Stočarite baraat itna vakcinacija na ovcite, od AHV velat deka ja razbiraat zagriženosta

Stočarite baraat itna vakcinacija na ovcite za da se spreči širenjeto na bolesta sipanici kaj malite preživari. Predupreduvaat deka situacijata e alarmantna i deka ne e dovolno da se vrši samo identifikacija i utvrduvanje na žarištata, zabolenite grla i zafatenite stada. Tie deneska, na sostanok vo Agencijata za hrana i veterinarstvo (AHV), bile informirani deka v ponedelnik ќe se održi sredba so veterinarnite službi, za da se definiraat klučnite čekori. Na sostanokot se požalile, kako što rekoa, i deka obesštetuvanjeto e mnogu nisko. – Situacijata e alarmantna. Barame što poitno da se sprovede vakcinacija kaj ovcite. Državata ne e podgotvena da ja spreči bolesta koja sekoj den se poveќe se širi. Ima seriozni problemi okolu organizacijata. Deneska slušnavme deka e mnogu bavna procedurata do uništuvanje na ovcite što se pozitivni. Nadležnite ne možat da najdat mesto kade da gi zakopaat uginatite ovci. Nekoj vika deka e nadležno Ministerstvoto za životna sredina, drug deka e nadležen Inspektoratot, tret Direkcijata. Treba da se posveti golemo vnimanie za da ne gi izgubime site ovci. Dosega se uništeni 2.700 grla. Za žal, nekoi semejstva gi gubat svoite stada i ponatamu ќe nema so što da se zanimavaat. Veruvam deka 90 otsto od tie čii ovci se uništeni, nema da mu se vratat na stočarstvoto – izjavi pretsedatelot na Sojuzot na odgleduvačite na ovci „Moderen ovčar“, Naser Džemaili. Do deneska Sozjuot imal dva sostanoka so AHV na koi bilo razgovarano za bolesta. – Od AHV gi prifatija našite baranja i ќe razgovaraat, kako što rekoa, za da najdat rešenie za vakcinacijata. Ni rekoa deka v ponedelnik ќe ima sostanok so poveќe institucii, so Veterinarnata komora. Nie smetame deka poveќe šteta ќe imame od toa što ќe gi uništat ovcite, otkolku državata da najde rešenie za vakcinacijata. Nema šansi vakcinacijata da e poskapa od obesštetuvanjeto za uginatite ovci – istakna Džemaili. Spored nego, obesštetuvanjeto e 7.000 – 8.000 denari za grlo, a pazarnata cena na edna ovca iznesuva minimum 14.000 denari. – Nie imame i ovci od rasi kako što e Romanovkata, koi činat po 30.000 denari i poveќe. Zatoa, bi sakal da apeliram do site institucii, posebno do Vladata, što poborzo da se organizira, da svika itni sostanoci i da im izlagame vo presret na stočarite za da ne gi izgubime ovcite. Nie nemame po 15 – 20 milioni ovci kako vo SAD, imame 200–250 iljadi grla i tie za dve nedeli može da se uništat, site do edna, ako državata itno ne prezeme nešto – reče pretsedatelot na Sojuzot. Toj potseti deka veќe ima nekolku žarišta vo Istočna Makedonija, a veterinarite i inspektorite, kako što oceni, doaѓaat na teren nepodgotveni, bez soodvetna oprema i dezinfekcija. – Ušte pred edna godina održuvavme sostanoci so nadležnite. Bevme svesni deka mnogu brzo ќe se proširi ovaa bolest i vo Makedonija i predupreduvavme, zašto site državi okolu nas bea pozitivni. Od togaš, navodno, počnavme da se podgotvuvame kako država, no bolesta se pojavi, a nie ušte ne sme spremni – naglasi Džemaili. Spored Milena Veličkoviќ, odgleduvač na ovci i člen na Sojuzot, edna od bitnite točki što se analizirala deneska so AHV, bila i onaa vo vrska so merkite za ograničuvanje na dviženje vo krugot od tri i deset kilometri vo žarištata. – Insistiravme da ima analiza na toj del i korekcija vo rešenieto zašto imame jagninja što treba da bidat predadeni vo klanica i da završat za izvoz, a poradi merkite sme ograničeni. Od druga strana, imame situacii kade što realno ne se vo možnost da gi kontroliraat individualnite odgleduvači dali nekoj ќe pravi promena vo stadata – ќe zema ovci od edno stado vo drugo, a