Tramp će u američkoj i svetskoj istoriji ostati kao – veliki rušitelj

UNIŠTIO JE U SAD VEĆINSKA PROIZRAELSKA RASPOLOŽENjA – TEK MANjINA JE NA STRANI JEVREJSKE DRŽAVE * Nije da je uništavanje Trampova jača strana; on zaista želi da stvara. Međutim, on je bolji u uništavanju ne samo zato što je dobar u tome, već i zato što je sve trulo. Primer je istočno krilo Bele kuće, koje je srušio da bi na njegovom mestu izgradio luksuznu palatu. Novo zdanje moći će da koriste naslednici * Imaće i priliku da koriste plodove Trampovog rušenja – u sistemu američkih saveza, u Evropi, u NATO-u, na Bliskom istoku, u globalnoj trgovini, u američkoj unutrašnjoj politici. Veliki rušitelj će raščistiti teren koliko god je to moguće, a šta će se na njemu graditi zavisiće od njegovih naslednika i sledbenika. Hoće li pokušati da obnove ono što je uništeno? Uzaludno, pa čak i opasno, uključujući i samu Ameriku * Hoće li izgraditi nešto novo, strateški osmišljeno, pogotovo uzimajući u obzir interese drugih, a bilo bi idealno da se to odvija čak i usklađeno sa njima (ako govorimo o globalnoj areni)? Tada bi Amerika zaista mogla postati „ponovo velika“ i izbeći podelu i kolaps * Ono što Tramp toliko želi - biće ostvareno. On je čovek koji ima viziju šta treba srušiti, pa čak i san o tome šta treba izgraditi na tom mestu. Ali data mu je samo pripremna faza — do temelja.  A dalje... __________________________________________________________________              Autor: Petar AKOPOV              DONALD Tramp je napunio 80 godina. Respektabilne godine za lidera jedne zemlje, mada daleko od gornje granice.              Mahathir Mohamad je podneo ostavku na mesto premijera Malezije u 95. godini a u julu će proslaviti svoj 101. rođendan.              Tramp bi, s obzirom na prosečnu starost u kojoj su njegovi prethodnici umirali (tokom poslednjih pola veka), vrlo lako mogao da doživi ne samo 90. rođendan već i 100-ti. Ali, u Beloj kući su mu ostale još samo dve i po godine – sve njegove priče o trećem mandatu ne treba shvatati ozbiljno (ne zbog njega, već zbog nemogućnosti ukidanja zabrane trećeg mandata).              I dok se mnogo toga još može postići čak i u tom vremenu, već je jasno kako će Tramp ostati zapamćen u američkoj i svetskoj istoriji.              Kao veliki rušitelj.              Postoji mnogo stvaralaca i rušitelja, ali velikih je zaista malo. Tramp je jedan od njih, a njegova destruktivnost nije ni mana ni vrlina; to je - stvarnost.              Tramp je potpuno netipičan američki političar i predsednik.              U američku politiku je ušao sa 70 godina i odmah postao predsednik. A onda, nakon što je izgubio sledeće izbore, uspeo je da se vrati u Belu kuću, nešto što je samo jednom od njegovih prethodnika uspelo. Ali, njegova glavna jedinstvenost nije u tome, već u tome kako i šta uništava.              Tramp jeste građevinski preduzetnik, ali nije samo graditelj.              Građevinski preduzetnik prvo mora da kupi, zapleni i sruši ono što se nalazilo na određenoj parceli na koju je bacio oko, pa tek onda da gradi ono što želi.              Kao građevinski preduzetnik poznat je po svojim gotovo avanturističkim projektima - i svojoj sposobnosti da se dočeka na noge nakon neuspeha, odnosno bankrotiranja i neuspeha.              Bio je zvezda američkih televizijskih emisija i medijska zvezda – i sa tim „superbrendom“ ušao je u politiku.              U roku od godinu dana, razbio je dvopartijski sistem, prvo potčinjavanjem Republikanske stranke sebi, a zatim nanošenjem poraza demokratskom kandidatu. To je bilo njegovo prvo veliko uništavanje, ali daleko od poslednjeg.              Bio je lišen Bele kuće, ali se vratio, ojačavši svoj uticaj na Republikansku partiju.              Čudom je preživeo pokušaj atentata i - s obzirom na mržnju većeg dela američke elite - iznenađujuće je da je još uvek živ.              Tokom svog prvog mandata, pokušao je da uništi američku upravljačku mašineriju koju kontroliše elita – to se zvalo „isušivanje vašingtonske močvare“. Nije uspeo, ali ju je temeljno destabilizovao.              Činilo se da će iskoristiti svoj drugi mandat da nastavi „veliku čistku“ i restrukturira elitu, ali se umesto toga fokusirao na spoljnu arenu.              