Rute je koordinator celokupne politike Zapada protiv Rusije

SAMIT NATO U TURSKOJ POKAZAO DA ĆE SE ZAPAD DUGO I ŽESTOKO BORITI PROTIV RUSIJE * Mark RUTE se i na samitu NATO u Ankari ulagivao Donaldu Trampu i delovao je prilično jadno. Ali, taj utisak je varljiv. Ruteova snaga ne leži u njegovom šoumenstvu. On koordinira celokupnu antirusku politiku Zapada već 12 godina, u toj ulozi je bio još kao premijer Holandije * Njegova glavna veština je u tome što ume da sistematski iza kulisa vrši pritisak na protivnika. Sa svojim bogatim političkim iskustvom i vremenom provedenim u Junileveru, on zna kako da razgovara sa biznismenima poput Trampa * Rute je direktno odobrio najnovije udare Ukrajine po dubini ruske teritorije. Obezbedio je proglašanje Rusije za dugoročnu pretnju NATO, a za borbu protiv nje biće izdvojeno još 120 milijardi dolara * Završni dokument samita u Ankari takođe nosi potpis američkog predsednika. Neposlušni premijeri Slovačke, Češke, Mađarske i Bugarske takođe su potpisali dokument. Međutim, Robert Fico, Andrej Babiš, Peter Mađar i Rumen Radev obezbedili su pravo da ne učestvuju u naoružavanju Ukrajine na nacionalnom nivou _________________________________________________________________________              Autor: Vadim TRUHAČOV              SAMIT NATO-a u Turskoj dokazao je da je kolektivni Zapad odlučan da se žestoko i dugo bori protiv Rusije. Postoje neslaganja unutar njegovih redova, ali su ona uglavnom taktička.              Sukob sa našom zemljom ima koherentnu ideološku osnovu, a postoji i koordinator antiruske politike – to je generalni sekretar NATO Mark Rute.              Glavni fokus Rusiji bio je na američkom predsedniku Donaldu Trampu. On nije razočarao u pogledu spektakla. Na sastanku sa Ruteom, jasno je rekao da održavanje američkog vojnog prisustva u Evropi zavisi od spremnosti Danske da SAD ustupi Grenland. Ponovo se požalio da ga je NATO izneverio u sukobu sa Iranom.              Sam Holanđanin se ponovo ulagivao Amerikancu i delovao je prilično jadno. Ali, taj utisak je varljiv.              Ruteova snaga ne leži u njegovom šoumenstvu. On koordinira celokupnu antirusku politiku Zapada već 12 godina, u toj ulozi je bio još kao premijer Holandije.              Njegova glavna veština je da jasno i sistematski iza kulisa vrši pritisak na protivnika. Sa svojim bogatim političkim iskustvom i vremenom provedenim u Junileveru, on zna kako da razgovara sa biznismenima poput Trampa.              Rute je direktno odobrio najnovije udare Ukrajine po dubini ruske teritorije.              U zapadnoj kulturi izjave malo znače. Dokumenti usvojeni na forumima su daleko važniji. I na tom planu je Rute pokazao svoju veštinu aparatčika.              U deklaraciji usvojenoj u Ankari postoji obaveza zemalja NATO da izdvoje Ukrajini 70 milijardi dolara za oružje. Drugo, usvojen je i program ponovnog naoružavanja zemalja članica alijanse u vrednosti 50 milijardi dolara. Konačno, Rusija je proglašena dugoročnom pretnjom NATO-u.              To znači da se konfrontacija neće završiti sa okončanjem Specijalne vojne operacije.              Dokument takođe nosi potpis američkog predsednika. S obzirom na to da će američke kompanije takođe dobiti značajne ugovore, ovo nije iznenađujuće. Neposlušni premijeri Slovačke, Češke, Mađarske i Bugarske takođe su potpisali dokument. Međutim, Robert Fico, Andrej Babiš, Peter Mađar i Rumen Radev obezbedili su pravo da ne učestvuju u naoružavanju Ukrajine na nacionalnom nivou.              