Vraća li se general Surovikin u ukrajinski rat ili se – već vratio?

POSTOJE I PRETPOSTAVKE DA ĆE NASLEDITI NAČELNIKA GENERALŠTABA GERASIMOVA Sergej Surovikin, general armije i Heroj Rusije * General armije Valerij  Gerasimov 8. septembra, napuniti 71 godinu. Prema ruskom zakonodavstvu, maksimalno trajanje službe za visoke vojne komandante tako visokog ranga je 65 godina. Međutim, u slučajevima državne potrebe, predsedničkim ukazom je moguće produženje za još pet godina. To jest, do najviše 70 godina * INDIKATIVNO: U Sjedinjenim Državama se na hitan povratak 59-godišnjeg generala armije Sergeja Surovikina iz Afrike gleda kao na svršen čin. Čak se tvrdi i da je Surovikin, po odluci Kremlja, bez ikakve zvanične najave, početkom leta već prihvatio neku visoku poziciju u komandi SVO * Moje mišljenje je da će „general Surovi“ uskoro zameniti Gerasimova. Možda i na položaju načelnika Generalštaba i u ulozi komandanta Specijalne vojne operacije. On je dobro upoznat sa radom glavnog organa komandovanja i kontrole. U je Generalštabu služio kao načelnik Glavne operativne uprave od 2008. do 2010. godine. U tom svojstvu je odigrao značajnu ulogu u kampanji prisiljavanja Gruzije na mir, koju narod pamti kao „petodnevni rat od 08.08.08 * Evo kako Surovikinov „drugi dolazak“ u SVO komentariše bivši savetnik šefa Pentagona, Daglas MEKGREGOR: Surovikina je već u potpunosti odgovoran za sva udarna sredstva, on ima prilikuda stvori novi bojni prostor u kome će Rusi moći brže i odlučnije da napreduju. Sve do reke Dnjepar. I dalje verujem da je Odesa glavna meta Rusije na jugu Ukrajine i da će Surovikin realizovati obećanje Putinu da će vratiti Herson ___________________________________________________________________                Autor: Sergej IŠĆENKO                VRLO je verovatno da će u narednih šest nedelja Rusija dobiti novog načelnika Generalštaba Oružanih snaga. A najverovatnije će biti zamenjen i glavni komandant borbenih operacija u zoni Specijalne vojne operacije u Ukrajini.                Trenutno je sve to skoncentrisano u rukama generala armije Valerija Gerasimova.                Prema ruskom zakonodavstvu, maksimalno trajanje službe za visoke vojne komandante tako visokog ranga je 65 godina. Međutim, u slučajevima državne potrebe, predsedničkim ukazom je moguće produženje za još pet godina. To jest, do najviše 70 godina.                A Gerasimov će za nešto više od mesec dana, 8. septembra, napuniti 71 godinu.                Izgleda da je vreme da konačno okači svoju paradnu generalsku uniformu sa maršalskim zvezdama.                Mnogi se, ne samo u Rusiji, pitaju: koga će Vladimir Putin izabrati za te ključne pozicije za Rusiju? S obzirom na današnje realnosti, ovo se ponajviše odnosi na ulogu komandanta SVO.                Predlažem da se obrati pažnja na jedan detalj, za koji verujem da je veoma indikativan.                U Sjedinjenim Državama se na hitan povratak 59-godišnjeg generala armije Sergeja Surovikina iz Afrike gleda kao na svršen čin.                On je dva puta predvodio grupu ruskih jedinica u Siriji tokom najtežeg perioda za tu zemlju. I upravo za te uspešne bitke protiv islamista dobio je zvanje Heroja Rusije.                U trupama su ga zvali „General Surovi“. Novinari su mu dali i nadimak „General Armagedon“.                Dalje, u Sjedinjenim Državama tvrde i da je Surovikin, po odluci Kremlja, bez ikakve zvanične najave, početkom leta već prihvatio neku visoku poziciju u komandi SVO.                