Džonson: Izrael neće moći da dalje ratuje ako Iran razori njegove dve rafinerije

ŠTA SE DOGODILO SA IZRAELSKIM TVRDOLINIJAŠIMA – ZAŠTO SU SE POVUKLI I UĆUTALI? Iranski udar po rafineriji u Haifi * Izraelski ministar finansija Becalel SMOTRIČ: „Trenutna situacija, kada je sukob između Irana i Sjedinjenih Država ograničen, najbolja je za nas. Ne težimo da se umešamo“ * Gubitak obe rafinerije smanjio bi proizvodnju dizela i mlaznog goriva za približno 104.000 barela dnevno. A nijedan garantovani spoljni sistem ne može da obezbedi potrebnih 88.000 barela dnevno u uslovima stalnog ratovanja. Ni po obimu ni po brzini snabdevanja * Haifa obezbeđuje približno dve trećine kombinovanih srednjih destilata i približno 70% dizel goriva. Stoga bi zatvaranje Haife stvorilo deficit od 52.000 barela dnevno u slučaju trajne nestašice. Zatvaranje oba postrojenja dovelo bi do prekida domaćeg snabdevanja * Bez avionskog goriva, sposobnost Izraela da nastavi bombardovanje Libana i Gaze biće ozbiljno ograničena, ako ne i eliminisana. Nestašica dizela će takođe paralisati izraelske kopnene operacije. Ukratko, obnovljeni iranski napadi na izraelske rafinerije nafte mogli bi potpuno lišiti Izrael bilo kakve vojne sposobnosti _______________________________________________________________                Autor: Lari DžONSON, bivši analitičar CIA                ŠTA se dešava sa izraelskim tvrdolinijašima? Gde su svi otišli?                Nakon sastanka kabineta bezbednosti, kojim je predsedavao premijer Benjamin Netanjahu, ministar finansija Becalel Smotrič je izjavio:                „Trenutna situacija, kada je sukob između Irana i Sjedinjenih Država ograničen, najbolja je za nas. Ne težimo da se umešamo.“                Objasnio je da je krajnji cilj Izraela da oslabi i na kraju sruši iranski režim i da je ekonomski pritisak (sa poželjnom visokom inflacijom i kolapsom iranske valute) trenutno najefikasniji put.                On tvrdi da ograničeni sukob između SAD i Irana, uključujući pritisak vezan za Ormuski moreuz, koristi Izraelu – i ne iziskuje njegovu direktnu vojnu intervenciju.                Ali, da li on govori istinu?                Možda postoji još jedan razlog zašto Izrael, uprkos Netanjahuovim ratobornim pretnjama, izbegava dalje učešće u ratu sa Iranom. Verujem da odgovor može biti u proceni koju sam nedavno dobio od prijatelja, energetskog stručnjaka i aktivnog konsultanta koji radi sa zemljama Bliskog istoka. Evo njegovih ključnih opservacija:                „Izraelska vojna moć kritično zavisi od goriva. Vazdušna moć je ključna za odbranu zemlje, strateški domet i svaki dugotrajni sukob koji uključuje Iran, Liban, Jemen ili više frontova.                Domaći sistem proizvodnje benzina srednjeg destilata koncentrisan je u dve rafinerije, dok je veći kompleks u Haifi i dalje u lošem stanju.                Gubitak obe rafinerije smanjiće proizvodnju dizela i mlaznog goriva za približno 104.000 barela dnevno. Nijedan garantovani spoljni sistem ne može da obezbedi potrebnih 88.000 barela dnevno u uslovima stalnog ratovanja. Ni po obimu ni po brzini snabdevanja.                Ako i uvoz postane nemoguć, Izrael će ući u period  energetske gladi, tokom kojeg će proizvodnja goriva, kopnena logistika, protivvazdušna odbrana, rezervni izvori napajanja i ceo sistem vojne podrške postepeno opadati.                1. Izraelu nedostaje geografski diverzifikovan domaći sistem za preradu nafte.                Efektivno, ceo nacionalni teret prerade pada na dva postrojenja. Trenutni planirani kapacitet je približno 82.300 barela dizel goriva dnevno i 22.000 barela avionskog goriva/kerozina dnevno.                Haifa obezbeđuje približno dve trećine kombinovanih srednjih destilata i približno 70% dizel goriva. Stoga bi zatvaranje Haife stvorilo deficit od 52.000 barela dnevno u slučaju trajne nestašice.                Zatvaranje oba postrojenja dovelo bi do prekida domaćeg snabdevanja. Dometi iranskih raketa                2. Strukturna šteta koje je Izraelu već naneo Iran.                Haifa je operativna, ali nije potpuno održiv objekat. Njena zavisnost od međusobno povezanih sistema za napajanje, paru, struju, cevovode i transport čini njen kompleks ranjivim na sistemske poremećaje.                Strateška opasnost ne leži samo u smanjenju nominalnog kapaciteta; leži i u činjenici da bi se dalji operativni kvarovi mogli istovremeno proširiti na više procesnih i pomoćnih sistema.                3. Nedostatak garantovanog rezervnog sistema.                Ako obe rafinerije budu van funkcije, u scenariju produženog rata, približno 88.000 barela srednjih destilata dnevno mora se uzimati iz raspoloživih rezervi i uvoziti.                Snabdevanje iz Crnog mora je veoma ograničeno, globalna trgovina mlaznim i dizel proizvodima je smanjena, dostupnost rafinerija u Persijskom zalivu neizvesna, a svaki uvezeni barel ostaje zavisan od osiguranja, transporta, prihvatanja, sertifikacije i domaće distribucije.                Iako Izrael ima opcije nabavke, nedostaje mu garantovana rezervna arhitektura sposobna da zameni njegov sistem rafiniranja u velikim razmerama.                4. Vojna snaga Izraela je usko povezana sa snabdevanjem dizel gorivom.                Izraelsko ratno vazduhoplovstvo igra centralnu ulogu u odvraćanju, nacionalnoj odbrani, operativnom dometu u svakom produženom sukobu na više frontova.                Tokom prvih pet nedelja operacije „Epski bes“, izraelske rafinerije nafte u Haifi i Ašdodu su granatirane i značajno oštećene. Te dve rafinerije su ključne za proizvodnju dizela i avionskog goriva u Izraelu.                Izrael trenutno jedva sastavlja kraj s krajem, a nema značajne rezerve. Dalja šteta na tim rafinerijama stvoriće krizu sa gorivom za Izrael, posebno u pogledu proizvodnje avionskog goriva.                Bez avionskog goriva, sposobnost Izraela da nastavi bombardovanje Libana i Gaze biće ozbiljno ograničena, ako ne i eliminisana. Nestašica dizela će takođe paralisati izraelske kopnene operacije.                 Ukratko, obnovljeni iranski napadi na izraelske rafinerije nafte mogli bi potpuno lišiti Izrael bilo kakve vojne sposobnosti“.     Kategorije: Quo Vadis, Orbi?