Kecmanović: Gde stade Trampov Landau – Landi će produžiti, a Kalas može – da se puši

BOLNA TAČKA SRPSKE JE PREKID KORIDORA KOD BRČKOG KOJI JE NAMETNUT NAKNADNOM ARBITRAŽOM Antonio Zanardi Landi (Foto: AI/FAD) * Bošnjaci su u panici što su od povlaštene nacije tokom minulih 30 godina, sada, i spolja i iznutra, prinuđeni da shvate i prihvate da u Bosni, iako relativno najbrojniji, nisu ni jedini ni glavni. Računali su da su višestruko malobrojniji Hrvati već pečeni da - kanton po kanton - postanu zanemarljivi u FBiH, a da će dugoročno i Srpsku utopiti u svoju jedinstvenu i celovitu Bosnu * Ravnopravni dogovor tri naroda u BiH, koji je najavio Tramp preko Landaua, Hrvati će doživeti kao istorijsku priliku da se za stolom izbore za nacionalnu jednakopravnost u FBiH. Konkretno tražiće „uvođenje druge izborne jedinice“ što bi hrvatskom narodu omogućilo da nakon 30 godina sam bira svog predstavnika u državnom Predsedništvu BiH, umesto da mu Bošnjaci, decenijama biraju svog favorita * Dok Dodik više ne spominje mnogo Dejton i težište stavlja na neodrživost BiH i samostalnost Srpske, koja se jedina pokazala kao njen vitalni deo, Lavrov po prvi put kaže da će se ravnopravni dogovor tri strane  voditi „na osnovu Dejtona“ * Za početak je dobro što će Landi već tokom juna biti izabran i što će kao američki kandidat slediti Landauov „ravnopravni dogovor tri strane“ _________________________________________________________________              Piše: Nenad KECMANOVIĆ                 KAKO će izgledati kalendar političkih događaja do kraja varljive godine 26-te?               U BiH je na to bilo teško odgovoriti i tokom mirnijih minulih decenija. Zato sada sasvim uslovno predviđamo: do kraja juna izbor američkog kandidata Landija za visokog predstavnika na sjednici PIK-a, pa zatim predizborna kampanja i izbori u oktobru, pa onda u novembru verifikacija izbora novog v.p. u SB UN i razamatranje redovnog polugodišnjeg izvještaja o stanju u BiH koje će na sjednici SB UN podnijeti Landi.              U međuvremenu, iza javne scene odvijaće se ono najvažnije: vodiće se intenzivne konsultacije između SAD, RF, EU i Kine oko postdejtonskog trajnijeg i stabilnijeg rješenja za BiH. Neko će reći: „E taman posla, baš ti veliki pored Ukraine i Irana nemaju ništa preče od Bosne!“. Nije baš tako, nakon izbornog poraza Orbana, perjanice suverenista i srpskog saborca u Evropi i Trampovog favorita u EU, Srpska i Srbija su postale važne ne smo za Moskvu i Brisel, nego i za Vašington i Brisel.              Šta će se dogovoriti procuriće na kapi, i biti izvor bezbroj nagađanja. Na lokalu je manje neizvjesno.              Ravnopravni dogovor tri naroda u BiH, koji je najavio Tramp preko Landaua, Hrvati će doživjeti kao istorijsku priliku da se za stolom izbore za nacionalnu jednakopravnost u FBiH. Konkretno tražiće „uvođenje druge izborne jedinice“ što bi hrvatskom narodu omogućilo da nakon 30 godina sam bira svog predstavnika u državnom Predsjedništvu BiH, umjesto da mu Bošnjaci, decenijama biraju svog favorita.               Bošnjaci će kontrirati argumentom da u Ustavu zaista samo piše da u kolektivnom šefu države  jedan od tri člana mora da bude Hrvat što znatno brojnijim Bošnjacima omogućuje da stalno biraju Željka Komšića a ovaj zauzvrat promoviše politiku muslimanskog Sarajeva, a ne zapadnog Mostara.              Na to će Hrvati, podići ulog: zahtjevaće treći entitet na protiv sistemske anomalije:  tri naroda, a dva entiteta.               