Bibi: Sukob u Ukrajini ne može se rešiti bez normalizacije odnosa između Rusije i SAD

BIVŠI GLAVNI ANALITIČAR CIA ZA RUSIJU GOVORIO ZA MOSKOVSKI DNEVNI LIST „IZVESTIJA“ Džordž Bibi * Džordž BIBI: Mnogi u SAD i Evropi se drže kao da je Rusija jednog dana odlučila da je granica sa Ukrajinom na pogrešnom mestu i krenula da povrati ono što je njeno. U stvarnosti, to je višedimenzionalna konfrontacija. Da, postoji bilateralni sloj — teritorije, granice, situacija jezičkih manjina. Ali postoji i mnogo veća dimenzija: geopolitički sukob između Rusije i Zapada u celini * Sukob je u suštini počeo nakon pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke. Trenutna situacija podseća na predvečerje Prvog svetskog rata. Međutim, novi sastanak Lavrova i Rubija u Manili znači da vrata još nisu zatvorena. Vivši predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je govorio: „Ako ne možete da rešite problem, proširite ga.“ Ovo treba uzeti u obzir * Trampova administracija mora da prestane da sebe vidi kao posrednika između dve zaraćene strane u teritorijalnom sporu. Moramo da priznamo da smo i sami deo većeg geopolitičkog sukoba oko temelja evropske bezbednosti. Da ponovim: ni ukrajinski problem, ni evropska bezbednost, niti veći zadatak održavanja stabilnosti u promenljivom svetskom poretku – ne mogu se rešiti bez normalnih odnosa sa Rusijom. Nalazimo se u veoma opasnoj situaciji __________________________________________________________________________              SUKOB u Ukrajini ne može se rešiti bez normalizacije odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država -  Džordž Bibi, bivši šef Odeljenja CIA za analizu Rusije.              On je sada ekspert Instituta Kvinsi, svoje uverenje dodatno raščlanjuje ovako:              „Ni ukrajinski problem, ni evropska bezbednost, niti širi zadatak stabilnosti u promenljivom svetskom poretku, ne mogu se rešiti bez normalnih odnosa sa Rusijom. Ti odnosi su okvir  ravnotežu interesa i postizanje dogovora. Takvi američko-ruski odnosi su mogući – normalizacija je u interesu obe zemlje“.              Prema Bibijevim rečima, Sjedinjene Države su se previše fokusirale na svoju ulogu posrednika između Moskve i Kijeva i bezmalo propustile najvažniju stvar kojom se treba pozabaviti – temeljima evropske bezbednosti.              Svoje procene i ukazivanja dalje je – u intervjuu moskovskom dnevnom listu „Izvestijaa“ – razvijao ovako:              - Sjedinjene Države ne mogu da se povuku iz sukoba u Ukrajini prebacivanjem sve odgovornosti na Evropu. Kriza se zaista može rešiti samo normalizacijom odnosa između Rusije i Sjedinjenih Država. Međutim, Bela kuća ima potpuno suprotnu logiku.              - Zasad, usled nedostatka kontrole nad nuklearnim arsenalima i minimalnog poverenja između Moskve i Vašingtona, trenutna situacija podseća na predvečerje Prvog svetskog rata. Međutim, novi sastanak Lavrova i Rubija u Manili znači da vrata još nisu zatvorena.              - Mnogi u SAD i Evropi se drže kao da je Rusija jednog dana pogledala svog suseda, odlučila da je granica na pogrešnom mestu i krenula da povrati ono što je njeno. U stvarnosti, to je višedimenzionalna konfrontacija. Da, postoji bilateralni sloj — teritorije, granice, situacija jezičkih manjina. Ali postoji i mnogo veća dimenzija: geopolitički sukob između Rusije i Zapada u celini.              - Sukob je u suštini počeo nakon pada Berlinskog zida i ponovnog ujedinjenja Nemačke. Tada se postavilo pitanje: kako bi trebalo da izgleda evropska bezbednosna arhitektura? Fundamentalno pitanje - šta bi trebalo da bude osnova bezbednosti u postbipolarnoj eri, kakva u njoj treba da bude uloga Rusije i po kojim pravilima bi trebalo da igramo - nikada nije postavljeno.              Sjedinjene Države ne mogu da pobegnu od toga. Ne možemo jednostavno reći Evropi: „To je to, peremo ruke od toga, napuštamo NATO, zatvaramo nuklearni kišobran nad našim saveznicima i fokusiramo se na odbranu sopstvenog kontinenta.“ Koliko god bilo primamljivo za Trampovu administraciju da pomisli: „To nije naš problem, razdvojeni smo okeanom“, to neće funkcionisati u nuklearnom dobu. Nemamo okean koji deli Sjedinjene Države od ruskih raketa.              - Bivši predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer je govorio: „Ako ne možete da rešite problem, proširite ga.“ Vašington je premalo pažnje posvetio širem pitanju za globalni poredak temelja evropske bezbednosti i važnosti stabilnih strateških odnosa sa Rusijom. Hronična nestabilnost u Evropi, gde bi mogle da nastanu nove krize koje bi mogle da dovedu NATO i Rusiju na ivicu direktnog sukoba, opasna je za Sjedinjene Države.               - Trampova administracija mora da prestane da sebe vidi kao posrednika između dve zaraćene strane u teritorijalnom sporu. Moramo da priznamo da smo i sami deo većeg geopolitičkog sukoba oko temelja evropske bezbednosti. Da ponovim: ni ukrajinski problem, ni evropska bezbednost, niti veći zadatak održavanja stabilnosti u promenljivom svetskom poretku – ne mogu se rešiti bez normalnih odnosa sa Rusijom. Nalazimo se u veoma opasnoj situaciji. Nemamo kontrolu nad nuklearnim arsenalom jedni drugih, nemamo normalne diplomatske međusobne odnose.     Kategorije: AlterAmerica