Tramp će Iran i Ormuz ostaviti na miru kad izazove veliku svetsku ekonomsku krizu

MNOGI JOŠ SMATRAJU DA SAD IMAJU DOVOLjNU MOĆ DA OKUPIRAJU ORMUZ I ZAVRŠE S IRANOM, ALI NIJE BAŠ TAKO Ormuz * Američka flota će jednog dana otići kući. Kada pažnja javnosti bude zaokupljena sasvim drugim pitanjem - ekonomskom krizom. U suštini, američka flota i ima zadatak da stvori tu krizu. Svrha američke blokade Ormuza je sama blokada * Američki portal MarketWatch nedavno je objavio dugačak članak u kojem autor razmatra kako je Amerika zaboravila funkciju krize kao nečega sličnog redovnom klistiranju * Tokom proteklih decenija, kad god bi tržište počelo da pada, veštački je spašavano.  Komentator Blumberg intelidžensa je u tom članku rekao da problem leži u ogromnoj penzionoj imovini uloženoj u hartije od vrednosti. I u tome što najbogatiji naslednici više ne poseduju akcije već udele u fondovima poput BlackRock. Zato niko ne može sebi priuštiti značajan i dugotrajan pad berze * Međutim, problem je što ona ne može postojati u ovom režimu zauvek, čak ni matematički. Tramp i njegovi su stigli sa misijom spasavanja. Zato on nameće ogromne carine na spoljnu trgovinu. Verovatno će uskoro uvesti sekundarne sankcije protiv Indije i Kine zbog njihove trgovine naftom sa Rusijom ______________________________________________________________________                Autor: Igor PEREVERZEV                MNOGI su zbunjeni što Amerika, sa svojom moćnom mornaricom, grupama ratnih brodova oko nosača aviona, lovcima pete generacije i tako dalje, jednostavno ne okupiraju Ormuski moreuz i ne završi sa tim?                Odgovor je dvojak. Prvo, ne mogu. Drugo, neće.                Nedavno je Donald Tramp objavio da će Sjedinjene Države naplaćivati brodovima naknadu za prolaz kroz Ormuz. Naknada je trebalo da bude 20% vrednosti tereta. Međutim, bukvalno sledećeg dana, kao što je njegov običaj, promenio je mišljenje, rekavši da će se danak naplaćivati drugačije – kroz „gigantske“ investicije zemalja Persijskog zaliva u Sjedinjene Države.                A iranski i brodovi iranskih klijenata bi, prema Trampu, bili zarobljeni u Zalivu.                Zvuči prilično zloslutno, ali je neizvodljivo.                Američki nosač aviona je ploveći aerodrom oko kojeg je više krstarica, razarača i podmornica.                Prateći brodovi kontrolišu sve pretnje u vazduhu, na vodi i pod vodom, obezbeđujući dubinsku odbranu. Grupa obično uključuje i pomoćne brodove i tankere za gorivo. A na raspolaganju im je i svemirsko izviđanje.                Međutim, sila koja je plašila sve nakon Drugog svetskog rata u međuvremenu je postala daleko manje preteća. Posebno kada pokušava da deluje ne na otvorenom moru, već bliže kopnu.                Stotine ili čak hiljade relativno jeftinih dronova različitih tipova lansiraju se protiv takve flotile. Niko ne očekuje ozbiljnu štetu od pogodaka. Uloga bespilotnih letelica je da iscrpe protivvazdušnu odbranu.                Kad postane jasno da je PVO grupe iscrpljena, na njene brodove se lansiraju balističke i krstareće rakete. Ili čak hipersonične rakete, koje je u suštini nemoguće presretati.                Pista nosača aviona se prva napada, da sa „aerodroma“ ne mogu uzleću niti da na njega sleću avioni.                Upravo zato su Amerikanci sada primorani da drže takve svoje udarne grupe daleko od iranske obale.                Ne postoji jedno mesto sa kojeg iranske baterije otvaraju vatru na ono što im se ne sviđa u Ormuzu i naspram obala Persijskog zaliva.                Na iranskoj strani su prilično visoke planine. Već od obale počinju strmi usponi od 500-800 metara, a malo dalje su planine Zagros, koje se uzdižu 1.500-2.000 metara.                