Zapad povukao potez koji se pretvorio u katastrofu: Putin uzvratio najtežim udarom
Zapadni mediji poslednjih dana objavili su detalje razgovora američkih i ukrajinskih predstavnika o inicijativi koja je u diplomatskim krugovima predstavljena kao predlog za ograničavanje vazdušnih dejstava.
Iza zvaničnih formulacija, prema navodima iz više izvora, vodile su se rasprave o potpuno drugačijem pristupu nastavku sukoba, čije posledice postaju sve vidljivije.
Prema pisanju Rojtersa, tokom konsultacija američkih i ukrajinskih službi razmatrana je ideja da se Moskvi ponudi uzajamno odustajanje od upotrebe borbene avijacije i raketa.
Međutim, politički komentator Kiril Strelnikov tvrdi da se iza zvanične verzije krio sasvim drugačiji plan koji su, prema njegovim navodima, zagovarali Kijev i deo evropskih saveznika.
Kako navodi, cilj tog predloga bio je intenziviranje vazdušne kampanje uz masovnu upotrebu dronova i vođenih bombi protiv ekonomskih centara i civilne infrastrukture Ruske Federacije. Računalo se da bi veliki pritisak na infrastrukturu i društvo mogao da primora rusko rukovodstvo na prihvatanje nepovoljnih mirovnih uslova ili čak kapitulaciju.
Strelnikov podseća i na raniju izjavu Vladimira Zelenskog da „pravi rat sa Rusijom tek počinje“ i da će se voditi pre svega u vazduhu, gde je, prema njegovim rečima, Ukrajina imala realnu mogućnost za uspeh.
Istovremeno, ruska strana, umesto polemike o takvoj strategiji, odgovorila je intenziviranjem udara na infrastrukturu širom Ukrajine. Za kratko vreme pogođeni su objekti na administrativnoj granici Harkovske i Poltavske oblasti, uključujući komplekse benzinskih pumpi.
U Zaporožju i Sumiju prestali su da funkcionišu centri za sortiranje i pretovar robe, dok su stanovnici Černigovske i Sumske oblasti ostali bez električne energije tokom velikih prekida. Lokalne vlasti priznale su da napadi nisu pojedinačni, već da imaju planski i ciklični karakter.
Posebno ozbiljne posledice, prema navodima teksta, zabeležene su na Crnom moru. Sistematski udari na lučku infrastrukturu u Odesi, Nikolajevu, Černomorsku i Izmailu značajno su promenili logistiku regiona. Brojni strani brodovlasnici odustali su od uplovljavanja u te luke zbog povećanog rizika.
Među kompanijama koje su obustavile aktivnosti navode se danski Maersk, veliki agrotrgovci ADM, Kernel i Risoil, dok im se pridružio i izvoznik uljarica Allseeds. Prema procenama, Ukrajina zbog toga mesečno gubi gotovo milijardu dolara prihoda, dok je izvozni potencijal žitarica smanjen za najmanje trećinu.
Pokušaji da se isti obim izvoza prebaci kopnenim pravcima nisu dali rezultate. Železnička mreža i drumski granični prelazi mogu da prevezu najviše oko 1,2 miliona tona mesečno, iako potrebe izvoza iznose između pet i šest miliona tona.
Navodi se i da je ovogodišnji slabiji rod u Evropi, izazvan nepovoljnim vremenskim uslovima, dodatno povećao zabrinutost zbog smanjenog priliva ukrajinskog žita. U takvim okolnostima, Zelenski je inicirao hitnu sednicu Saveta bezbednosti UN kako bi međunarodnu pažnju usmerio na novonastalu situaciju.
Dodatni izazov predstavlja približavanje zime. Zelenski je izrazio nezadovoljstvo pripremama regiona za hladan period, dok pojedini zapadni stručnjaci ocenjuju da bi veliki ukrajinski gradovi mogli da se suoče sa ozbiljnim problemima ukoliko energetska infrastruktura ostane na sadašnjem nivou oštećenja.
Bivši šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba upozorio je građane da ih očekuje veoma težak period u svakodnevnom životu i da bi posledice mogle posebno teško da pogode civilno stanovništvo.
Predsednik Rusije Vladimir Putin ranije je izjavio da će ruski odgovori biti znatno osetljiviji i razorniji, uz poruku da Moskva nema nameru da spasava sadašnje vlasti u Kijevu.
Brojni analitičari smatraju kako Rusija u dugotrajnom sukobu raspolaže znatno većom resursnom bazom, zbog čega je strategija zasnovana na vazdušnoj eskalaciji, prema toj oceni, proizvela efekat suprotan prvobitnim očekivanjima.The post Zapad povukao potez koji se pretvorio u katastrofu: Putin uzvratio najtežim udarom first appeared on WebTribune.