Karan: Shvatili smo da samo narod koji ima svoju državu neće doživeti egzodus i etničko čišćenje

U BANjALUCI ODATA POŠTA ŽRTVAMA HRVATSKE ZLOČINAČKE I GENOCIDNE AKCIJE „OLUJA“ * Predsednik RS Siniša KARAN: Jedan je srpski narod i jedna je naša istorija. Srpski narod sada ima dve države koje ga štite – Srbiju i Srpsku. Naše dve države snaga su koje će uvek biti garanti zaštite našeg opstanka i jačanja našeg identiteta, nacionalnog i političkog bića * Predsednik Narodne skupštine RS Nenad STEVANDIĆ: Samopoštovanje danas je jedina, velika nacionalna, zajednička politika Srba. U hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluja" nevini Srbi su bezdušno, bestijalno, podmukolo pobijeni i proterani. Naša je obaveza da to nikada ne zaboravimo i ne ustuknemo kada je reč o poštovanju prema našim nevinim žrtvama i traženju odgovornosti za one koji su ih pobili * Ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Radan OSTOJIĆ: „Oluja“ je najstrašniji egzodus posle Drugog svetskog rata, potpomognut od pojedinih zemalja zapada. Mi smo ovde da ta dešavanja ne zaboravimo i da ih nazovemo pravim imenom * Gradonačelnik Banjaluke Draško STANIVUKOVIĆ: Ljudska, nacionalna i moralna je dužnost srpskog naroda da se pokloni i zahvali svim junacima koji su svojim životima branili Srpsku, učestvujući u svim najvažnijim bitkama za slobodu. Danas smo imali priliku da to učinimo, pred ovim spomenikom u centru Banjaluke, na kojem su njihova imena uklesana zlatnim slovima _____________________________________________________________________________              NA Centralnom spomen-obeležju poginulim borcima Odbrambeno-otadžbinskog rata u Banjaluci položeni su venci na Dan sećanja na ubijene i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji "Oluja".              U znak pošte svim stradalim i prognanim Srbima u zločinačkoj hrvatskoj akciji "Oluja" danas su se oglasile i sirene za uzbunjivanje u svim gradovima i opštinama u Republici Srpskoj.              Samo narod koji ima svoju državu nikada neće doživeti egzodus i etničko čišćenje kakav su, nažalost, krajem proteklog veka doživeli Srbi u hrvatskoj zločinačkoj i genocidnoj akciji "Oluja", istakao je predsednik Republike Srpske Siniša Karan.              - Srpska danas odaje dužno poštovanje, pijetet i večnu zahvalnost za 1.904 srpske žrtve pogroma u "Oluji". Nakon više od tri decenije saosećamo sa svim porodicama i potomcima stradalih u etničkom čišćenju Hrvatske od Srba koje ima sve karakteristike genocida. Oni su nakon svega našli svoje dve domovine - Srpsku i Srbiju. To je dokaz da samo narod koji ima svoju državu neće doživeti takav egzodus i etničko čišćenje - rekao je Karan.              Srpska jedini mogući okvir egzistencijalnog, političkog, identitetskog i nacionalnog bića srpskog naroda.              - Jedan je srpski narod i jedna je naša istorija. Srbi gde god da se nalaze treba da znaju da imaju dve države - Srpsku i Srbiju. To su snage koje će uvek biti garanti zaštite našeg opstanka i jačanja našeg identiteta, nacionalnog i političkog bića - rekao je Karan.              Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izjavio je da je samopoštovanje danas jedina, velika, nacionalna, zajednička politika Srba.              Stevandić je rekao da su u hrvatskoj zločinačkoj akciji "Oluja" bezdušno, bestijalno, podmukolo proterani i pobijeni nevini Srbi.              - Naša je obaveza da to nikada ne zaboravimo i ne ustuknemo kada je reč o poštovanju prema našim nevinim žrtvama i traženju odgovornosti za one koji su ih pobili - rekao je Stevandić.              Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Radan Ostojić izjavio je da je zločinačka akcija "Oluja" najstrašniji egzodus koji su Srbi doživeli posle Drugog svetskog rata, a za taj zločin niko nije odgovarao.              - Ono što se desilo 1995. godine je najstrašniji egzodus posle Drugog svetskog rata, potpomognut od pojedinih zemalja zapada. Mi smo ovde da ta dešavanja ne zaboravimo i da ih nazovemo pravim imenom - rekao je Ostojić.              Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković rekao je da je ljudska, nacionalna i moralna dužnost srpskog naroda da se pokloni i zahvali svim junacima koji su svojim životima branili Srpsku, učestvujući u svim najvažnijim bitkama za slobodu.              - Danas smo imali priliku da to učinimo, pred ovim spomenikom u centru Banjaluke, na kojem su njihova imena uklesana zlatnim slovima - rekao je Stanivuković.              Srbi u Republici Srpskoj i Srbiji su jedan narod, koji dijeli i herojstva i stradanja, što pokazuje i zajedničko obeležavanje, u prisustvu državnog vrha Srpske i Srbije, Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatsko-muslimanskom pogromu nad Srbima iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske 1995, istakao je v.d. direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Viktor Nuždić.              Predsednik Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac zahvalio je vlastima Republike Srpske i grada Banjaluka jer su omogućili podizanje Centralnog spomen-obeležja u centru Banjaluke, na kojem je ispisano i oko 5.500 imena vojnika Vojske Republike Srpske Krajine.              Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski izjavila je u Banjaluci:              - Ta cena je često plaćena životom i bila je najskuplja. Srpski narod je uvek bio spreman da je plati, jer je znao da život bez slobode ne vredi.              Prethodno je u Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci služen parastos ubijenim i prognanim Srbima u "Oluji".              Zločinačka akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, te jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, tokom koje je sa vekovnih ognjišta proterano više od 220.000 krajiških Srba.              Na ažuriranoj evidenciji "Veritasa" nalaze se imena 1.904 poginula i nestala Srbina u toku i posle ove akcije, među njima je 1.250 civila od kojih su oko tri četvrtine bile starije od 60 godina.              Među žrtvama je i desetoro djece mlađe od 14 godina i 566 žena, od kojih su oko četiri petine bile starije od 60 godina - što predstavlja poseban "crni rekord" građanskog rata devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, ukazuju u "Veritasu".               Međunarodni sud pravde je u presudi iz februara 2015. godine "Oluju" okvalifikovao kao etničko čišćenje, ali ne i kao genocid iako svetski eksperti za tu oblast tvrde da je ta operacija imala sve karakteristike genocida.     Kategorije: Srpska