustvom i stihovima uveličao festival. Program je svojim umetničkim nastupom dodatno oplemenio i vršački glumac Narodnog pozorišta „Sterija” Jonel Kuđija, koji je publici priredio upečatljiv poetski recital. Poezija kao zajednički jezik Evrope Satima su se u Kuštilju nizali stihovi na srpskom i rumunskom jeziku, književni susreti, muzika i razgovori. Reč je prelazila iz jednog jezika u drugi, a razlike među kulturama nisu predstavljale prepreku, već bogatstvo jednog nesvakidašnjeg poetskog susreta. U tome se možda najbolje ogleda veličina prvog izdanja festivala. Njegova posebnost nije samo u broju učesnika, niti u kilometrima koje su pojedini pesnici prešli da bi stigli u Kuštilj. Njegova prava vrednost jeste u tome što je jedno mesto u Banatu uspelo da okupi stvaraoce iz različitih delova Evrope i poveže ih oko književnosti, kulture i potrebe da se ljudi međusobno čuju, upoznaju i razumeju. Program su nadahnuto i sa posebnom pažnjom prema svakom učesniku vodile Marijana Stratulat i Gordana Kovačević. Festival je dobio i snažnu umetničku dimenziju kroz dve izložbe. Umetnici Udruženja „Prezent“ iz Temišvara, predvođeni Stelom Guciju, zajedno sa Ramonom Magdom, Danijelom Barbulov i Viorelom Nicolaievićem, predstavili su svoje likovne radove, povezujući na poseban način slikarstvo i poeziju. Druga izložba, čiji je autor pesnik i dugogodišnji urednik časopisa „Lumina“ Joan Baba, kroz istorijske fotografije prikazala je osam decenija dug put Književnog kruga i časopisa „Lumina“, od osnivanja 1946. godine do danas. Posebnu pažnju privukla je delegacija Unije profesionalnih novinara Rumunije, koju je predvodio Jon D. Kuku, predsednik Ogranka Karaš-Severin. Govoreći o sve čvršćim vezama sa NIU „Libertatea“ i rumunskim novinarima u Srbiji, Kuku je Književnom krugu „Lumina“ uručio Diplomu izvrsnosti za osam decenija kulture, sećanja i identiteta. Učesnike i goste pozdravio je i Daniel Bala, šef diplomatske misije Generalnog konzulata Rumunije u Vršcu, ukazujući na kulturni i duhovni značaj susreta, dok je otac Gabriel Simionesei, u ime Eparhije Dakija Feliks, preneo arhijerejski blagoslov Njegovog Preosveštenstva episkopa Jeronima i poruku podrške očuvanju kulturne tradicije rumunske zajednice. Među uglednim gostima bio je i Živorad Ajdačić, predsednik Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, koji je biranim rečima govorio o festivalu, posebno ističući njegovu veličinu, kulturnu vrednost i međunarodni karakter. Govoreći o prestižnim priznanjima Kulturno-prosvetne zajednice Srbije – Vukovoj nagradi, Zlatnom beočugu i Zlatnoj znački – Ajdačić je saopštio da je Marijana Stratulat ovogodišnja dobitnica „Zlatne značke“ za profesionalna i kulturna dostignuća. Ocenio je da je reč o izuzetnom profesionalcu sa zapaženim rezultatima, koji je ovo visoko priznanje zaslužio dosadašnjim radom i ostvarenjima. Poseban trenutak svečanosti bio je posvećen gradonačelnici Vršca Dragani Mitrović, u znak zahvalnosti za njenu dugogodišnju, kontinuiranu i dragocenu podršku rumunskoj nacionalnoj zajednici. Prepoznajući njenu posvećenost očuvanju kulturnog nasleđa, negovanju identiteta i stvaranju uslova za razvoj kulturnog života Rumuna na ovim prostorima, direktorka NIU „Libertatea“ Marijana Stratulat uručila joj je Plaketu, kao izraz iskrene zahvalnosti i visokog uvažavanja za njen značajan doprinos očuvanju i afirmaciji rumunske kulture i tradicije. Pre osamdeset godina u Kuštilju je upaljena „Lumina“. Ovog avgusta njena svetlost prešla je granice jezika i država. Kuštilj je postao Evropa u malom. A zajednički jezik bila je – poezija. The post Kuštilj – Evropa u malom: Poezija koja je spojila jezike, kulture i granice appeared first on eVršac.