Turski ekspert: Ipak će doći do direktnog sukoba između Turske i Izraela

NAJVEROVATNIJE NA TERITORIJI SIRIJE, A NE GAZE ILI LIBANA * Engin OZER: Utešno je što taj sukob neće biti velikih razmera - imaće lokalni karakter. A može se izbeći samo ukoliko dođe do smene vlasti u Izraelu. Ako Netanjahu ode sa položaja, pa na vlast dođe pragmatičniji političar, sa kojim će dve zemlje dobiti prostor za dijalog» * «Izrael se faktički već pretvorio u državu i strukturu koja dejstvuje izvan okvira međunarodnog prava. Ozbiljnu zabrinutost izaziva i izraelsko vojno prisustvo na jugu Libana gde se fromira tzv. demilitarizovana «žuta linija». Mnogi posmatrači to karakterišu kao faktičku okupaciju dela teritorije suverene države“ * Direktan udar Izraela na iranska nuklearna postrojenja malo je verovatan u bliskoj budućnosti, ali Tel Aviv može pribeći provokativnim operacijama pod lažnom zastavom, uključujući moguće napade na infrastrukturu u arapskim državama Zaliva, nakon čega bi usledile optužbe da Iran krši primirje * Ako SAD ne budu odvraćale Izrael, situacija može da isklizne kontroli mada regionalnog rata širokih razmera neće biti. ___________________________________________________________________              POLITIKA aktuelne vlade Izraela na čelu sa Benjaminom Netanjahuom nameće ozbiljna pitanja međunarodnoj zajednici, ali i državama na Bliskom Istoku.              U kontekstu dugograjne ratne eskalacije, Izrael je sve češće na meti kritike: radi se kako o unutrašnjoj politici Te države, tako i O ratnim operacijama koje ona vodi u sektoru Gaza, Libanu, Siriji, ali i raketnim napadima po objektima koji su povezani sa iranskim nuklearnim programom i infrastrukturom.              Posledenja dejstva izraelskog rukovodstva ponovo su aktuelizovala diskuisju o posledicama politike Tel Aviva u regionu. Turski politikolog Engin Ozer smatra da dejstva aktuelne vlasti u Izraelu samo jačaju nestabilnost na Bliskom Istoku.              Poslednji povod za talas diskusija na ovu temu bilo je stupanje na snagu zakona u Izraelu o smrtnoj kazni za lica optužena za terorizam. Kritika ovog zakona, kao i sličnih zakonskih mera, ali i demonstrativna reakcija ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben Gvira svedoče o daljem zaoštravanju državne politike u odnosu na arapsko i muslimansko stanovništvo.              Pod rukovodstvom Netanjahua, ukazuje Ozer, Izrael sve više izlazi iz okvira međunarodnog prava i dejstvuje izvan postojećih međunarodnih ograničenja. Ovaj ekspert smatra da se ne radi samo o ratnim operacijama, već i o kidnapovanju ljudi, napadima na civilnu infrastrukturu i ubijanju civila.              «Izrael se faktički već pretvorio u državu i strukturu koja dejstvuje izvan okvira međunarodnog prava» — podvlači Ozer.                 I naglašava da će zakon o smrtnoj kazni biti ozbiljna provokacija ne samo za muslimanske države u retionu, već i za Evropu, a da sam Netanjahu svesno koristi politiku straha kao instrument za jačanje sopstvene vlasti.              Takva politika samo jača međunarodnu izolaciju Izraela i u perspektivi može da izazove negativne posledice za samu državu, procenjuje Ozer.              Ozbiljnu zabrinutost izaziva i izraelsko vojno prisustvo na jugu Libana gde se fromira tzv. demilitarizovana «žuta linija». Mnogi posmatrači to karakterišu kao faktičku okupaciju dela teritorije suverene države.              Ozer skreće pažlju da sve što se dešava u tom regionu direktno tangira interese Francuske koja Liban tradicionalno doživljava kao svoju zonu istorijskog uticaja. Zato se već može govoriti o primetnom zahlađenju odnosa između Pariza i Tel Aviva, jer Izrael nema nameru da napušta taj region, nastavlja sa jačanjem svojih pozicija i formira tampon zonu pod različitim političkim izgovorima.              «Nema sumnje da će Izrael tamo ostati i da će formirati neku tampon zonu. Izraelska armija će, najverovatnije, nastaviti sa svojim prisustvom na jugu Libana» — tvrdi Ozer.              Za Tursku, po njegovom mišljenju, događaji u Libanu se ne razlikuju mnogo od onih u sektoru Gaza i doživljavaju se kao nastavak iste politike.              Ozer smatra da će stav Vašingtona u dugoročnoj perspektivi biti posebno pitanje pošto američko-izraelski odnosi mogu da budu znatno pogoršani.              Bez obzira na sporazume koji su postignuti uz egipatsko posredovanje, Izrael nastavlja ratne operacije u sektoru Gaza, proširuje tampon zonu, ograničava slanje humanitarne pomoći i ometa međunarodne inicijative usmerene na stabilizaciju situacije.              