Rej Mekgovern tvrdi da je Izrael izgubio rat sa Teheranom i da preti nuklearna eskalacija

Sjedinjene Američke Države i Izrael uvučeni su u regionalni oružani sukob sa Iranom bez jasnog strateškog plana i na osnovu isceniranih obaveštajnih podataka, dok izraelsko suočavanje sa vojnim porazom stvara opasnost od prve upotrebe nuklearnog oružja još od Kubanske raketne krize 1962. godine, ocenili su bivši analitičar Centralne obaveštajne agencije (CIA) Rej Mekgovern i profesor Glen Disen u video-emitovanju na Disenovom Jutjub kanalu. Mekgovern, koji je tokom 27 godina rada u CIA predsedavao izradi Nacionalnih obaveštajnih procena i pripremao svakodnevne izveštaje za predsednika SAD, ukazao je da je državni sekretar i savetnik za nacionalnu bezbednost Marko Rubio javno priznao da je Izrael prvi pokrenuo napad na Iran. Prema Rubiovom priznanju, Vašington je stupio u rat preventivno, iz straha da bi Iran u odmazdi za izraelski udar napao američke vojne snage. Rubio u Administraciji Donalda Trampa objedinjuje dve ključne funkcije, čime je postao jedini kanal kroz koji sve obaveštajne informacije CIA i Veća za nacionalnu bezbednost stižu do predsednika SAD. Odluka o napadu doneta je u trenutku kada su diplomatski pregovori SAD i Irana u Ženevi bili na samom pragu dogovora. Mekgovern je otkrio da se ministar spoljnih poslova Omana, u ulozi posrednika, 26. februara sastao u Ženevi sa američkim i iranskim zvaničnicima, a sutradan u Vašingtonu obavestio potpredsednika SAD da je Iran pristao na velika ustupanja u pogledu obogaćivanja uranijuma i po prvi put u istoriji prihvatio ulazak međunarodnih inspekcija. Omanski diplomata je te informacije potvrdio i u programu televizije CBS 27. februara, ali su samo nekoliko sati kasnije usledili udari na Iran. Mekgovern navodi i optužbe omanskih zvaničnika da su izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner obmanuli predsednika Trampa tvrdnjama da se iranski režim nalazi u stanju tranzicije. Dok SAD i Iran mogu preživeti posledice sukoba, za Izrael je ovo egzistencijalni rat u kojem je sva sredstva uložio na jednu kartu, naglasio je Mekgovern. On navodi da je Iran u dosadašnjim borbama dokazao vojnu nadmoć u raketnim kapacitetima, posebno u hipersoničnom oružju sa teškim bojevim glavama, čime potiskuje izraelske i američke snage. Zatvaranje Ormuskog tesnaca izazvalo je globalne ekonomske poremećaje i skok cena goriva, dok su američke vojne baze u zalivskim zemljama izložene neometanim iranskim napadima. Govoreći o riziku od daljeg rasplamsavanja, Disen i Mekgovern su upozorili da dovođenje nuklearne sile u bezizlazan položaj stvara neposrednu opasnost od upotrebe taktičkog ili strateškog nuklearnog oružja. Mekgovern podseća na govor predsednika Džona F. Kenedija iz 1963. godine, u kojem je istaknuto da nuklearne sile nikada ne smeju dovesti protivnika u situaciju da bira između ponižavajućeg povlačenja i upotrebe nuklearnog arsenala. Ukoliko se izraelske snage suoče sa potpunim slomom, premijer Benjamin Netanjahu bi mogao primeniti takozvanu „Samsonovu opciju“ – uništenje protivnika po cenu sopstvenog stradanja. Analizirajući političko odlučivanje u Vašingtonu, Mekgovern je ocenio da predsednik Donald Tramp deluje bez ikakvog dugoročnog plana, pod uticajem iracionalnih i narcisoidnih procena. On napominje da obaveštajne službe u Moskvi, koje izrađuju psihološke profile stranih lidera, imaju izuzetnih poteškoća da predvide Trampove poteze, jer njegovo delovanje ne podleže standardnoj