U Sjedinjenim Državama kamate na državni dug u jednom mesecu – $185 milijardi

IZRAČUNATO DA ĆE SAD U 2026. MORATI DA PLATE 1,35 BILIONA DOLARA KAMATA * Tokom proteklih pet godina, otplate duga SAD su se utrostručile. Sada premašuju vojne izdatke za četvrtinu * Ako se trenutna situacija nastavi, troškovi kamata premašiće 5,5% BDP-a u narednim godinama, i postati najveća stavka u budžetu SAD __________________________________________________________________              KAMATE na federalni dug SAD dostigle su u jednom mesecu 185,2 milijarde dolara, što je za 28% više nego u istom mesecu prošle godine.              Na godišnjem nivou, Amerika za otplatu mora da izdvoji 1,35 biliona dolara, što je ekvivalentno 4,3% nacionalnog BDP-a.              Tokom proteklih pet godina, otplate duga SAD su se utrostručile. Sada premašuju vojne izdatke za četvrtinu.              Istorija servisiranja duga SAD osvetljava suštinu samog problema.              Osamdesetih godina prošlog veka, kada se predsednik Federalnih rezervi Pol Volker borio protiv inflacije dvocifrenim kamatnim stopama, troškovi zaduživanja bili su izuzetno visoki. Međutim, odnos duga vlade SAD prema BDP-u tokom tog perioda bio je oko 30-35%, što je omogućavalo budžetu da se nosi sa teretom kamata.              U poslednjim decenijama situacija se promenila.              Nakon krize hipotekarnih kredita sa visokim rizikom, dug je počeo brzo da raste, ali su Federalne rezerve održavale nulte kamatne stope i sprovele programe kvantitativnog popuštanja, drugim rečima – štampanjem dolara.              Tako se nominalni dug udvostručio, ali su troškovi njegovog servisiranja u dolarima ostali praktično nepromenjeni. Investitori su se navikli na ideju da veličina duga nije važna sve dok su troškovi njegovog servisiranja ostajali pod kontrolom.              U 2020-im, ovaj mehanizam je počeo da funkcioniše obrnuto. Prosečna kamatna stopa na državni dug je prvi put od 2009. godine premašila 3,4% na godišnjem nivou. Ovaj indikator ima značajnu inerciju: Trezor redovno otkupljuje stare emisije obveznica izdate po 1-2% i primoran je da pozajmljuje nova sredstva po trenutnim tržišnim stopama.              S obzirom na to da se kriva prinosa za ceo državni dug kreće od 3,7% do 5,1%, a desetogodišnje obveznice se trguju iznad 4,6%, prosečna stopa neizbežno nastavlja da raste.              Zato, ako se trenutna situacija nastavi, troškovi kamata premašiće 5,5% BDP-a u narednim godinama, i postati najveća stavka u budžetu SAD.              Sam dug takođe pokazuje stalni trend rasta. Samo u junu, brojka je povećana za 0,25 biliona dolara, dostigavši 39,46 biliona.              Tokom prošle godine, povećanje je iznosilo 3,3 biliona dolara, a tokom dve godine 4,6 biliona dolara.              Situaciju pogoršavaju spoljašnje okruženje i domaće političke odluke. Vojni sukob sa Iranom, uprkos trenutnoj pauzi, već je imao fundamentalni uticaj na cene energije. Visoke cene nafte (a isporuke iz Persijskog zaliva nisu ograničene samo na naftu) i logistički problemi pokrenuli su novi krug industrijske inflacije. U međuvremenu, administracija Donalda Trampa sprovodi politiku koja stimuliše rast cena kroz zaštitne carine i poziva na povećanje vojnog budžeta na 1,5 biliona dolara sledeće godine.              Najveći strani držaoci američkog duga, uključujući centralne banke u Aziji i na Bliskom istoku, smanjuju udeo američkih trezorskih obveznica u svojim rezervama, favorizujući zlato ili korpu alternativnih valuta, a u nekim slučajevima čak i kriptovalute. Slabljenje potražnje stranih kreditora primorava američko Ministarstvo finansija da se oslanja na domaće investitore, kojima je potrebna veća premija rizika za kupovinu rekordnih iznosa duga.              Pitanje kada će trenutna dinamika postati kritično opasna za američku ekonomiju detaljno je ispitano u studiji Pen Vartonovog budžetskog modela (PWBM) na Univerzitetu u Pensilvaniji.              Zaključak je da dužničko opterećenje nema strogu apsolutnu granicu (npr. 150% ili 200% BDP-a).              Trenutno se američki dužnički instrumenti i dalje smatraju najlikvidnijim instrumentom na svetu, ali po prvi put, posle dugo vremena, troškovi ove likvidnosti počeli su da predstavljaju direktnu pretnju osnovnim funkcijama američke države.              Američka ekonomija će morati da se prilagodi režimu u kojem finansiranje prošlih obaveza ograničava potencijal za budući rast.     Kategorije: Cunami dugova