Varta objavila bankrot, Volkswagen planira da otpusti još 200.000 radnika

NEMAČKA U INDUSTRIJI MESEČNO GUBI 15.000 RADNIH MESTA, A NIKO NE SME DA KAŽE DA JE UZROK – RASKID SA RUSIJOM * Varta je pukla jer se Apple okrenuo Kini, a nemački ekonomisti predviđaju da će se, pored trenutnih otpuštanja, do kraja godine na ulicama u Nemačkoj naći još 100.000 ljudi * Evropski mediji sada su prepuni publikacija poput izveštaja Londonske škole ekonomije i političkih nauka „Kako je Amerika deindustrijalizovala Evropu“ i dugog članka The Economist  „Kako je Evropa svojom regulativom sebe pretvorila u američkog vazala“ * The Brussels Times: „Posebno alarmantno je to što su cene energije u Evropi i dalje tri do četiri puta veće nego pre energetske krize, a u SAD su troškovi energije porasli samo 20%, u Aziji još manje“ ______________________________________________________________________              Autor: Kiril STRELjNIKOV              POZNATI proizvođač baterija i akumulatora – Varta, čija istorija datira iz 1887. godine preživela je dva svetska rata i uživala kultni status u SSSR-u - podneo je zahtev za bankrot, a 3.260 njegovih radnika biće otpušteno.              Nije uspela da izađe iz krize.              Vlasnik Rorsche AG, auto-gigant Volkswagen, planira da otpusti još 200.000 ljudi, a ukupna ponuda modela kompanije biće smanjena za 50%.              A donedavno se automobilska industrija smatrala okosnicom nemačke ekonomije jer je generisala oko deset procenata BDP-a zemlje, a sada je u ruševinama. Ali nemačka automobilska industrija nije jedina u problemima — ono što mrsi konce mnogima dolazi na vrata, bez kucanja.              Prema specijalizovanoj analitičkoj publikaciji Blue Lotus Intelligence Brief, „Nemačka doživljava svoju najgoru industrijsku i političku krizu od ponovnog ujedinjenja“.              To potvrđuju i zvanični podaci: na primer, Udruženje nemačke industrije (BDI) objavilo je da ta zemlja gubi oko 15.000 radnih mesta svakog meseca (!).              Federalna agencija za zapošljavanje je takođe izvestila da je samo u poslednjih 12 meseci proizvodni sektor zemlje izgubio 177.000 radnih mesta. A prema podacima Nemačkog ekonomskog instituta (IW), zaposlenost u proizvodnji dostigla je „najniži nivo u poslednjoj deceniji“...              Nemački ekonomisti predviđaju da će se, pored trenutnih otpuštanja, do kraja godine na ulicama u Nemačkoj naći još 100.000 ljudi.              Ako zvezde sijaju, a ljudi se izbacuju s posla, nekome je to iz nekog razloga potrebno, pa su se odmah pojavile teorije koje objašnjavaju zašto.              Kap koja je prelila čašu u „slučaju  Varta“ bila je odluka američke kompanije Apple da pređe na saradnju sa kineskom kompanijom. A Apple je dotad generisala većinu prihoda nemačke kompanije.              Ovo se savršeno uklapa u zvanični evropski narativ, prema kojem su krivci za nemačke (i sve evropske) nevolje Kinezi, koji ih guše dampingom, produktivnošću i inovacijama, i Amerikanci, koji ih koče carinama i tehnološkom zavisnošću.              Najodvratniji su im, naravno, Amerikanci (sa Kinezima bi izašli n kraj pomoću protekcionističkih mera). Evropski mediji su prepuni publikacija poput izveštaja Londonske škole ekonomije i političkih nauka „Kako je Amerika deindustrijalizovala Evropu“ i dugog članka The Economist  „Kako je Evropa svojom regulativom sebe pretvorila u američkog vazala“.              Otpuštenim Evropljanima govore da su Amerikanci osmislili takozvani Zakon o smanjenju inflacije, poznat i kao IRA, koji nudi stotine milijardi dolara subvencija stranim proizvođačima sa visokim tehnologijama koji svoju proizvodnju prenesu u Sjedinjene Države, što „direktno doprinosi deindustrijalizaciji Starog sveta“.              Istovremeno, američke vlasti udaraju na Evropu raznim carinama, primoravaju je i da preusmeri ogromna sredstva iz civilnog sektora u odbranu, a istovremeno cede poslednji novac iz evropskih firmi preko energetskog monopola koji su SAD stvorile.              Na primer, koncern BASF je saopštio da su mu troškovi energije tri do četiri puta veći nego u 2022. godini, a za njega prirodni gas nije samo gorivo već i kao sirovina.              Taj problem je razarajući za celu energetski intenzivnu nemačku industriju, od metalurgije do hemijske.              Kako piše The Brussels Times, „Posebno alarmantno je to što su cene energije u Evropi i dalje tri do četiri puta veće nego pre energetske krize, a u SAD su troškovi energije porasli samo 20%, u Aziji još manje.“              A najnadrealnije je to što nijedan veliki list ili autoritativni izvor u Evropi ne identifikuje direktno i iskreno glavni razlog krize - jednostrani raskid sa Rusijom.              U samoj Nemačkoj, gde se može otići u zatvor zbog „pogrešnog mišljenja“, jedino biznismeni i stručnjaci kao pojedinci — plus neki marginalni izvori - o tome pišu:              „Udeo ruskog gasa do 2022. godine bio je 55%, sada je manji od 5%“;              Evropa ne može bez nafte i gasa iz Rusije, izjavio je zamenik italijanskog premijera;              „Nemački industrijski model počivao je na tri stuba — jeftinom ruskom gasu, kineskoj potražnji i jedinstvenom tržištu EU, sada su dva oštećena, a treći nije dovoljan da nadoknadi gubitke“;              „Nemačkom vlada politička klasa koja izgleda više brine o sopstvenom opstanku nego o krizama koje potkopavaju zemlju“;              „Nakon prekida isporuka ruskog prirodnog gasa posle izbijanja rata u Ukrajini, nemački proizvođači su se suočili sa znatno višim cenama električne energije i goriva od mnogih međunarodnih konkurenata.“              Putin je bezbroj puta izjavio da će Evropa počiniti samoubistvo prekidanjem veza sa Rusijom. Na primer, 2024. godine, u razgovoru sa nemačkim kancelarom Šolcom, izrazio je žaljenje što se odnosi između Rusije i Nemačke pogoršavaju zbog neprijateljske politike nemačkih vlasti i napomenuo da je Moskva „uvek striktno ispunjavala svoje ugovorne obaveze u energetskom sektoru i spremna je za obostrano korisnu saradnju ako Nemačka pokaže interesovanje“.              Putin je bio spreman da pruži ruku Evropi, ali ako tu ruku ujedaju u napadu besa, ishod za onog koji ujeda - uvek je isti.     Kategorije: Quo Vadis, Orbi?