klanicite se tie što može da gi sprovedat biosigurnostnite merki za transport na jagninjata i site od toj aspekt da gi zaštitime, da ne dojdeme do situacija da bidat razboleni, da ni gi isplaќa državata, tuku da bidat izvezeni i da imame priliv na devizi od tie jagninja – reče Veličkoviќ. I taa i Džemaili smetaat deka ovoj moment e klučen za toa dali Makedonija ќe uspee da go začuva ovčarstvoto. Vo ovoj kontekst kažaa deka nema veќe mladi što sakaat da se zanimavaat so ovaa zemjodelska granka. – Veќe se pozdravuvame so stočarstvoto. Možebi ova zvuči mnogu rigorozno, no toa e realnosta. Treba poveќe vnimanie da obrneme ako sakame da ja zadržime ovaa granka. Dolgoročno gledano, so godini nanazad, se uništuva ovčarstvoto. Jagneškoto meso e edinstvenoto što Makedonija go izvezuva, a ne go uvezuva. Znači, edinstven priliv na devizi imame od jagneško meso, a nemame odliv – posočija Džemaili i Veličkoviќ.   AHV: Ja razbirame zagriženosta na odgleduvačite na ovci, no kategorično gi otfrlame tvrdenjata deka ne reagirame navremeno vo odnos na sipanicite kaj malite preživari Agencijata za hrana i veterinarstvo (AHV) popladnevo soopšti deka celosno ja razbira zagriženosta na odgleduvačite na ovci, no kategorično gi otfrla tvrdenjata deka institucijata ne reagira navremeno vo odnos na pojavata na sipanici kaj malite preživari. Kako što naglasuva, vo uslovi na pojava na zarazni bolesti, od klučno značenje e site zasegnati strani – instituciite, veterinarnite društva i odgleduvačite – dosledno da gi počituvaat propišanite merki i da dejstvuvaat koordinirano, so cel navremeno suzbivanje na bolesta i sprečuvanje na nejzinoto ponatamošno širenje. -AHV ostanuva celosno posvetena na zaštitata na zdravjeto na životnite i začuvuvanjeto na stočniot fond. Postapuva vednaš po dobivanjeto laboratoriska potvrda za prisustvo na bolesta, vo soglasnost so zakonskite nadležnosti, nacionalnite protokoli i meѓunarodnite standardi za kontrola i suzbivanje na zaraznite bolesti kaj životnite. Po sekoj potvrden slučaj, bez odlaganje se prezemaat site propišani merki, vklučitelno i stavanje na žarišteto pod kontrola, vospostavuvanje zaštitni zoni i zoni pod nadzor, sproveduvanje epidemiološka istraga, ograničuvanje na dviženjeto na životnite, rešenija za kontrolni i zaštitni merki i drugi merki so cel da se spreči natamošno širenje na bolesta i da se zaštiti stočniot fond – naveduva Agencijata. Dodava i deka navremeno i transparentno ja informira javnosta za sekoj potvrden slučaj i za merkite što se prezemaat, so cel graѓanite i zasegnatite strani da bidat navremeno zapoznaeni so sostojbata. -Vo odnos na postapuvanjeto na ostanatite institucii, Agencijata naglasuva deka sekoja institucija postapuva vo ramki na svoite zakonski nadležnosti i ovlastuvanja. AHV nema zakonska možnost da ѝ naložuva na druga institucija kako da postapuva, tuku vo ramki na vospostaveniot sistem na meѓuinstitucionalna koordinacija sorabotuva so site nadležni organi. Nasokite i merkite za spravuvanje so bolesta se utvrduvaat vrz osnova na procenka na rizik i stručni analizi od strana na ekspertskata grupa, sostavena od relevantni stručni lica, a Agencijata gi sproveduva i koordinira merkite što se vo nejzina nadležnost – velat od AHV. Stočarite koi deneska bea na sredba vo AHV, rekoa deka baraat itna vakcinacija na ovcite za da se spreči širenjeto na bolesta sipanici kaj malite preživari. Predupredija deka situacijata e alarmantna i deka ne e dovolno da se vrši samo identifikacija i utvrduvanje na žarištata, zabolenite grla i zafatenite stada, prenesuva MIA. The post Stočarite baraat itna vakcinacija na ovcite, od AHV velat deka ja razbiraat zagriženosta appeared first on Nova Makedonija.