Sve o saobraćajnici Beograd – Pančevo – Vršac – Rumunija

U Srbiji se trenutno projektuje više od 800 kilometara novih autoputeva i brzih saobraćajnica. U fazi projektovanja su četiri buduće autoputske veze i više motoputeva, a jedan od autoputeva koji se projektuje, kako je istakao Miodrag Poledica, pomoćnik direkora Puteva Srbije, jeste autoput od Beograda ka Vršcu i granici sa Rumunijom. „Nama je cilj da povežemo Srbiju sa svim zemljama u regionu autoputskim vezama i Rumunija je jedna od tih zemalja. Kada je reč konkretno o ovom autoputu, treba da završimo projekat i nađemo sredstva za njegovu izgradnju“, rekao je Poledica. Trasa duga oko 130 km povezaće Južni Banat sa glavnim koridorima. Projekat podrazumeva izgradnju brze saobraćajnice ili autoputa, a radovi se izvode u sklopu priprema za spajanje sa rumunskim autoputem prema Temišvaru. Budući autoput kroz Južni Banat zvanično je kategorisan kao državni put IA reda sa oznakom A-9. Planirana dužina trase od Pančeva do graničnog prelaza Vatin iznosi oko 65 kilometara, sa predviđenom računskom brzinom od 130 km/h. https://www.evrsac.rs/wp-content/uploads/2026/07/WhatsApp-Video-2026-07-19-at-14.33.20.mp4 Tokom najnovijih bilateralnih razgovora državnog vrha Srbije i Rumunije obezbeđena je puna saglasnost za spajanje ove saobraćajnice na graničnom prelazu Vatin sa rumunskom mrežom puteva ka Temišvaru. Zvanično je potvrđeno da će fizička izgradnja ovog pravca biti pokrenuta odmah nakon završetka radova na autoputu Beograd – Zrenjanin, čija je izgradnja u toku. Tehnička dokumentacija (koju je izradio Saobraćajni institut CIP) predviđa pun profil autoputa sa dve varijante koridora. Obe varijante kretanja počinju sa jugoistočne strane Pančeva, gde se autoput nadovezuje na budući sektor C Beogradske obilaznice „Milutin Mrkonjić“ (preko Vinče i novog mosta na Dunavu) i pruža se do prve zajedničke petlje „Kačarevo“. Nakon toga se koridor odvaja na severnu ili južnu opciju: 1. Severna varijanta (dužina oko 58 km) Pravac kreiranja: Trasa prolazi severnije, između naselja Alibunar i Banatski Karlovac. Ključne petlje: Predviđene su petlja „Alibunar“ i petlja „Lokve“. Čvorište Vršac: Na ovoj trasi, petlja „Vršac“ je planirana severozapadno od grada, u rejonu Vršačkih ritova. 2. Južna varijanta (dužina oko 63 km) Pravac kreiranja: Trasa se kreće bliže postojećem međunarodnom putu, idući ka petlji između Vladimirovca i Banatskog Karlovca. Ključne petlje: Put dalje vodi ka petlji „Uljma“.Čvorište Vršac: Kod ove opcije, petlja „Vršac“ je pozicionirana znatno povoljnije za privredu – na magistralnom putu Vršac – Plandište, u neposrednoj blizini Industrijske zone „Sever“. Obe projektovane varijante se ponovo spajaju u tački novog, modernizovanog graničnog prelaza Vatin. Odatle se saobraćajnica direktno nadovezuje na rumunski autoput koji vodi od Moravice prema Temišvaru. Uporedo sa putnim koridorom, u julu 2026. godine pokrenuta je i izrada Strateške procene uticaja na životnu sredinu za modernizaciju i elektrifikaciju pruge Beograd – Vršac – državna granica za brzine do 160 km/h, čime se Južni Banat rešava kao jedinstven saobraćajni i logistički čvor. Gde se spaja saobraćajnica Vršac – Pančevo ka Beogradu? U toku je izrada detaljnog Prostornog plana područja posebne namene za deonicu C, koju sprovodi Saobraćajni institut CIP. Početkom 2026. godine, Vlada Srbije je usvojila rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju zemljišta na ovoj trasi. To obuhvata katastarske opštine na teritoriji Beograda (Beli potok, Leštane, Boleč, Vinča, Ritopek) i Pančeva (Starčevo, Vojlovica, Jabuka). Ovi administrativni koraci su direktna preduslovna faza za uvođenje građevinskih mašina na teren. Između projekta beogradske obilaznice (Sektor C) i autoputa ka Vršcu postoji direktna ekonomska i logistička veza. Trenutno stanje i najvažnije informacije o ovom projektu obuhvataju: 1. Trasa Sektora C (Bubanj Potok – Vinča – Pančevo) Ova deonica je duga 31 kilometar i predstavlja ključnu vezu za izmeštanje teretnog saobraćaja. Kombinovani most kod Vinče: Najkompleksniji objekat na trasi je budući drumsko-železnički most preko Dunava kod Vinče (povezuje Vinču i Starčevo). Preko njega će prelaziti autoput punog profila i nova obilazna teretna pruga Beli Potok–Pančevo. Prateći objekti: Na ovom potezu planirana je i izgradnja dva velika tunela – „Bubanj potok“ i „Leštane“. 