Išćenko: Lavrovljeve izjave ukazuju da je dijalog sa Zapadom fundamentalno nemoguć

NAKON ŠTO UKRAJINA BUDE DOTUČENA ZAPAD ĆE POJAČATI TEROR I PSIHOLOŠKI RAT PROTIV RUSIJE * Da je Tramp rešio problem sa Iranom, krenuo bi na Kinu. Ukrajinski sukob ga ni na koji način ne bi omeo u tome. Ukrajina je problem za Evropu, a ne za SAD * Ni SAD ni Evropa ne veruju da Ukrajina može da preživi. Čak su prestali da iznose predviđanja koliko će dugo trajati kijevski režim. Početkom godine su govorili: „Do proleća, do jeseni, do kraja godine“, ali sada jednostavno ćute o tome, shvatajući da nacionalna i vojna katastrofa za Ukrajinu može da se dogodi u svakom trenutku * Međutim, Evropa neće odustati od svoje ideje o konfrontaciji sa Rusijom. Pokušaće da održi Ukrajinu na površini što je duže moguće dok se ona batrga * Poraz u Ukrajini će produbiti krizu na Zapadu i dodatno ga oslabiti. Mogućnost vršenja pritiska na Rusiju biće smanjena, domaći problemi, koji zahtevaju pobedu nad Rusijom, dodatno će se produbiti, a vreme koje je Zapadu na raspolaganju da reši „ruski problem“ biće kritično skraćeno. Otuda histerija i kolebanja zapadnih elita. Otuda njihovo zajedničko oslanjanje na terorizam, zajedno sa Zelenskim _______________________________________________________________________                Autor: Rostislav IŠĆENKO                U RUSIJI se različito gleda za postizanje sporazuma sa Sjedinjenim Državama. Neki veruju da je to moguće. Drugi veruju da nikada nije bilo i da ni neće biti moguće postići sporazum.                Lavrovljeve poslednje oštre izjave ukazuju na konsenzus unutar ruske elite da je svaki dijalog sa Zapadom fundamentalno nemoguć.                Da li samit G7 u Evijanu znači da je Zapad ponovo zauzeo jedinstven stav o ukrajinskom sukobu?                Ne, ne znači. Zasad, čak ni Poljska ne može da zauzme jedinstven stav o ukrajinskom sukobu. Njen predsednik i premijer imaju različite stavove o tom pitanju.                Naravno, SAD moraju da se vrate u ukrajinsku arenu, pošto su izgubile rat protiv Irana i ne mogu da se kreću ka konfrontaciji sa Kinom. Moraju da postignu neku vrstu sporazuma sa Rusijom o Ukrajini.                Same konsultacije u Evijanu su pokazale da SAD i Evropa imaju potpuno različite pristupe tom pitanju. SAD su spremne da izvrše pritisak na Rusiju da postigne dogovor. Evropa je spremna da vrše dalji pritisak na Rusiju da bi pobedila u sukobu.                SAD trenutno ne računaju na pobedu. Moraju da postignu prekid vatre i reše sopstvene probleme, pa  tek zatim da se sa obnovljenom snagom obračunaju sa Rusijom.                Evropljani smatraju da neće imati snage za novi sanovim elitama, dakle: da će sada pobediti sa starim silama, ili izgubiti. To je ono što potencira razliku u pristupima između SAD i Evrope.                Unutar Evrope postoje različiti pristupi. Kao što je u Rusiji bilo ljudi koji su govorili: „Zašto nam je potrebna Ukrajina? Mogli smo da postignemo dogovor sa Zapadom i sve bi bilo u redu“, i u Evropi postoje ljudi koji smatraju: „Zašto nam je potrebna Ukrajina? Hajde da pregovaramo sa Rusijom i da ponovo dobijemo jeftine energente.“                Koliko god se trudili, nećemo moći da se vratimo saradnji sa Evropom pod prethodnim uslovima. Ne samo zato što je značajan deo ruskog tržišta, gde je Evropa prodavala svoju robu i koristila prihode za kupovinu energije, već zauzet.                Da, neki evropski političari i industrijalci će imati koristi od sporazuma sa Rusijom. Ali značajan broj njih neće, jer su se kladili na pobedu i sve izgubili. Stoga je zvanični stav Evropske unije da moraju nastaviti istim kursom.                Zasad u Evropi pobeđuju oni koji se zalažu za aktivne mere protiv Rusije. Štaviše, oni aktivno provociraju novu rundu eskalacije, koja će sve ostale ostaviti bez izbora. Lavrovljeve oštre izjave su odgovor upravo na te eskalatorne mere.                Nije Enkoridž bio potreban da bi se ponovo naoružala Ukrajina. Enkoridž je bio potreban da se ponovo naoružaju Sjedinjene Države.                Tramp je bio spreman da žrtvuje Ukrajinu. „Uzmite je. Samo nam dajte vremena da sakupimo snage da ponovo počnemo da se borimo protiv vas.