U njihovim liticama su brojne pećine gde se iranske snage mogu sakriti od vazdušnog i satelitskog izviđanja. Mobilne grupe se stalno kreću duž obale u radijusu od hiljadu kilometara. Operatori kontrolišu dronove sa uzvišenih položaja, a ne direktno sa mesta lansiranja dronova i bespilotnih čamaca - to obavljaju drugi borci.                Jedinice deluju autonomno, retko komunicirajući sa komandnim centrom kako bi smanjile rizik otkrivanja. Neutralisanje takve umrežene strukture je izuzetno teško.                Možete kritikovati Iran koliko god želite zbog kršenja pomorskog prava jer su  ga same SAD nedavno uništile na veoma demonstrativan način, pa niko na Zapadu ne pokreće to pitanje.                Dakle, SAD nisu u stanju da ukinu iransku blokadu. Ali, da li mogu da održe svoju, antiiransku (i uglavnom antikinesku) blokadu?                Amerikanci presreću brodove na otvorenom moru. I dok Iranci imaju skoro 100% šanse da unište tanker, stopa uspeha druge strane je mnogo niža. Međutim, malo je verovatno da bi se neko usudio da rizikuje.                Moreuz će zato biti zapečaćen na oba kraja.                Zašto se Amerikanci jednostavno ne vrate kući sada? Pogotovo što je Amerika  pretrpela i gora poniženja - na primer, poraz u Vijetnamskom ratu.                Čemu pregovori koji uvek „idu dobro“, ali se loše završavaju?                Naravno, američka flota će jednog dana otići kući. Kada pažnja javnosti bude zaokupljena sasvim drugim pitanjem - ekonomskom krizom. U suštini, američka flota i ima zadatak da stvori tu krizu.                Svrha američke blokade Ormuza je sama blokada.                Persijski zaliv je izvor petrodolara. Tramp je započeo uništavanje sistema javnom uvredom saudijskog prestolonaslednika na investicionom forumu u Majamiju u martu ove godine. Danas nastavlja da deluje u istom duhu.                Nema fizičkih zaliha nafte znači da nema profita za arapske monarhije. Nema profita znači da nema priliva gotovine u SAD. I tako dalje.                Nema fizičke nafte - nema trgovine takozvanom papirnom naftom, nema spekulacija. Nemaju se čime kupovati obveznice.                Troškovi otplate američkog duga porasli su na rekordnih 1,35 biliona dolara godišnje, uprkos prognozi da će ostati na „samo“ 1 bilion dolara!                Kriva je kompenzacija za obveznice zaštićene od inflacije.                Priliv likvidnosti preko berze takođe slabi. Zato se urušava cela struktura, koju su tako pažljivo konstruisali Kisindžer i kompanija.                Američki portal MarketWatch nedavno je objavio dugačak članak u kojem autor razmatra kako je Amerika zaboravila funkciju krize kao nečega sličnog redovnom klistiranju.                Tokom proteklih decenija, kad god bi tržište počelo da pada, veštački je spašavano.                Komentator Blumberg intelidžensa je novinaru u tom članku rekao da problem leži u ogromnoj penzionoj imovini uloženoj u hartije od vrednosti. I u tome što najbogatiji naslednici više ne poseduju akcije već udele u fondovima poput BlackRock i drugim kompanijama za upravljanje. Zato niko ne može sebi priuštiti značajan i dugotrajan pad berze.                Međutim, problem je što ona ne može postojati u ovom režimu zauvek, čak ni matematički.                Tramp i njegovi su stigli sa misijom spasavanja. Zato on nameće ogromne carine na spoljnu trgovinu. Verovatno će uskoro uvesti sekundarne sankcije protiv Indije i Kine zbog njihove trgovine naftom sa Rusijom.                Zato blokira Ormuz...                Periodični sukobi sa Iranom nisu povezani sa samim Iranom. Oni su uzrokovani željom da se ograniče fizičke zalihe nafte i izazovu talasanja u finansijskom sistemu.                Izgleda da će na kraju uspeti – kriza će se ubrzati. Najverovatnije, već ove godine.     Kategorije: Quo Vadis, Orbi?