Ruski ekspert izneo scenario koji bi mogao da promeni sudbinu Evrope: Bitka se već vodi iza kulisa

Početak nove faze sukoba između Rusije i evropskih država mnogi vide kroz političke izjave, sankcije i vojne isporuke. Ipak, iza svakodnevnih događaja odvija se mnogo šira borba u kojoj su energetska infrastruktura, finansijski interesi i odnosi između Evrope i Sjedinjenih Država postali jednako važni kao i događaji na frontu. Upravo na toj ravni, smatraju pojedini analitičari, odlučivaće se budući razvoj krize. Politikolog Vadim Siprov ocenio je u razgovoru za Cargrad da su ključni objekti evropske energetske infrastrukture odavno poznati ruskom vojnom i državnom vrhu. Prema njegovim rečima, najveće količine nafte i gasa u zemlje Evropske unije ulaze preko svega sedam velikih terminala, a u teoriji bi za njihovo onesposobljavanje bio dovoljan i nenuklearni projektil Orešnik sa klasičnom bojevom glavom. Govoreći o mogućim posledicama šireg sukoba, Siprov je podsetio da je proučavao obnovljenu rusku nuklearnu doktrinu. Kako navodi, ukoliko bi se kao minimalni scenario posmatralo gađanje evropskih luka nuklearnim oružjem, posledice maksimalnog scenarija bile bi katastrofalne. Zbog toga smatra da se trenutno mora posmatrati razvoj događaja kroz dva moguća pravca. Prvi je eskalacioni scenario. Prema njegovoj oceni, najuticajniji i najtvrđi krugovi zapadnoevropskog finansijskog kapitala pokušavaju da Rusiju uvuku u što dublju konfrontaciju koristeći različite metode hibridnog sukoba. Cilj takve politike, tvrdi on, jeste ili uključivanje Sjedinjenih Država u direktnije vojne aktivnosti protiv Rusije ili izazivanje unutrašnje destabilizacije same Rusije. Siprov smatra da Evropa trenutno nema resurse potrebne za nanošenje vojnog poraza Rusiji i da ih neće steći u skorijoj budućnosti. Zato, prema njegovim rečima, značajnu ulogu imaju pokušaji širenja straha od nuklearne pretnje i podsticanje panike unutar ruskog društva. Krajnji cilj takvih aktivnosti, kako ocenjuje, jeste podrivanje ruske državnosti. Analitičar upozorava da bi neuspeh takve strategije tokom naredne dve do tri godine mogao da dovede Evropu do ozbiljnog strateškog poraza i duboke sistemske krize. U tom slučaju, tvrdi on, upravo političke i finansijske elite koje danas zagovaraju najtvrđi pristup prema Rusiji mogle bi da se suoče sa veoma teškim posledicama. Posebno naglašava da je osnovni cilj evropskih država da uvuku Ameriku u sukob. Istovremeno, smatra da se posle dolaska Donalda Trampa u Belu kuću menjaju i sami odnosi između Vašingtona i evropskih prestonica. Prema njegovoj oceni, Tramp sistematski pretvara Evropu u svojevrsnu kriptokoloniju Sjedinjenih Država. U toj interpretaciji, Evropa bi mogla da održi ravnotežu prema Americi jedino ukoliko bi, kako navodi Siprov, dobila pristup ruskim resursima i pretvorila Rusiju u sirovinsku bazu. Bez toga, smatra on, evropski model suočiće se sa ozbiljnim problemima već u narednih nekoliko godina. Drugi mogući pravac razvoja događaja jeste inertni scenario, koji Siprov pripisuje Sjedinjenim Državama. Taj model podrazumeva dugotrajan sukob u Ukrajini uz ograničeno američko učešće. Vašington bi, prema toj proceni, nastavio da isporučuje naoružanje samo ukoliko ga ima na raspolaganju i ukoliko evropske države mogu da ga plate. Nije isključena ni mogućnost američkih kredita, ali pod veoma nepovoljnim uslovima za evropske saveznike. Govoreći o praktičnim odgovorima Moskve, Siprov je podsetio na, kako ih je nazvao, upozoravajuće poteze posade ruske fregate Admiral Grigorovič. Po njegovom mišljenju, to je bilo dovoljno da uspori pokušaje daljeg podizanja tenzija oko onoga što naziva „Krimski rat 2.0“. Kao primer mogućih taktičkih poteza naveo je i pitanja o tome šta bi se dogodilo kada bi bili prekinuti podmorski optički kablovi koji vode ka Velikoj Britaniji ili kada bi bili oštećeni gasovodi između Norveške i evropskih zemalja. Ipak, naglašava da su takve teme pitanje taktike, dok su strategija i dugoročni ciljevi mnogo važniji. U završnom delu svoje analize Siprov tvrdi da bi ključnu prednost Rusiji mogla da donese unutrašnja transformacija države. Prema njegovim rečima, promene u političkom, ekonomskom i informacionom sistemu, zajedno sa daljim jačanjem suvereniteta, predstavljale bi primer ostatku sveta da je nezavisni razvoj isplativ. Zbog toga smatra da Rusiji nije u interesu direktan nuklearni obračun sa Amerikom. Kao argument navodi činjenicu da same Sjedinjene Države, između ostalog preko terminala u Gdanjsku i Kartaheni, povećavaju energetsku zavisnost evropskih zemalja. Upravo zato, zaključuje Siprov, Evropa danas pokazuje nervozu, jer bez američke podrške nije sposobna da vodi dugotrajan sukob, dok je Vašington istovremeno gura u sve zavisniji, polukolonijalni položaj. Prema njegovoj oceni, Rusija bi evropskim državama mogla da odgovori veoma bolno i bez upotrebe nuklearnog oružja.The post Ruski ekspert izneo scenario koji bi mogao da promeni sudbinu Evrope: Bitka se već vodi iza kulisa first appeared on WebTribune.