2. Trenutni status projekta (Sektor C) Eksproprijacija zemljišta: Početkom 2026. godine, Vlada Srbije je usvojila rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju zemljišta na ovoj trasi. To obuhvata katastarske opštine na teritoriji Beograda (Beli potok, Leštane, Boleč, Vinča, Ritopek) i Pančeva (Starčevo, Vojlovica, Jabuka). Ovi administrativni koraci su direktna preduslovna faza za uvođenje građevinskih mašina na teren. Izrada prostornog plana: U toku je izrada detaljnog Prostornog plana područja posebne namene za deonicu C, koju sprovodi Saobraćajni institut CIP. Sektor D obilaznice oko Beograda Sektor D predstavlja zvanično planirani, ali potpuno odvojeni severni pravac Obilaznice oko Beograda. Dok Sektor C povezuje Bubanj Potok i Pančevo preko Vinče, Sektor D ima zadatak da spoji Pančevo direktno sa Batajnicom sa severne strane, stvarajući tako potpuni prsten oko Beograda i još jednu brzu vezu Južnog Banata sa autoputem za Novi Sad i Zagreb. Najvažniji detalji o Sektoru D: 1. Trasa i ključne tačke spajanja Planirani koridor dugačak je oko 38 kilometara i kreće se vojvođanskom stranom Početak: Trasa kreće od Pančeva (gde se nadovezuje na petlje namenjene Severnoj industrijskoj zoni). Prolazak: Put vodi kroz banatsku ravnicu, prolazeći iza Krnjače, Ovče i Borče. Spajanje kod Pupinovog mosta: Koridor se seče i spaja sa saobraćajnicama iznad postojećeg Pupinovog mosta. Završetak i novi most: Kraj deonice planiran je kod Batajnice, što zahteva izgradnju potpuno novog drumskog mosta preko Dunava kod Batajnice. 2. Trenutni status projekta Tehnička dokumentacija: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture uvrstilo je izradu planske i tehničke dokumentacije za Sektor D u zvanične planove javnih nabavki, sa procenjenom vrednošću projekta od 1,2 milijarde dinara. Prioritet: Nadležno ministarstvo je potvrdilo pravilo redosleda: nalog za obimne terenske radove i detaljno projektovanje Sektora D biće aktiviran tek kada se administrativno i građevinski u potpunosti zaokruži drumsko-železnički Sektor C (Bubanj Potok – Vinča – Pančevo). 3. Šta Sektor D donosi Južnom Banatu? Kada se spoji sa budućim autoputem A9 (Pančevo – Vršac), Sektor D drastično menja logistiku ovog dela zemlje. Zaobilaženje Beograda sa severa: Saobraćaj iz Vršca koji ide ka Novom Sadu, Subotici ili Šidu uopšte neće morati da ulazi na Pančevački most niti da ide južno preko Vinče. Brzina: Procena je da će se od Batajnice do Bubanj potoka (preko severnog i istočnog prstena) stizati za oko 23 minuta. Industrijski benefit: Pančevačka „Severna zona“ dobija direktan izlaz na dva nezavisna kraka autoputa. Šta se dešava u Rumuniji? U Rumuniji se projekat povezivanja sa Srbijom, zvanično nazvan Autoput A9 (Timișoara – Moravița), nalazi u znatno naprednijoj fazi nego sa srpske strane. Rumunska nacionalna kompanija za infrastrukturu (CNAIR) podelila je čitavu trasu dužine 72,9 kilometara na dva ključna lota (deonice) za koje su pokrenuti tenderi za projektovanje i izgradnju. 1. Lot 2: Jebel – Moravița (dužina 33,49 km) Ovo je deonica koja se direktno spaja sa srpskom granicom kod Vatina/Moravice. Izabran izvođač: Kompanija PORR Construct SRL proglašena je za pobednika tendera. Vrednost i rokovi: Ugovor je vredan blizu 2,97 milijardi leja (bez PDV-a). Predviđeno je ukupno 48 meseci za realizaciju, od čega 12 meseci za detaljno projektovanje i 36 meseci za same radove na terenu. Trenutni status: Iako je izvođač odabran, konačno potpisivanje ugovora je pretrpelo administrativna kašnjenja usled žalbi drugih ponuđača (konzorcijuma Strabag i Erbașu), što je standardna procedura u rumunskom zakonodavstvu pre nego što mašine izađu na teren. 