Koj najdolgo ostanuva na rabota vo Germanija? Brojkite iznenadija mnogumina

Poveќe od 2,1 milioni vraboteni vo Germanija rabotat poveќe od 49 časa nedelno. Podatocite pokažuvaat deka najpogodeni se pretpriemačite, menadžerite i postarite rabotnici.Na germanskiot pazar na trudot postoi neobičen paradoks: dodeka del od graѓanite ne uspevaat da najdat rabota so polno rabotno vreme, poveќe od 2,1 milioni vraboteni redovno rabotat podolgo od voobičaenoto.Spored podatocite od Germanskiot federalen zavod za statistika, duri 7,1 procent od vrabotenite so polno rabotno vreme izjavuvaat deka rabotat poveќe od 49 časa nedelno, objavuva Feniks.Ova znači deka golem broj luѓe pominuvaat značitelno poveќe vreme na rabota otkolku što predviduva standardnata rabotna nedela.Koj raboti najdolgo vo Germanija?Podatocite pokažuvaat deka luѓeto koi vodat sopstven biznis ili se na menadžerski pozicii imaat najdolgo rabotno vreme.Meѓu samovrabotenite koi imaat vraboteni, duri 44,5 procenti izjavile deka rabotat poveќe od 49 časa nedelno.Kaj nezavisnite pretpriemači bez vraboteni, toj procent e 23,1 procent.Kaj klasično vrabotenite rabotnici, situacijata e poinakva - samo 4,1 procent od vrabotenite naveduvaat deka rabotat tolku dolgo.Prosečniot vraboten so polno rabotno vreme vo Germanija raboti okolu 40,2 časa nedelno.Zošto postarite vraboteni često rabotat podolgo vreme?Statističarite pokažuvaat deka podolgoto rabotno vreme počesto gi pogoduva postarite vraboteni, osobeno zatoa što tie počesto se na rakovodni pozicii.Na ovie mesta sè ušte dominiraat maži.Ženite momentalno zazemaat okolu 30,3 procenti od menadžerskite pozicii, iako tie sočinuvaat rečisi polovina od vkupnata rabotna sila vo Germanija - 47,1 procent.Ima napredok, no e baven. Udelot na ženite na liderski pozicii se zgolemil za samo 4,5 procentni poeni vo poslednite 30 godini.Germanskiot paradoks: nekoi rabotat premnogu, drugi ne možat da najdat dovolno rabotaDodeka eden del od vrabotenite raboti prekuvremeno, drug del od rabotnata sila se soočuva so različen problem.Okolu 640.000 luѓe vo Germanija rabotat so skrateno rabotno vreme bidejќi ne možele da najdat rabota so polno rabotno vreme.Tie najčesto ja smetaat svojata momentalna rabota za privremeno rešenie.Ovaa grupa sočinuva okolu 4,9 procenti od vkupno približno 13 milioni vraboteni so skrateno rabotno vreme.Sepak, situacijata denes e podobra otkolku porano. Pred deset godini, vo 2015 godina, duri 12,9 procenti od vrabotenite so skrateno rabotno vreme izjavile deka rabotele pokratko rabotno vreme bidejќi ne možele da najdat rabota so polno rabotno vreme.Što kažuvaat ovie podatoci za germanskiot pazar na trudot?Rezultatite pokažuvaat deka germanskiot pazar na trudot ima dva sprotivni problemi.Od edna strana, postoi golem broj vraboteni koi rabotat podolgo od 49 časa nedelno, obično poradi odgovornostite što gi nosat na rabota ili vodenjeto sopstven biznis.Od druga strana, del od rabotnicite sè ušte ne uspevaat da najdat stabilna rabota so polno rabotno vreme.Ekonomistite so godini istaknuvaat deka prašanjeto za ramnotežata pomeѓu dostapnosta na rabotna sila, produktivnosta i uslovite za rabota ќe bide eden od klučnite predizvici za germanskata ekonomija.Germanija ima problem so podelbata na trudotPodatocite pokažuvaat interesna situacija - dodeka nekoi vraboteni rabotat poveќe otkolku što možat, drugi bi sakale da rabotat poveќe, no nemaat možnost.Vo narednite godini, sè považno ќe bide kako germanskiot pazar na trudot ќe uspee da gi balansira potrebite na kompaniite, pravata na vrabotenite i nedostatokot na rabotna sila, pišuva bizportal.rs.