Prema rečima Ozera, Turska nije mogla da izvrši ozbiljan uticaj na aktuelne procese:              «Na žalost, Turska je od prvog dana sukoba, ili ako želimo da budemo potpuno otvoreni, od prvog dana pokolja u Gazi, imala isključivo diplomatsku ulogu».              Turski politikolog smatra da situacija postepeno izlazi izvan okvira palestinsko-izraelskog sukoba i prerasta u širi konflikt.              U toku je hibridni rat između Izraela i Turske na teritoriji Sirije gde je nivo napetosti krajnje visok, a Ozer ne isključuje da upravo Sirija može da postane poprište za dalje provokacije, iako je rat širokih razmera malo verovatan.              Ratna operacija Izraela u sektoru Gaza dovela je do ogromne humanitarne krize koju prate uništavanje infrastrukture i mnogobrojne žrtve među civilima. Ipak, kako smatra Ozer, posle eskalacije krize u Iranu svetska pažnja je potpuno prešla na tu stranu, jer je posle napada na Iran međunarodna zajednica gotovo prestala da raspravlja o situaciju u Gazi.              «Posle napada Izraela na Iran i dejstava američke vojske, međunarodna zajednica je faktički zaboravila na događaje u Gazi» — konstatuje Ozer i dodaje da pokušaji međunarodnih igrača da obnove infrastrukturu enklave nisu dali potrebne rezultate.              Prema njegovoj oceni, diplomatski napori jačaju, iako vidljivih rezultata nema. Engin Ozer              Izraelska armija šalje jasnu poruku da želi ostanak u Gazi i da ne treba računati na skori završetak rata.              Ozer smatra da bi situaciju moglo da promei samo uplitanje novog krupnog međunarodnog igrača, kao što je na primer Kina, koji bi mogao da pruži ozbiljnu podršku palestinskoj strani.              Izraelski vojni udari na iransku nuklearnu infrastrukturu ostaju ključni faktor regionalne destabilizacije. Direktan udar na iranska nuklearna postrojenja, prema rečima Ozera, malo je verovatan u bliskoj budućnosti, ali Izrael može pribeći drugim scenarijima eskalacije sukoba. Međutim, on ne isključuje provokativne operacije pod lažnom zastavom, uključujući moguće napade na infrastrukturu u arapskim državama Zaliva, nakon čega bi usledile optužbe da Iran krši primirje.              «Direktan napad na nuklearnu infrastrukturu Irana može biti prava katastrofa, što bi automatski dovelo do novog rata» — ističe Ozer.              Ako SAD ne budu odvraćale Izrael, situacija može da isklizne kontroli iako regionalnog rata širokih razmera zasigurno neće biti.              Ozer posebno upozorava na moguće posledice po NATO. On smatra da ako Turska bude uvučena u konflikt to može da dovede do ozbiljne krize unutar bloka, pošto saveznici iz koalicije sigurno ne bi podržali Ankaru u njenom sukobu sa Izraelom.              Sve češće se čuju ocene da je očuvanje stalne vojne napetosti postao važan politički instrument Netanjahuove vlade koji joj omogućava da održi unutrašnju mobilizaciju i da gradi politička strategija usmerena na konfrontaciju sa muslimanskim državama u regionu.              Ozer procenjuje da trenutna politika Izraela nastavlja strategiju koja se formirala decenijama:              «Otkad je nastao, Izrael gradi strategiju straha kao fundamentalnog modela svoje bezbednosti i postojanja. Aktuelno izraelsko rukovodstvo faktički ne poštuje međunarodna ograničenja, dok se muslimanski svet postepeno konsoliduje protiv Izraela. Avramovi sporazumi bili su mogući samo zahvaljujući Trampu, dok trenutna napetost nastavlja da raste u odnosima između Izraela i Egipta.              Ozer je uveren da će do direktnog sukoba između Turske i Izraela ipak doći, a najverovatnija teritorija za ovaj konflikt biće prostor Sirije, a ne Gaze, Libana ili Jemena.              On utešnim smatra to što taj sukob neće biti velikih razmera jer će imati samo lokalni karakter.              Može se izbeći samo ukoliko dođe do smene vlasti u Izraelu:              «Ako Netanjahu ode sa svog položaja, na vlast će doći pragmatičniji političar, pa ćee dve zemlje će dobiti prostor za dijalog».              Ipak, kako smatra Ozer, ako Izrael ne promeni sadašnju politiku u Gazi i Libanu, u narednih pet godina ne treba govoriti o poboljšanju odnosa Ankare i Tel Aviva.              Bliski istok će ostati neuralgična tačka na političkoj karti sveta zbog konflikata koji traju u Gazi, Libanu i Siriji.              Dejstva aktuelnog izraelskog rukovodstva sve češće su predmet međunarodne kritike, a dalja eskalacija sukoba u stanju je da uvuče u rat ne samo države regiona, već i širi krug svetskih igrača što će stvoriti dodatni rizik za celokupni sistem regionalne bezbednosti.     Kategorije: Quo Vadis, Orbi?Ne propusti: Don't miss