I upravo je ta okolnost u velikoj meri povezana sa naglim povećanjem intenziteta i snage ruskih vazdušnih udara na ključne ciljeve u Ukrajini u junu i julu.                Kako je i zašto je Surovikin igrao ključnu ulogu u Specijalnoj vojnoj operaciji, počev od 2022. godine?                U to vreme, služio je kao zamenik komandanta ruske vojske u Ukrajini.                Putin ga je 2017. godine imenovao za vrhovnog komandanta Vazduhoplovnih snaga, a pet godina kasnije ga je hitno poslao da reši tešku situaciju u blizini Hersona. On je povezan sa veštom organizacijom i izgradnjom pet čuvenih odbrambenih „Surovikinovih linija“ u ukrajinskim stepama.                O te linije su se potom, u jesen 2023. godine, razbili talasi ukrajinske strateške „kontraofanzive“ usmerene prema Krimu.                Sam „general Surovi“ bio je primoran da posmatra taj vojni trijumf sa strane jer je 22. avgusta 2023. godine, kako je zvanično objavilo Ministarstvo odbrane, oslobođen svih vojnih pozicija „radi premeštaja na drugo radno mesto“.                Kako se ubrzo pokazalo, novi posao za Surovikina bio je u Africi. U maju 2025. godine, zajedno sa osobljem ruske ambasade u Alžiru, primećen je na zvaničnoj ceremoniji polaganja venaca na vojnom groblju Deli Ibrahim u glavnom gradu te zemlje.                Nije tajna da je Surovikin bio blizak sa sada pokojnim (poginuo u misterioznoj avionskoj nesreći iznad Tverske oblasti) šefom „Vagnera“, Jevgenijem Prigožinom, što je u njegovoj sudbini odigralo gotovo zlokobnu ulogu.                Zajedno su se borili prvo u Siriji, a zatim protiv banderovca u Ukrajini. I imali najviše mišljenje o profesionalnim i vojnim liderskim kvalitetima onog drugog.                Evo kako je Prigožin javno govorio o „generalu Armagedonu“ u oktobru 2022: „Surovikin je najkompetentniji komandant u ruskoj vojsci... Surovikin je legendarna ličnost; rođen je da verno služi domovini. Verno i istinski služiti domovini nije nošenje lepih uniformi i drangulija.“                Prigožin ubrzo ušao u „brutalni skandal“ sa tadašnjim ministrom odbrane Sergejem Šojguom i Gerasimovom. On u tome nije znao meru. Na primer, u jeku borbi za Bahmut, otvoreno vređao obojicu.                I ovo je izgovorio: „Šojgu! Gerasimov! Gde je municija?! Vi, gadovi, sedite u skupim klubovima, vaša deca uživaju u životu...“ (maj 2023).                Sve se dramatično zaoštrilo 22-23. juna 2023. godine, kada su Prigožin i neki od Vagnerovih plaćenika u zoni SVO pokrenuli pravu vojnu pobunu. I, na veliku radost Kijeva, krenuli na Moskvu u teško naoružanim kolonama.                Izgleda da je neko u rukovodstvu zemlje tada zamolio Surovikina da pokuša da urazumi nepopustljivog Prigožina. Tako je došlo do obraćanja „generala Surovog“ njegovim pobunjenim bivšim drugovima.                Evo citata iz tog dokumenta: „Obraćam se borcima i komandantima Vagnera. Zajedno smo prošli težak, naporan put. Zajedno smo se borili, rizikovali, trpeli gubitke i zajedno pobeđivali. Iste smo krvi. Mi smo ratnici. Pozivam na zaustavljanje. Neprijatelj samo čeka da se naša unutrašnja politička situacija pogorša. Ne možemo igrati na ruku neprijatelju u ovim teškim vremenima za zemlju.“                Niko ne zna kakvu je ulogu Surovikinov apel igrao u suzbijanju pobune. I, da li je uopšte igrao ulogu?                