analitičkoj logici kakva se primenjivala tokom Hladnog rata. Mekgovern je povukao direktnu paralelu između sadašnje krize i priprema za invaziju na Irak 2003. godine. On je podsetio na izveštaj Odbora za obaveštajne poslove američkog Senata iz juna 2008. godine, u kojem je zvanično utvrđeno da su obaveštajni podaci koji su poslužili kao opravdanje za napad na Irak bili „nepotvrđeni, neosnovani, kontradiktorni ili nepostojeći“. Takođe je citirao belešku sa sastanka šefa britanske službe MI6 Ričarda Dirlava i premijera Tonija Blera od 23. jula 2002. godine, u kojoj je navedeno da su se „obaveštajni podaci i činjenice podešavali prema već donetoj politici“. Isti obrazac lažiranja podataka primenjuje se i u slučaju Irana, tvrdi Mekgovern, podsećajući da je direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi Tulsi Gabard u svedočenju pod zakletvom pred Kongresom u martu prošle godine potvrdila jedinstven stav svih 16 američkih obaveštajnih agencija. Prema toj proceni, koja datira još od Nacionalne obaveštajne procene iz 2007. godine koju je predvodio Tomas Finger, Iran je obustavio rad na razvoju nuklearnog oružja krajem 2003. godine i nije ga obnovio, pri čemu je verska zabrana (fatva) i dalje na snazi. Kada je postalo jasno da vojna kampanja neće izazvati pad režima u Teheranu niti pobunu stanovništva, napadi su preusmereni na civilnu infrastrukturu, uključujući postrojenja za desalinizaciju vode i skladišta goriva, ukazao je Disen. Mekgovern je posebno istakao napad od 28. februara u Minabu, u kojem je poginulo 168 devojčica uzrasta od šest do 12 godina i njihovih roditelja u molitvenom skloništu. Napad je izveden u istom prvom talasu u kojem je u svojoj kući ubijen dosadašnji vrhovni vođa Irana. Mekgovern je odbacio tvrdnje predsednika Trampa da su Iranci sami bombardovali školu kao fizički i vremenski nemoguće, pripisujući direktnu odgovornost ministru rata Pitu Hegsetu. Hegset je prethodno raspustio posebnu jedinicu u Pentagonu zaduženu za verifikaciju civilnih žrtava na listama meta i izdao naređenje da se „ne pokazuje milost“. Tokom napada na Minab, vođena raketa „tomahavk“ sa termobaričnom bojevom glavom snimala je teren i poslala snimke komandi pre nego što je uletela među okupljeno civilno stanovništvo. U istim udarima ranjen je i novi vrhovni vođa Irana, dok su mu supruga, sin i otac ubijeni. Sukob je doveo do potpunog sloma bezbednosne arhitekture SAD u Persijskom zalivu. Mekgovern navodi da je ruski predsednik Vladimir Putin dva dana nakon izbijanja sukoba telefonom razgovarao sa liderima zalivskih arapskih država, ukazavši im da su se američka bezbednosna jemstva pokazala bezvrednim. Sutradan je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na sastanku sa arapskim liderima citirao beduinsku izreku da je „nemoguće jahati dve kamile u isto vreme“. Govoreći o daljim geopolitičkim koracima, Mekgovern je objasnio da je Rusija prilikom glasanja o rezoluciji o Iranu u Ujedinjenim nacijama bila uzdržana kako bi sačuvala poziciju neutralnog posrednika. Rusija održava bliske odnose sa Izraelom, gde živi dva miliona ruskih doseljenika, kao i sa Iranom i Kinom. Mekgovern je otkrio i da je Rusija ranije nudila Iranu ugovor o međusobnoj odbrani, ali da su ga iranski zvaničnici u tom trenutku odbili, što se u sadašnjim okolnostima pokazalo kao strateška procena na štetu Teherana.The post Rej Mekgovern tvrdi da je Izrael izgubio rat sa Teheranom i da preti nuklearna eskalacija first appeared on WebTribune.