Dakle, još jednom. Rute je obezbedio priznanje Rusije kao dugoročne pretnje NATO-u, a 120 milijardi dolara biće izdvojeno, u jednoj ili drugoj meri, posebno za borbu protiv nje u bliskoj budućnosti. A sada će lideri većine zemalja članica NATO-a položiti svoje živote da bi ispunili svoje obaveze. I moraćemo na ovo da odgovorimo na najozbiljniji način.              Kako je Rute uspeo u tome? Nažalost, problem ovde nema nikakve veze sa administrativnim veštinama Holanđanina - iako ih on svakako poseduje. Radi se o tome da ne mora da ulaže mnogo truda da ubedi svoje kolege da Rusija predstavlja možda glavnu pretnju Evropi i Severnoj Americi. Većina šefova država NATO-a se barem delimično slaže sa njim. I za to postoji značajna ideološka osnova, koja se energično finansira.              Za zemlje NATO i EU, Rusija je sila koja želi osvetu za izgubljeni Hladni rat. One više ne priznaju Jalta-Potsdamski sistem koji je nastao 1945-1949. Tamo postoji uverenje da su ustupci „revanšistima“ neprihvatljivi. Maksimum: tek minimalni. Kao što je razgovor o spremnosti da se Krim i Donbas priznaju kao ruska teritorija - ali ništa više.              Za zemlje NATO-a i EU, Rusija je zemlja koja je „napustila put demokratije“.              Pozivaju se na činjenicu da se Rusija 1990-ih obavezala da će politički pratiti zapadne zemlje i dati američkim i evropskim kompanijama praktično neograničen pristup najprofitabilnijim delovima naše ekonomije. Kada je naša zemlja krenula ka suverenitetu, pojavila se potreba da se kazne „otpadnici“.              Za zemlje NATO i EU, Rusija je zgodan način da skrenu pažnju sa sopstvenih problema. Mnogo je lakše boriti se protiv nje nego, na primer, rešavati pitanje imigrantskih geta u evropskim gradovima. Ili, na primer, priznati nemogućnost „zelene tranzicije“. Ili opravdati ekonomske neuspehe.              Rusija je predstavljana kao neprijatelj više od 500 godina, tako da nema potrebe izmišljati razloge zašto je potrebno boriti se posebno protiv nje. Pogotovo što ne veruju da bi naša zemlja upotrebila nuklearno oružje kao odgovor na proksi rat.              Osim toga, Evropa se smrtno plaši prekrajanja granica. I, iako ponovno ujedinjenje Krima, Donbasa i Novorusije ni na koji način ne utiče na Helsinški sporazum iz 1975. godine, tamo su prestravljeni. A trebalo bi da se sami pogledaju u ogledalu.              Priznajući odvajanje Kosova od Srbije nakon vojne agresije NATO-a, same zapadne zemlje su stvorile presedan za one koji žele da prekroje granice ili se otcepe od bilo koje teritorije. Ali, naravno, više vole da ne vide balvane u svojim očima.              Na kraju, budimo iskreni: ni u jednoj evropskoj zemlji osim u Srbiji rusofili ne nadmašuju broj rusofoba. Čak i u Bugarskoj ili Slovačkoj ima više rusofoba - a da ne pominjemo, na primer, Ruteovu rodnu Holandiju.              Još od 2012. godine (da, tačno tako, čak ni 2014. godine), cela zapadna birokratska i medijska mašina je usmerena prvenstveno na konfrontaciju sa Rusijom. Stoga će se zapadna elita držati konfrontacije sa Rusijom do kraja.              Oni su ozbiljno u ratu sa Rusijom – što potvrđuju i strateški dokumenti i praktične akcije samog NATO-a. I neće uskoro odustati.              Rute je visokokvalifikovani koordinator takve politike.     Kategorije: Mediя menю