Prvo je krenuo u carinske ratove sa celim svetom, zatim u rat sa Iranom, ali mu ni jedan nije donelo uspeh. Štaviše, iranska avantura je bila razarajući udarac globalnoj poziciji SAD.              Ubistvom Rahbara Hamneija i pokretanjem rata protiv Irana, Tramp je otvorio Pandorinu kutiju i naneo kolosalnu štetu američkom uticaju u svetu.              Dakle, da li je on uništio američki ugled? Da, ali, kao i u slučaju „Vašingtonske močvare“, ne potpuno i ne nepovratno.              Tramp u ovom slučaju deluje samo kao instrument neke  promisli, kao „bič Božji“. Istovremeno, on sam ne razume uvek šta radi: dok je njegova želja da protrese američku političku elitu i sistem bila svesna i iskrena, u slučaju Irana, nije težio da potkopa američku poziciju u svetu. Naprotiv, mislio je (nakon operacije hvatanja Madura) da je uhvatio talas — i da će brzi, pobedonosni rat ojačati SAD i njegov lični uticaj.              Ali, sve je ispalo upravo suprotno — ne toliko zato što je Tramp ignorisao realiste u svom krugu, već zato što su američke pretenzije na globalnu hegemoniju odavno van dodira sa stvarnošću.              Amerika se preopteretila — ne fizički (finansijski i vojno), već geopolitički: nije u stanju da pruži ono što tvrdi jer je svet više ne sluša.              Tramp je delimično shvatio pogubnost hegemonističkih ambicija, ali se našao zarobljen u istoj močvari — čak ne u vašingtonskoj, već u globalističkoj.              Tramp je želeo da zgnječi Iran kako bi izgradio novi Bliski istok, ali umesto toga je uništio sam temelj američkog uticaja u regionu. Umesto institucija Islamske Republike, Trampov buldožer je srušio ostatke poverenja u SAD i strah prema Amerikancima u regionu, posebno među zemljama koje se smatraju saveznicima SAD.              Sa kojim ciljem?              Da ​​izgradi novi Bliski istok pod američkim vođstvom? Ali to je već bilo nerealno, a nakon rata - Amerikanci će morati da razmotre potpuno napuštanje regiona.              Podjednako van dodira sa stvarnošću bio je pokušaj tokom njegovog prvog mandata da da Arapima nametne „Avramske sporazume“ sa ciljem da pomiri Izrael sa Arapima navodnim rešavanjem palestinskog pitanja  iznevši u svom drugom mandatu plan izgradnje „nove rivijere“ na mestu Gaze, koju Izrael uništava.              Taj plan je ciničan koliko i neizvodljiv. Tramp nije srušio Gazu (a do 80 odsto kuća i infrastrukture tamo je zapravo uništeno), ali Netanjahu jeste kome je Bajden dao mandat da to čini, a Trampu mu ga samo produžio.              Američki stavovi prema Izraelu praktično su uništeni: po prvi put su u američkom društvu, prožetom proizraelskim raspoloženjima, negativni stavovi prema postupcima jevrejske države nadmašili su pozitivne.              Nije da je uništenje Trampova jača strana; on zaista želi da stvara. Međutim, on je bolji u uništavanju ne samo zato što je dobar u tome, već i zato što je sve trulo. Čak i u istočnom krilu Bele kuće, koje je srušio da bi na njegovom mestu izgradio luksuznu palatu.              U tome će uspeti - iako će samo njegovi naslednici moći da koriste novu zgradu.              Imaće i priliku da koriste posledice Trampovog rušenja – u sistemu američkih saveza, u Evropi, u NATO-u, na Bliskom istoku, u globalnoj trgovini, u američkoj unutrašnjoj politici. Veliki rušitelj će raščistiti teren koliko god je to moguće, a šta će se na njemu graditi zavisiće od njegovih naslednika i sledbenika.              Hoće li pokušati da obnove ono što je uništeno? Uzaludno, pa čak i opasno, uključujući i samu Ameriku.              Hoće li izgraditi nešto novo, strateški osmišljeno, pogotovo uzimajući u obzir interese drugih, a bilo bi idealno da se to odvija čak i usklađeno sa njima (ako govorimo o globalnoj areni)?              Tada bi Amerika zaista mogla postati „ponovo velika“ i izbeći podelu i kolaps. Drugim rečima, ono što Donald Tramp toliko želi - biće ostvareno.              Tramp je čovek koji ima viziju šta treba srušiti, pa čak i san o tome šta treba izgraditi na tom mestu. Ali data mu je samo pripremna faza — do temelja.               A dalje...     Kategorije: AlterAmerica