2. Lot 1: Remetea Mare (veza sa autoputem A1) – Jebel (dužina 35,67 km) Ova deonica predstavlja severni deo koji povezuje budući autoput A9 sa postojećim glavnim rumunskim autoputem A1 (kod Temišvara). Status tendera: Procedura javne nabavke za ovaj lot je u toku. Ponude građevinskih firmi su podnete, a CNAIR trenutno sprovodi njihovu evaluaciju. Očekivanja: Rok za izgradnju ovog dela će takođe iznositi 48 meseci od momenta potpisivanja ugovora. Tehničke karakteristike rumunskog dela (A9): Brzina: Put je projektovan za maksimalnu računsku brzinu od 140 km/h. Kompleksnost: Trasa je izuzetno skupa i zahtevna (procenjena na ukupno oko 14 milijardi leja sa porezom) jer obuhvata čak 46 mostova, vijadukata i nadvožnjaka, kao i prolazak kroz skupe eksproprisane parcele u široj zoni Temišvara. Čvorišta: Predviđeno je 6 velikih petlji koje će povezati autoput sa lokalnim mestima kao što su Deta, Voiteg, Žebel i sama Moravica na granici. Rumunija ima obezbeđeno finansiranje preko svog nacionalnog „Transportnog programa“ i cilj im je da radovi započnu kako bi se sinhronizovali sa završetkom dokumentacije i radova u Srbiji. Integrisani granični prelaz Vatin – Moravica Zajedničko tehničko rešenje za izgradnju potpuno novog, integrisanog graničnog prelaza Vatin – Moravica zvanično su potpisala ministarstva građevinarstva i saobraćaja Srbije i Rumunije. Ovaj prelaz predstavlja prvu tačku u istoriji dve zemlje gde će se dve države direktno spojiti. 3D vizuelni model i arhitektonsko-urbanistički planovi definišu izgled novog kompleksa. 1. Koncept „Zajedničkog upravljanja“ (One-Stop Shop) Jedna tačka kontrole: Za razliku od trenutnog prelaza gde putnici staju dva puta, novi prelaz je projektovan kao jedinstven, ogroman terminal. Zajednički objekat: Granična policija i uprave carina Srbije i Rumunije deliće istu centralnu zgradu i kontrolne kabine. Provera dokumenata vršiće se na istom prozoru, što drastično skraćuje vreme čekanja. 2. Dimenzije i kapacitet terminala Lokacija: Novi prelaz se gradi na rumunskoj teritoriji, oko 1,55 kilometara udaljen od postojećeg prelaza na magistralnom putu. Veličina: Čitav carinsko-granični kompleks prostire se na impresivnih 29 hektara zemljišta, što ga čini jednim od najvećih u ovom delu Evrope. Broj traka: 3D model predviđa široku platformu sa preko 10 ulazno-izlaznih traka odvojenih za putnička vozila, autobuse i teretni saobraćaj. 3. Arhitektonske karakteristike na 3D renderima Ceo prostor sa kontrolnim kabinama biće pokriven masivnom, modernom čeličnom nadstrešnicom koja štiti sve trake od vremenskih nepogoda. Teretni terminal: Na rumunskoj strani je projektovan ogroman parking za kamione sa pratećim objektima za vaganje, fitosanitarni i veterinarski pregled robe. Zeleni pojas: Oko samog prelaza planirani su izolacioni ekološki pojasevi sa zelenilom kako bi se smanjio uticaj izduvnih gasova na okolinu. Troškove izgradnje same platforme i zajedničkih objekata na svojoj teritoriji preuzela je rumunska strana u sklopu finansiranja autoputa A9 iz evropskih fondova. Autor: Aleksandar Čupić glavni i odgovorni urednik portala eVršac Pročitajte još: Dobra vest za prugu Beograd Centar – Vršac – državna granica Razvojne šanse jugoistočnog Banata: Autoput ka Beogradu, most na Dunavu i modernizacija železnice Srbija i Chery: Južni Banat kao najbolji izbor za novi industrijski ekosistem Green Deal turizam: Između Vršačkih planina, Belocrkvanskih jezera i Deliblatskog peska The post Sve o saobraćajnici Beograd – Pančevo – Vršac – Rumunija appeared first on eVršac.