Kao najjači argument, podsjetiće da su se, Vašingtonskim sporazumom, dobrovoljno odrekli  Herceg-Bosne uz uslov da Federacijja BiH uđe u konfederaciju sa Republikom Hrvatskom. Najzad i na to da je dejtonski naziv većeg entiteta glasio „Bošnjačko-hrvatska federacija“ što je ukazivalo na jednakopravnost dva naroda u većem entitetu.              Ustreba li ,argument će biti i to da su se Herceg-Bosanci na međunarodno poništenom referendumu 2000, izjasnili za samoupravu zajednice kantona sa hrvatskom većinom.              No, sami pali, sami se ubili, Grude su od 90-ih slijepo slijedile direktive centrale HDZ-a u Zagrebu, Tuđmana i nadbiskupije, a profesorka Mirjana Kasapović, sa zahrebačkog sveučilišta, najveći naučni autoritet u ovoj oblasti, već u nekoliko knjiga je ismijala ovu „lukavu strategiju“ Hrvatske u BiH.              Sada su, međutim, svi stali u jednu kolonu i zajedno upregli da isprave vlastite greške, uključiv i Njemačku, tradicionalnog mentora hrvatske politike koji je kumovao Vašingtonskom sporazumu. Do te mjere da Dragan Čović strateški podržava Dodikovu politiku izvornog Dejtona i ustavnih entitetskih nadležnosti, a Maks Primorac, Amerikanac hrvatskog porijekla iz Heritejdž fondacije već mjesecima drži u Zagrebu naučne konferencije na kojima promoviše Trampovu politiku u BiH na kojim pozvani i nepozvani bošnjački delegati grčevito brane jedinstvenu i cjelovitu BiH.               U svakom slučaju, Dodik će Čoviću prepustiti prvu loptu.                  Bošnjaci su u panici što su od povlaštene nacije tokom minulih 30 godina, sada, i spolja i iznutra, prinuđeni da shvate i prihvate da u Bosni, iako relativno najbrojniji, nisu ni jedini ni glavni. Iako su im, kao i uvijek, Srpska, Srbija i generalno Srbi, dežurni neprijatelji, neposrednu opasnost prepoznaju u tradicionalnim saveznicima Hrvatima.  Milorad Dodik će ovoga puta "prvu loptu" prepustiti Draganu Čoviću              Računali su da su višestruko malobrojniji Hrvati već pečeni da - kanton po kanton - postanu zanemarljivi u FBiH, a da će dugoročno i Srpsku utopiti u svoju jedinstvenu i cjelovitu Bosnu.              Trljali su ruke zbrajajući entitetske nadležnosti koje su visoki predstavnici  otimali Srpskoj i psovali Dodika što ne dozvoljava da proces davljenja Srpske ne ide brže i sveobuhvatnije. Čak su optuživali spoljni faktor što toleriše Dodikovu drskost da još traži da se otete nadležnosti vrate i namenuti zakoni ukinu.                       Ali, Ksavije Bugarel, ugledni francuski poznavalac Bosne, napisao je obimno djelo „Preživjeti carstva“ u kome ukazuje na sposobnost  bosanskih muslimana da preživljavaju prilagođavajući se osmanskom, habsburškom i nacističkom okupatoru, pa i međunarodnom protektoratu.              De Gobino bi to nazvao orijentalnim ketmanom. U naše vrijeme ilustracija bi se to moglo prepoznati i po čestim promjenama imena nacije, imena jezika, vođa.               Poznat po prevrtljivosti, Alija Izetbegović - jer mu se, kako je sam govorio, „prije podne čini onako, a popodne vako“ - kao vođa nacionalne stranke, opet po vlastitom priznanju, nije imao nacionalno osjećanje, nego samo vjersko.              Nakon toga je SDA proglasio multi-kulti partijom i samoproglasio se u predsjednika svih građana BiH koji su se ubijali ispod njegovog prozora. Kada se našao pred kapitulacijom, izjavio je da se Armija BiH ne bori za neku apstraktnu ideju Bosne nego za opstanak muslimanskog naroda.               