Ministarstvo odbrane RF i Generalštab su najverovatnije bili uvereni da „general Armagedon“ jednostavno nije mogao da ne zna za pripreme za pobunjenički „marš na Moskvu“. I da nije učinio ništa, ili je učinio vrlo malo da osujeti pokušaj pobune.                Zbog tih događaja Surovikin poslat u Afriku. I tek sada, kada je došlo vreme da se Gerasimov zameni načelnikom Generalštaba, on je, prema nepotvrđenim izveštajima, vraćen u Rusiju.                Zašto? Moje lično mišljenje je da će „general Surovi“ uskoro zameniti Gerasimova.                On je dobro upoznat sa radom tog glavnog organa komandovanja i kontrole. U njemu je služio kao načelnik Glavne operativne uprave od 2008. do 2010. godine.                Uzgred, u tom svojstvu je odigrao značajnu ulogu u kampanji prisiljavanja Gruzije na mir, koju narod pamti kao „petodnevni rat od 08.08.08.                Evo kako Surovikinov „drugi dolazak“ u Specijalnu vojnu operaciju komentariše bivši savetnik šefa Pentagona, penzionisani pukovnik američke vojske Daglas MEkgregor, koji je u međuvremenu postao vodeći vojni stručnjak:                „Surovikin je bio vrhovni komandant Vazduhoplovnih snaga, efikasno preuzimajući kontrolu nad svim operacijama u Ukrajini. Pre njega, Rusi su sprovodili operacije gotovo u haosu. On je zaveo red. Stvorio je dubinsku odbranu, koja je postala početak onoga što nazivam obaveštajnim, nadzornim i izviđačkim kompleksom. On veoma dobro razume važnost svega ovoga na bojnom polju, a to datira još iz vremena sovjetskog maršala Ogarkova, bivšeg načelnika Generalštaba Oružanih snaga SSSR-a. Još kada je Sovjetski Savez govorio o orbitalnom izviđačko-udarnom kompleksu i tako dalje.                U jednom trenutku, Surovikin je prognan u Afriku. Zbog javne podrške stavovima Prigožina, koji je predvodio malu pobunu protiv Putina i pokušao da krene na Moskvu sa delom snaga Vagnera, koji je bio pod njegovom komandom. Ali, sada je rehabilitovan i pozvan je u Rusiju.                Surovikin želi da brzo okonča ono što se dešava u Ukrajini. I trenutno usmerava vazdušne udare protiv neprijatelja Rusije. Upravo će ti udari na kraju odrediti tok i ishod kopnene borbe. Govorim o brojnim udarnim sredstvima koja je Surovikin koncentrisao na ključnim tačkama. Na primer, duž linije kontakta sa koje kopnene trupe napreduju.                Rusi su naučili da efikasno napadaju. Napreduju duboko u odbranu ukrajinskih oružanih snaga sa snagama bataljona, najviše brigade, a često i manjim jedinicama. A zatim metodično opkoljavaju neprijatelja na njihovim uporištima. I dokrajčuju ga.                To zahteva mnogo vremena, ali spasava živote ruskih vojnika. Upravo je to ono što Putina brine. Ali sada, uz pomoć Surovikina, koji je u potpunosti odgovoran za sva sredstva za udar, on ima priliku, kako ja vidim, da stvori novi bojni prostor u kome će Rusi moći brže i odlučnije da napreduju. Sve do reke Dnjepar.                U tom slučaju, postavlja se pitanje: šta će Rusi uraditi kada stignu tamo? I dalje verujem da je Odesa glavna meta Rusije na jugu Ukrajine.                Sećam se šta je general Surovikin rekao predsedniku Putinu: „Znam da niko ne želi da predamo Herson i povučemo se preko Dnjepra. Moraćemo da se rešimo Hersona. Jer nemamo snage da ga branimo. Hajde da napustimo Herson. Možemo da nateramo Ukrajince da skupo plate za to. A u budućnosti ćemo ga vratiti.“                 Mislim da je ta budućnost stigla upravo sada. I u narednim mesecima ćemo videti kako će, zajedno sa Hersonom, Rusi vratiti sve na svoje“.     Kategorije: Mediя menю