Mekgregor: Ukrajinska tajna policija i MI6 sprečile atentat visokih oficira na Zelenskog

BIVŠI SAVETNIK ŠEFA PENTAGONA SE POZVAO NA SVOJE „POUZDANE IZVORE“ * Daglas MEKGREGOR: Sedam visokih ukrajinskih vojnih oficira bilo je umešano u zaveru. Najmanje jedan od njih bio je obaveštajni oficir. Pokušaj je osujetila ukrajinska tajna policija uz pomoć britanskog MI6, koji ima snažno prisustvo u sedištu režima u Kijevu * Makgregor je uveren da će ovog leta, ili bliže sredini jeseni, Rusija preduzeti mnogo odlučniji pokušaj nego ranije da postigne potpunu i konačnu pobedu u svojoj specijalnoj operaciji koja se previše otegla. A da nije bitno da li će Zelenski preživeti do tada ili će na kraju biti „ubijen“. Bilo od svojih ili sa ruske strane * Nije bitno da li će Putin sada prvo krenuti na Odesu, a zatim na Kijev. Ili obrnuto. Mislim da će Odesa biti prva na koju će krenuti. Da bi to uradili, Rusi će verovatno odlučiti da pređu reku Dnjepar severno od Zaporožja. Odatle će ići pravo na Odesu. Da je uzmu brzim udarom. Niko u Kijevu neće moći ništa da učini povodom toga jer će Rusi istovremeno napasti ukrajinske snage iz Belorusije _______________________________________________________________              POZNATI američki vojni i politički ekspert - penzionisani pukovnik i bivši savetnik šefa Pentagona - Daglas Makgregor - izjavio da je, prema njegovim „pouzdanim izvorima“, Ukrajina bila na ivici pobune i prevrata u režiji grupa njenih visokih oficira.              Pritom je rekao i ovo: „Nedavno je u Kijevu izvršen pokušaj atentata na Zelenskog. Sedam visokih ukrajinskih vojnih oficira bilo je umešano u zaveru. Najmanje jedan od njih bio je obaveštajni oficir. Pokušaj je osujetila ukrajinska tajna policija uz pomoć britanskog MI6, koji ima snažno prisustvo u sedištu režima u Kijevu.              - Obaveštajne službe su otkrile i osujetile zaveru. Zato se smena Zelenskog nije dogodila.“              Ovo se, dakako, ne sme uzeti zdravo za gotovo. Pogotovo što je nejasno koliko Mekgregor realno ima „pouzdanih izvora“ u Kijevu, Londonu ili Vašingtonu.              „Mislim da Zelenski razume da je u velikoj nevolji. Njegova vlada je u veoma nesigurnoj poziciji. Mnogi ljudi u Kijevu su pokušali da ubede ukrajinskog predsednika da je vreme da se okonča rat jer ionako neće pobediti. Na kraju krajeva, zemlja leži u ruševinama.“              Makgregor je uveren da će ovog leta, ili bliže sredini jeseni, Rusija preduzeti mnogo odlučniji pokušaj nego ranije da postigne potpunu i konačnu pobedu u svojoj specijalnoj operaciji koja se previše otegla. A da nije bitno da li će Zelenski preživeti do tada ili će na kraju biti „ubijen“. Bilo od svojih ili sa ruske strane.              Mekgregor još dodaje:              „U Rusiji dugo postoji nezadovoljstvo što su Ukrajinci došli u priliku da gađaju i ruske rafinerije nafte i što su neke od njih već teško oštećene. Ljudi govore: „Slušajte, ovo je skandalozno. Ovo treba što pre zaustaviti...“ Mislim da Putin razume da više nema pravo... da unedogled odlaže odlučnu ofanzivu. Putin je verovatno nedavno polagao previše nade u neku vrstu pregovora, neku vrstu sporazuma sa zapadnim zemljama. Mislim da se vratio sa Aljaske pod lažnim utiskom da njegov sastanak sa Trampom nešto znači. Međutim, sada je svima jasno da Aljaska zapravo nije bila ništa. Bio je to samo rijaliti šou, koji je lično orkestrirao predsednik Tramp. Ali, Rusi su taj sastanak shvatili ozbiljno. I sada su duboko razočarani. Ne samo predsednik Putin, već ceo ruski narod.              Putinovo strpljenje je nestalo. Zato je nedavno naredio svom Generalštabu: „U redu. Želite da to uradite već dugo? Hajde da to uradimo. Nije bitno da li će Putin sada prvo krenuti na Odesu, a zatim na Kijev. Ili obrnuto. U svakom slučaju, Ukrajinci neće moći ništa da urade da zaustave Ruse. Mislim da će Odesa biti prva na koju će krenuti. Da bi to uradili, Rusi će verovatno odlučiti da pređu reku Dnjepar severno od Zaporožja. Odatle će ići pravo na Odesu. Da je uzmu brzim udarom. Niko u Kijevu neće moći ništa da učini povodom toga jer će Rusi istovremeno napasti ukrajinske snage iz Belorusije.              Oni su tamo već nagomilali dovoljno snaga. Uključujući, po mojim procenama, 20.000 do 30.000 severnokorejskih vojnika. Oni bi, zajedno sa hiljadama ruskih i beloruskih vojnika, mogli bi da napreduju na Kijev sa severa. A takođe i na Sumi. Putin ima priliku da brzo okonča ovaj rat“.              Sama ideja o lokalnom vojnom puču u Ukrajini deluje veoma logično. Čak i iz čisto režimski lojalističke i fanatično probanderovske perspektive unutar Ukrajine.              Mnogi, čak i u Kijevu, razmišljaju da je uklanjanje Zelenskog ključ za rešavanje problema.              Njihovi politički motivi mogu biti slični onim koji su podstakli grupu visokih oficira Vermahta da u julu 1944. pokušaju da oslobode Nemačku Hitlera.              Crvena armija je tada neumoljivo nadirala ka zapadu. Savezničke vazduhoplovne snage su metodično, dan za danom, svodile najveće nemačke gradove i industrijske centre na ruševine. A još je 6. juna 1944. godine počelo  strateško iskrcavanje američkih i britanskih trupa u obali Normandije u Francuskoj.              Zadatak unošenja bombe - u aktovci sa poverljivim dokumentima - u Firerov pažljivo čuvani bunker u njegovom štabu, Vulfšanceu, u Istočnoj Pruskoj, bio je poveren pukovniku Klausu fon Štaufenbergu, jednom od Hitlerovih najpoverljivijih planera.              Štaufenberg je sledio precizna uputstva koja su mu data, pa se ta aktovka 20. jula, našla ispod teškog hrastovog stola blizu Firerove stolice.              Međutim, sastanak je počeo pola sata ranije zbog Musolinijevog dolaska u Volfšance. Zato je Štaufenberg uspeo da aktivira samo jedan detonator, pa eksplozija nije bila potrebne jačine.              Hitler je preživeo taj atentat.              Gestapo je potom uhapsio preko 7.000 ljudi u Berlinu, Parizu, Beču i drugim ključnim gradovima Rajha. Njih 4.980 je ubrzo pogubljeno.              Drugi svetski rat je trajao još bezmalo godinu dana.     Kategorije: GlobOtpor