Na istorijskom skupu svoje vjersko-nacionalne elite krajem 93, onom na kome su „ušli kao muslimani a izašli kao Bošnjaci“, nije rekao da je principe i mape Dejtona već bio prihvatio u Ženevi, ali je pristalicama unitarne države odbrusio da „Bosna nije kumir da joj se moramo klanjati“. A narod se izjasnio: „Potpiši Alija makar bila k'o  avlija!“              Bajdenov mabasador SAD u Sarajevu Majkl Marfi onomad veli da mu je Bakir Izetbegović nekom prilikom rekao da bi „mogao da živi i u podijeljenoj Bosni“. A Dodik je ove nedelje na skupu „Geotrateški pravac Srpske“ u Srpskom Sarajevu izjavio da ga je neimenovani zapadni visoki funkcioner pitao da li bi u prilog podjele Srpska bila spremna da Bošnjacima ustupi konkretan dio teritorije, iz čega ovaj zaključuje da se u diskreciji već razgovara i o mirnom razlazu.              Ni na takvo rješenje - da za početak dobiju entitet, potencijalno državu Bošnjakistan -nisu gadljivi, ali će im čak i neoliberalni globalisti teško to dozviliti bez debelih garancija da neće postati baza islamskog terorizma u evropskom dvorištu.              A za teritorijalne kompenzacije moraće da se obrate Hrvatima koji neće škrtariti da ih se kutarišu.                Da li to znači da će doći do raspakivanja Dejtona?              Odbrana Dejtona sa aneksima bila je tokom minule tri decenije glavno srpsko političko oružje protiv sistematskog revizionizma od strane potpisnika i garanata. Revizija je počela od samih američkih kreatora Dejonskog ustava: „Dejton je donio mir ali ne političko rješenje za Bosnu“, iako je redosljed i logički i politički morao biti obrnut: Mir je nastupio kada je nađeno ustavno rješenje. Nenad Kecmanović              No tu glupost su pratili i ostali, uključiv Černomirdina i Kozirjeva, jer je dolazila od  tada jedine supersile.               Putin i posebno Lavrov nisu propuštali nijednu priliku da kažu da se Rusija zalaže za striktno poštovanje Dejtonskog sporazuma.              Dok je Dodik morao naglašavati „izvorni Dejton“ jer su se na terenu umnožile atribucije ala „Dejton plus“ i „duh Dejtona“ da bi kamuflirale grubu i očiglednu reviziju,  stari ruski diplomata je ponavljao istu formulaciju jer je za novu supersilu postojala  samo jedna verzija Dejtona koju je Rusija garantovala. Sada se situacija mijenja.              Dok Dodik više ne spominje mnogo Dejton i težište stavlja na neodrživost BiH i samostalnost Srpske, koja se jedina pokazala kao njen vitalni dio, Lavrov po prvi put kaže da će se ravnopravni dogovor tri strane  voditi „na osnovu Dejtona“.               To je važna nijansa jer će Bošnjaci pri raspakivanju Dejtona vjerovatno tražiti da se sve vrati na početak, sve tamo do vremena Osmanske okupacije srednjovjekovne hrišćanske Kraljevine Bosne, kada je Bosna bila vilajet i sva zemlja begovska.               Srpska bi se mogla pozvati na istorijsku činjenicu da se kao već proglašena Republika tek naknadno priključila Bošnjačko –hrvatskoj federacija i da je bila strana u međunarodnom sporazumu, zatim da se srpski narod u BiH još u decembru 91-ve izjasnio da BiH ostane sa Srbijom u skraćenoj Jugoslaviji.               Bolna tačka Srpske je prekid koridora kod Brčkog što nije učinjeno u Dejtonu nego naknadnom arbitražom, pa dio neumske rivijere koji joj pripada međunarodnopravno.              Za početak je dobro što će Landi već tokom juna biti izabran i što će kao američki kandidat slijediti Landauov „ravnopravni dogovor tri strane“.              A Kaja Kalas može da se puši.              https://sveosrpskoj.com/2026/06/13/kecmanovic-gdje-stade-trampov-landau-...     Kategorije: Šta to pišu?