Kurti i Haxhiu traže od Sudskog saveta da zahteva razrešenje srpskih sudija koje su podnele ostavke

Vršioci dužnosti lidera na Kosovu u petak su tražili od Sudskog saveta Kosova da uputi zvaničan zahtev za razrešenje s dužnosti srpskih sudija koji su podneli ostavke a koji sada žele da se vrate na posao, uprkos pozivima Evropske unije da se ne vrši pritisak na tu nezavisnu pravosudnu instituciju. Vršilac dužnosti premijera Aljbin Kurti (Albin) je na sastanku kabineta u Prištini rekao da je izlazak Srba, uključujući sudije, iz kosovskih institucija 2022. bio "organizovani politički čin" i da bi njihov povratak na posao bio u suprotnosti sa Ustavom i zakonima zemlje. Prethodno je vrišiteljka dužnosti predsednika Aljbuljena Hadžiju (Albulena Haxhiu) Sudski savet "da podleže ničijem uticaju, bilo domaćem ili međunarodnom" i da joj uputi predlog za razrešenje srpskih sudija koji su pre nekoliko godina podneli ostavke. Kurti i Hadžiju su izvršili pritisak na dan kada je Sudski savet održavao sednicu na kojoj je, između ostalog, trebalo da se razmotri to pitanje, ali je sastanak propao zbog nedostatka kvoruma. Do neuspeha je došlo nakon što među članovima nije postignuta saglasnost o uklanjanju jedne tačke dnevnog reda, dok su neki drugi tražili da tačka o ostavkama bude prva. Uoči sednice Sudskog saveta Kosova, Kancelarija Evropske unije na Kosovu pozvala je sve političke subjekte da se uzdrže od "vršenja pritiska na Sudski savet Kosova i njegove članove tokom procesa donošenja odluka". Oko 130 srpskih tužilaca, sudija i članova administrativnog osoblja pravosuđa podnelo je ostavke u novembru 2022. u okviru koletivnog izlaksa Srba iz kosovskih institucija u četiri opštine na severu Kosova gde živi većinsko srpsko stanovništvo – Severnoj Mitrovici, Leposaviću, Zvečanu i Zubinom Potoku. Ostavke su podnete na inicijativu Srpske liste, vodeće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, zbog protivljenja odluci Vlade Kosova da ukine registarske tablice koje je za gradove na Kosovu izdavala Srbija. Kurti je u petak rekao da je "postojao politički osnov da im kažemo da ne odlaze, ali nemamo pravni i ustavni osnov da im kažemo da se vrate". "Ne može biti povratka koji bi bio iznad Ustava i zakona, posebno kada je napuštanje bilo čin podrivanja zakonitosti i ustavnosti. Ovim ostavkama se ranije bavila policija Kosova, a pre nekoliko dana i Tužilački savet Kosova. Očekujemo da Sudski savet Kosova na narednoj sednici donese isti zaključak po ovom pitanju", rekao je Kurti. Hadžiju je na konferenciji ranije tokom dana rekla da Sudski savet, na osnovu važećih zakona, nema nadležnost da vrati srpske sudije na posao i tražila je od njega da sledi primer Tužilačkog saveta koji je od nje tražio da razreši dužnosti srpske tužioce i administrativno osoblje. "Zamislite da imate sudije i tužioce koji slušaju naređenja druge države", rekla je Hadžiu. Hadžiju je takođe kritikovala međunarodni faktor, rekavši da vrši "pritisak" na Sudski savet i Tužilački savet povodom pitanja ostavki. Ona je rekla da posla čina podnošenja ostavke, više nije stvar političke volje niti odluka saveta da se ta odluka poništi. Međutim, pitanje nerešenih ostavki ponovo je aktuelno pošto je sredinom juna Hadžiju tražila od Sudskog saveta i Tužilačkog saveta da "bez odlaganja" završe postupke u vezi s tim ostavkama, tvrdeći da njihovo odlaganje utiče na normalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Prema njenim rečima, saveti imaju zakonsku obavezu da joj dostave imena onih koji su podneli ostavke, kako bi ih ona putem dekreta razrešila dužnosti. Razrešenje srpskih tužilacaPrethodno je 20. jula Tužilački savet Kosova odbio zahtev srpskih tužilaca i zaposlenih u administraciji Osnovnog tužilaštva u Mitrovici za povlačenje ostavki, što je naišlo na kritike međunarodne zajednice. Evropska unija pozvala je kosovske institucije da izbegavaju postupke koji bi mogli da predstavljaju prepreku reintegraciji srpskog pravosudnog osoblja. U međuvremenu, iz Tužilačkog saveta Kosova su za Radio Slobodna Evropa naveli da je u pripremi konkurs za zapošljavanje novih tužilaca iz redova srpske zajednice, te da se mogu prijaviti i oni koji su ranije podneli ostavke. Hadžiu je, međutim, na konferenciji za novinare navela da postoje informacije da je deo srpskih sudija i tužilaca koji su podneli ostavke primao plate iz Srbije, tvrdeći da neki od njih i dalje primaju naknade. Ona je navela da postoje sumnje da su bili uključeni u nezakonite aktivnosti i da su tokom obavljanja pravosudnih funkcija bili pod uticajem Srbije. Inače, zvanični Beograd podržao je napuštanje kosovskih institucija od strane Srba, dok su radnicima koji su podneli ostavke ponuđeni privremeni ugovori na osnovu kojih dobijaju plate iz budžeta Srbije. U međuvremenu, pojedinci koji nisu podržavali Srpsku listu ostajali su bez tih primanja, ali i mogućnosti da se vrate na prethodna radna mesta. Nakon brojnih kriza na severu Kosova, koje su kulminirale 2023. godine oružanim napadom Srba na policiju u Banjskoj kod Zvečana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je na povratak Srba u Policiju Kosova i pravosudne institucije. Takođe, Srpska lista je uoči lokalnih izbora prošle godine priznala da je istupanje iz kosovskih institucija bila greška. U organizaciji Centra za zastupanje demokratske kulture 29. juna održana je konferencija na temu „Pravosuđe na severu Kosova: Izazovi, institucionalna zastupljenost i perspektive povratka“, na kojoj je zaključeno da bi povratak srpskih sudija, tužilaca i administrativnog osoblja mogao doprineti većem poverenju nevećinskih zajednica u pravosudni sistem.