Reljić: Ko se sve i kako se o Bosni brinuo, dobro je od nje i ovo ostalo

EVO ŠTA BIVA KAD AMERIKANCI ODLUČE DA BUDU „PARTNERI“ A NE DA „IZGRAĐUJU DRŽAVE“ Ovako su to oni isplanirali * Javiše se Karl Bilt i Volfgang Petrič, koji su svoje političke uspone hranili bosanskom krvlju a na mestu Visokog predstavnika, da predlože da se ta nakarada – ukine. Decenije su prošle i tek su se sad setili * Elem, evo genijalnog izlaza: „treba da se zasniva na dve stvari: reformi neefikasnog sistema vlasti i postepenom ukidanju međunarodnog nadzora“. I treba „gašenje OHR-a direktno povezati s evropskim integracijama, tako da se otvorena pitanja prebace u pregovarački proces s EU“ * Dajte BiH „verodostojnu evropsku perspektivu“, ciče olinjali moćnici. Niko ih ne pita, ali oni znaju da je dobro da se jave. Možda ih Tramp pomiluje po glavi. A neće se oni buniti ni ako im udari čvrgu * „Ugrađena u evropski proces, BiH bi postala deo stabilnog političkog projekta – prelazak iz međunarodnog nadzora u evropsku integracije.“ Kakvi bestidnici! Mlaćenje prazne slame ne sme stati, samo treba promeniti balu slame _____________________________________________________________________            Piše: Slobodan RELjIĆ               ŽIVOT ide dalje, čak i u Bosni i Hercegovini. Srbi su se glasno radovali što su Amerikanci išutirali Kristijana Šmita iz udobne fotelje Visokog predstavnika UN u Sarajevu, Bošnjaci su pali u duboku depresiju, a Hrvati nastavili da, baš nemilosrdno, guraju za Bošnjake tešku moru o Trećem entitetu.            Kao zalutala ptica nad Balkanom se pojavila i vest kako će Amerikanci poslati ambasadore u balkanske zaboravljene gradove. Šta god, ali ti ljudi će se izvesno kretati u koordinatama koje je ocrtala zamenica američkog ambasadora u UN Tami Brus da „novi visoki predstavnik treba da ima znatno manja ovlašćenja i zadatak da odgovornost prenese na domaće političke aktere“, te „da se BiH postepeno približava kraju perioda međunarodnog tutorstva“ i da će ovo „označiti kraj jedne ere“.            Što rekoše: SAD odustaje od "izgradnje država" na Balkanu, okreću se partnerstvima!            Prvi čin je tzv. južna interkonekcija - obezbeđivanje gasa Federaciji BiH a koji će Amerikanci dopremati do hrvatske obale će ga preuzeti i rasprodavati firma Trampovog advokata. Najavljeno je polaganje cevovoda (opširno u prošlom mom tekstu za Sve o Srpskoj).            Pošto Amerikanci insistiraju da se Balkan što manje povezuje s Rusijom i Kinom, iz senke se pojavljuje i pitanje - da li bi se moglo očekivati da se„ SAD koje insistiraju na istiskivanju ruskih energenata iz Srbije i na činjenicu da zbog rata u Ukrajini EU uvodi potpunu zabranu uvoza ruskog gasa“, pojave u Banjaluci s „ponudom koja se ne može odbiti“.            Anonimni sagovornik iz vlade Republiku Srpsku (čiji su dosadašnji planovi snabdevanja gasom vezani za Srbiju i pretežno ruski neuporedivo jeftiniji gas) bio je optimističan: "Znate, najave blokada i zabrana ne znače da će se to i desiti. Vremena su neizvjesna, situacija se praktično mijenja iz dana u dan, i sve to može već sutra doći u pitanje. Mi imamo dugoročne ciljeve i ostajemo pri našim strateškim opredjeljenjima."            Posle sastanka u Trebinju (24. maj) vlada Srbije i Republike Srpske (pre svega se razgovaralo o aerodromu Trebinje) premijer RS Savo Minić je „potvrdio podršku projektu gasovoda koji će povezivati Batajnicu i Republiku Srpsku, ističući da Srbija već radi na realizaciji tog projekta“. Karl Bilt i Volfgang Petrič            Kako god, ali NATO-država Kosovo neće moći da bira. Kako javlja Radio Slobodna Evropa „SAD pojačavaju energetski angažman na Balkanu, a Kosovo je 'važan saveznik' kojem je potrebna hitna modernizacija sistema“.            Specijalni izaslanik američkog Ministarstva energetike za energetsku integraciju, Džošua Volc, veli da će Amerikanci „kroz infrastrukturne projekte i širenje energetskih koridora ponuditi alternativu ruskim izvorima, koje je opisao kao sredstvo političkog pritiska.” Što svakako znači da kad ti Amerikanci prodaju skuplji gas – nije politički pritisak.            Biznis. Uzmi ili ostavi. Ako ne uzmeš računaj da ti mogu razbiti glavu.            Volc je poručio da „energetski sistem na Kosovu hitno treba modernizaciju i predstavlja veliku priliku za američku industriju i tehnologiju da uđu, modernizuju ga, povećaju njegovu proizvodnju i efikasnost te na taj način pomognu podsticanju ekonomskog rasta na Kosovu.“            Poruka je jasna. I direktna: „Američka privredna komora na Kosovu zalaže se da Kosovo prihvati tečni prirodni gas (LNG) iz Sjedinjenih Američkih Država (iz Grčke, Aleksandropolis) i da razvoj neophodne gasne infrastrukture tretira kao nacionalni strateški prioritet.