“ Ali, Rusija je pretpostavila da ćemo sami, ako sklopimo mir u Ukrajini, aktivnije i efikasnije sakupiti snage nego što će to uspeti Sjedinjene Države.                Problem nije u tome što na Zapadu nema konstruktivnih političara, već u tome što oni neizbežno gube od destruktivnih. I unutar svojih zemalja i na međunarodnoj sceni.                   Da je Tramp rešio problem sa Iranom, krenuo bi na Kinu. Ukrajinski sukob ga ni na koji način ne bi omeo u tome. Ukrajina je problem za Evropu, a ne za SAD.                Tramp i Rubio bili su uvereni da će brzo i bez problema pobediti Iran. Zato su skoro šest meseci skandirali: „Napuštamo Ukrajinu. Razočarani smo u mogućnost postizanja mira. Naši napori za posredovanje su uzaludni. Strane nisu spremne na kompromis.“ Ali, čim je postalo jasno da su SAD izgubile u Iranu, Tramp je odmah rekao: „Vraćam se na ukrajinsko pitanje i uložiću posredničke napore da izdejstvujem mir.“                Ni SAD ni Evropa ne veruju da Ukrajina može da preživi. Čak su prestali da iznose predviđanja koliko će dugo trajati kijevski režim. Početkom godine su govorili: „Do proleća, do jeseni, do kraja godine“, ali sada jednostavno ćute o tome, shvatajući da nacionalna i vojna katastrofa za Ukrajinu može da se dogodi u svakom trenutku. Sergej Lavrov                Međutim, Evropa neće odustati od svoje ideje o konfrontaciji sa Rusijom. Pokušaće da održi Ukrajinu na površini što je duže moguće dok se ona batrga. Zato Zelenski pokušava svima da pokaže da pobeđuje. „Ne predajemo se. Dajte nam rakete, dronove i protivvazdušnu odbranu.“                Evropljani pretpostavljaju da neće imati snage za drugu rundu, papokušavaju da produže prvu. Da bi to postigli, idu putem eskalacije. SAD, međutim, veruju da imaju snage da uđu u drugu rundu. Da treba prvo da se povuku iz svih zona sukoba, reše unutrašnje probleme, reorganizuju svoje saveznike i stvore novu konfiguraciju spoljnopolitičkih inicijativa, a zatim dase vrate konfrontaciji pod novim uslovima.                SAD žele pauzu, ali to moraju da urade na način koji ne vodi porazu. U tom pogledu, su za njih situacije sa Iranom i Ukrajinom slične.                Žele sporazume koji bi im omogućili da računaju na povoljne uslove za povratak u arenu rata. I upravo zato podržavaju Zelenskog.                Putin je nedavno rekao: „Možemo postići dogovor o Ukrajini, ili  je dokrajčiti.“ Ali „dokrajčiti je“ i „postići dogovor“ su dve različite stvari. I SAD pokušavaju da shvate šta će Rusija uraditi i gde leži ravnoteža kompromisa na koje će pristati.                Ukrajina se sada raspada. Evropa nema beskonačnu snagu. Čak i kada Britanci pokušaju da isprovociraju Rusiju - njihovi evropski saveznici odmah pitaju: „Gde su SAD? Spremni smo da idemo dalje samo ako nam Amerikanci obezbede svoj nuklearni kišobran.“                Drugim rečima, manevarski prostor Zapada se smanjuje. Stoga, oni ne mogu da izgrade jedinstven stav. Samo, to ne eliminiše rizik od eskalacije.                Zapadni lideri su odlično znaju da su, od početka ukrajinske krize koju su pokrenuli 2014. godine, u kontinuiranom povlačenju i da trpe nenadoknadive gubitke. Sama anesija Ukrajine ih je koštala gubitka Krima, Donbasa i građanskog sukoba  na celoj teritoriji koju kontroliše Kijev.                Sankcije ne samo da nisu uspele da slome rusku ekonomiju, već su zadale snažan udarac samom Zapadu, uništivši značajan deo evropske ekonomije i pokrenuvši unutrašnji sukob koji je doveo do raskola između Evrope i Sjedinjenih Država, kao i do krize u EU, dramatično ojačavši centrifugalne sile unutar evroskeptičnih zemalja EU.                Poraz u Ukrajini će produbiti krizu na Zapadu i dodatno ga oslabiti. Mogućnost vršenja pritiska na Rusiju biće smanjena, domaći problemi, koji zahtevaju pobedu nad Rusijom, dodatno će se produbiti, a vreme koje je Zapadu na raspolaganju da reši „ruski problem“ biće kritično skraćeno.                Otuda histerija i kolebanja zapadnih elita. Otuda njihovo zajedničko oslanjanje na terorizam, zajedno sa Zelenskim.                Nakon što Ukrajina konačno bude dotučena, verovatnoća intenziviranja terorističkog i psihološkog rata protiv Rusije, kako pre tako i neposredno nakon likvidacije Ukrajine, biće bezmalo 100 odsto.     Kategorije: Mediя menю