Tramp na bazi zakona iz 1974. uveo carine od 10 do 12,5 odsto protiv 60 zemalja

TAJ ZAKON MU OMOGUĆAVA DA TVRDI DA IZA ROBE IZ TIH ZEMALjA STOJI - PRINUDNI RADI (Foto: Global Look Pres/IMAGO/Joerg Boethling) * Carina od 10% važiće za 17 zemalja koje su već zabranile uvoz robe proizvedene upotrebom prisilnog rada ili su se obavezale da će to učiniti. To su Velika Britanija Kanada, Indija, Meksiko i Argentina. Za određenu robu iz EU, Tajvana, Japana, Južne Koreje i Švajcarske, carina će biti 10% ili 12,5%. Rusija, Kina, Vijetnam i 35 drugih zemalja dobile su od „čika Donalda“ stopu od 12,5%. Na pobrojane zemlje otpada 99,4 odsto američkog uvoza * Vrhovni sud SAD  poništio je Trampove ranije "recipročne" carine uvedene na osnovu vanrednih predsjedničkih ovlašćenja. A Bela kuća je sada saopštila: Predsjednik neće dozvoliti da njegova trgovinska politika i ukupni ciljevi budu potkopani samo zato što je sud ograničio jedan od alata koji mu stoje na raspolaganju * Amerikanolog Malek DUDAKOV: „Niko neće žuriti da pregovara ni o čemu sa Belom kućom. Svi računaju da će američki sudovi pre ili kasnije ukinuti i nove carine, a do kongresnih međuizbora ostalo još 100 dana. Demokrate će verovatno pobediti, nakon čega će Tramp postati hromi patak. Stoga mnoge zemlje ne vide svrhu u sklapanju sporazuma sa njim sada“ ____________________________________________________________              DONALD Tramp ne odustaje od svoje omiljene ekonomske i geopolitičke igračke.              Uveo je nove carine od 10 i 12,5 odsto na robu iz 60 država. Među njima su zemlje Evropske unije, Kine, Indije, Japana, Australije i Velike Britanije.              Stupile su na snagu ujutro 24. jula, a odnose se na zemlje koje zajedno čine čak 99,4 odsto američkog uvoza.              Trampov novi potez je odgovor na odluku kojom je američki Vrhovni sud ranije ove godine poništio njegove ranije "recipročne" carine uvedene na osnovu vanrednih predsedničkih ovlašćenja.              - Predsednik neće dozvoliti da njegova trgovinska politika i ukupni ciljevi budu potkopani samo zato što je sud isključio jedan od alata koji mu stoje na raspolaganju - saopšteno je iz Bele kuće.              Nove carine uvedene su nakon višemesečne istrage Kancelarije trgovinskog predstavnika SAD (USTR), koja je zaključila da brojne zemlje nisu učinile dovoljno da spreče uvoz i izvoz robe proizvedene prinudnim radom.              Pojedini trgovinski partneri dobili su nižu stopu od 10 odsto jer su preduzeli određene mere protiv prinudnog rada, dok će ostali plaćati carinu od 12,5 odsto.              Od novih mera izuzeti su i pojedini proizvodi, uključujući naftu, gas i robu koju nije moguće nabaviti od domaćih proizvođača.              Tramp je posegnuo za Članom 301. Zakona o trgovini iz 1974. godine.              Taj član mu je omogućio da tvrdi da zemlje na koje se odnose povećane carine ne poštuju ili ne poštuju dovoljno „zabranu uvoza robe proizvedene upotrebom prinudnog rada“.              Američkog trgovinski predstavnik Džejmison Grir objasnio je da su carine usmerene na borbu protiv kršenja ljudskih prava i „iskrivljavanja trgovinskih praksi“:              „Sjedinjene Države već skoro vek imaju zabranu uvoza robe proizvedene korišćenjem prinudnog rada. Krajnje je vreme da naši trgovinski partneri učine isto“.              Carina od 10% važiće za 17 zemalja koje su već zabranile uvoz robe proizvedene upotrebom prisilnog rada ili su se obavezale da će to učiniti. To su Velika Britanija Kanada, Indija, Meksiko i Argentina. Za određenu robu iz Evropske unije, Tajvana, Japana, Južne Koreje i Švajcarske, carina će biti 10% ili 12,5%.              Rusija, Kina, Vijetnam i 35 drugih zemalja dobile su od „čika Donalda“ stopu od 12,5%.              Pozivanje na Član 301. omogućava da nove carine budu na snazi duže od 150 dana.              Stanislav Tkačenko, profesor na Katedri za evropske studije Fakulteta za međunarodne odnose Državnog univerziteta u Sankt Peterburgu, naglašava:              „Sada američki lider pokušava da minimizira štetu. Tramp novouvedene carine očigledno smatra za privremenu meru, koja treba da traje do kraja 2026-te. Njegov cilj je da biračima uoči kongresnih izbora pokaže da je sposoban da dodatno napuni budžet zemlje“.              Amerikanolog Malek Dudakov ukazuje:              „Niko neće žuriti da pregovara ni o čemu sa Belom kućom. Svi računaju da će američki sudovi pre ili kasnije ukinuti i nove carine, a do kongresnih međuizbora ostalo još 100 dana. Demokrate će verovatno pobediti, nakon čega će Tramp postati hromi patak. Stoga mnoge zemlje ne vide svrhu u sklapanju sporazuma sa njim sada“.     Kategorije: AlterAmerica