“            Sa Srbijom, izgleda, to s LNG nije tako hitna. Ostaje to što reče Volc: „Ako nemate energetsku sigurnost, nemate nikakvu sigurnost, jer energija dotiče i podržava sve. Ona je temelj ekonomskog rasta, stvaranja radnih mesta i izgradnje budžeta koji mogu finansirati odbranu i sigurnost granica.“            Ali ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović javlja da će i Srbija moći da „koristi rezervisane kapacitete za tečni prirodni gas - LNG u Aleksandropolisu, Grčka. Proces licenciranja, registracije Srbijagasa u Grčkoj je pri kraju, u smislu da ti zakupljeni kapaciteti zaista mogu i da se koriste. Međutim, to zavisi i od cene tečnog gasa, znači da li je to za nas povoljno u tom momentu, ali bitno je da imamo opcije."            To za LNG (Liquefied Natural Gas) deluje tako optimistično (uzmi kad ti odgovara), ali početkom juna 2026. ambasada SAD u Srbiji „objavila je javni poziv za iskazivanje interesa za učešće u projektu izgradnje Reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3“. Očekuju se ponude „strateških partnera za izradu tehničke dokumentacije, finansiranje i samu izgradnju masivnog elektroenergetskog postrojenja“.            Pisma za ambasadu se predaju Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije!?            Nije saopšteno da li će ministarka smeti da otvara pisma pre američkog ambasadora.            Da bi razumeli o kakvom se postupku radi (i da bi videli da on dopušta konkurenciju kao i onoj firmi Trampovog advokata za Južnu interkonekciju u Federaciji BiH) podsećamo da se „učešće SAD u projektu Đerdap 3 priprema od 2021. godine, kada je američki gigant Behtel prvi put pokazao interesovanje za izgradnju. Slobodan Reljić            Ključni koraci napravljeni su 2022. kada je Behtel, najveća američka građevinska i inženjerska kompanija, preuzeo izradu tehničkih studija, što je krunisano potpisivanjem Međudržavnog energetskog sporazuma u Vašingtonu 2024. godine.            Taj sporazum je stupio na snagu u martu 2025. godine, čime je i stvoren pravni osnov da Srbija preko Ambasade SAD zvanično pozove američke kompanije da pošalju svoje ponude.            Elem, stvar mogu zakomplikovati Rumuni koji dosad nisu pokazali želju da učestvuju u „jednom od najvećih energetskih projekata u Jugoistočnoj Evropi”. (Obratili ste pažnju nije – Zapadni Balkan.)            Akademik prof. Slobodan Vukasović, koji je bio član Savetodavnog odbora EPS, svojevremno je na televiziji rekao da im je Zorana Mihajlović objasnila da će Amerikanci uzeti hidroelektrane, Nemci rudnike i solarne izvore a nama će ostaviti termoelektrane - koje je „zelena agenda“ osudila na postepeno zatvaranje.            Ne znam koliko se toga promenilo (narod se pobunio za litijum), ali Amerikanci ne obraćaju pažnju.            Tako da će Srbija možda malo pričekati američki gas koji Federaciji stiže ekspresno. Iako postoji ta magična reč „diverzifikacija“ koja može ubrzati samoubilački proces.            Tako izgleda kad Amerikanci brinu za vašu energetsku nezavisnost. Podrazumeva se da klijent nije nezavisan. Iako oni to zovu „partnerstvo“. Što bi značilo „udruživanje dve ili više strana koje se zasniva na zajedničkim interesima i ostvarivanje istih ciljeva.“ A nije.            Amerikanci imaju interes, a balkanski partner mora imati isti – američki interes. To može biti korektno, a najčešće nije.            Tolstoj je to opisao u pripovesti Gospodar i sluga – i zaključio da se ti interesi dovedu na ravnopravan nivo samo pred smrću.             Ipak, moramo priznati da je još sumornije kad se u ovoj mećavi oglase američke sluge koje su svesrdno radile da se napravi sav ovaj haos u Bosni, a sad su tu i da posavetuju kako – izaći iz haosa.            Javljaju se Karl Bilt i Volfgang Petrič, koji su svoje političke uspone hranili bosanskom krvlju a na mestu Visokog predstavnika pa predlažu da se ta nakarada – ukine. Decenije su prošle i tek su se sad setili.            Elem, evo genijalnog izlaza: „treba da se zasniva na dve stvari: reformi neefikasnog sistema vlasti i postepenom ukidanju međunarodnog nadzora“. I treba „gašenje OHR-a direktno povezati s evropskim integracijama, tako da se otvorena pitanja prebace u pregovarački proces s EU“.            Dajte BiH „verodostojnu evropsku perspektivu“, ciče olinjali moćnici. Niko ih ne pita, ali oni znaju da je dobro da se jave. Možda ih Tramp pomiluje po glavi. A neće se oni buniti ni ako im udari čvrgu.            „Ugrađena u evropski proces, BiH bi postala deo stabilnog političkog projekta – prelazak iz međunarodnog nadzora u evropsku integracije.“            Kakvi bestidnici! Mlaćenje prazne slame ne sme stati, samo treba promeniti balu slame.            Ko se o Bosni brinuo, dobro je od nje i ovo ostalo.            https://sveosrpskoj.com/2026/06/12/reljic-ko-se-sve-i-kako-se-o-bosni-br...       Kategorije: Šta to pišu?