Francuski poslanici sponzorišu zatvorenike osuđene na smrt u Iranu

Grupa od 75 francuskih poslanika preduzela je neobičan korak formalno sponzorišući pojedinačne političke zatvorenike osuđene na smrt u Iranu, dok vlasti u Teheranu nastavljaju da povećavaju broj pogubljenja. Taj potez preduzet 29. juna u okviru nove kampanje u Nacionalnoj skupštini koju je organizovao Kongres za slobodu Irana (IFC), označio je prvu međunarodnu kampanju za ljudska prava od osnivanja te organizacije ranije ove godine. U okviru mehanizma sponzorstva, svaki poslanik učesnik javno povezuje svoje ime s pojedinačnim zatvorenikom osuđenim na smrt ili koji se suočava sa skorašnjim pogubljenjem kako bi svakom slučaju obezbedio podršku iz parlamenta i diplomatski pritisak. Negin Širagei, članica Centralnog saveta IFC-a, rekla je da je kampanja uobličena gotovo odmah posle osnivanja kongresa, navodeći da je porast broja pogubljenja bio hitan prioritet "bukvalno od prvog dana", uprkos tome što je to telo staro manje od dva meseca. Ona je za Radio Farda (Iranski servis RSE) rekla da je Francuska svesno izabrana, budući da se smatra da je ukidanje smrtne kazne u toj zemlji pre 45 godina dodatna prednost. Širagaei je rekla da kampanja sponzorstva funkcioniše na više nivoa. Javni pritisak poslanika iz drugih zemalja se oseća i u Teheranu i kod njihovih vlada, rekla je ona i naglasila da simbolične mere same po sebi "nisu dovoljne" i da treba da ih prate konkretni dalji koraci. Među specifičnim zahtevima IFC-a je, kako je ona rekla, da strane ambasade zahtevaju svakodnevno fizičko prisustvo posmatrača na suđenjima ljudima koji se suočavaju s pogubljenjem – zahtev na koji Teheran "možda neće ni pristati", ali koji ima za cilj da pokaže da optuženi imaju međunarodnu podršku. Širagaei je takođe rekla da ljudska prava treba da budu nesporna stavka u svim budućim razgovorima između zapadnih vlada i Teherana, kritikujući, kako je navela, obrazac po kojem se ljudska prava ostavljaju po strani kada su ekonomski ili politički interesi ulozi u pregovorima. Od početka rata SAD i Izraela protiv Irana 28. februara, Islamska Republika je uhapsila stotine ljudi pod optužbama za saradnju sa SAD i Izraelom, a u nekim slučajevima ih je pogubila pod optužbama za "špijunažu" i "delovanje protiv nacionalne bezbednosti". Grupa Monitor ljudskih prava u Iranu koja iz inostranstva dokumentuje kršenja prava, okarakterisala je tempo pogubljenja kao "političku čistku" korišćenjem ratnih uslova. "Prioritet režima nije spoljni rat, već unutrašnje ugnjetavanje", navodi se u aprilskom saopštenju, napominjući da je broj političkih pogubljenja u prvih šest nedelja rata već premašio ukupan broj za celu 2025. godinu. Iran je među zemljama s najvećim brojem pogubljenja sa stotinama vešanja godišnje, u mnogim slučajevima zbog krivičnih dela povezanih s drogom i ubistavima.