Dačić: Hoće li se roditi neko da pomogne Bogu da zločin na Kosovu ne ostane bez kazne Božje?

ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ JE BIO UNUK NIKOLE PETROVIĆA KOJI JE SEBE ZVAO „SRPSKIM KRALjEM“ * Povodom ozakonjenja u Podgorici formulacije o ankesiji Crne Gore od strane Srbije 1918-te: Ako neko treba da se žali, to treba da se žali srpski narod što je 1918. praktično anketirana - Srbija! Zašto? Srbija je tada jedina prestala da postoji kao država * Prestala je i Crna Gora. A znate šta je bio problem sa Crnom Gorom? To što je ona kapitulirala. Nju su saveznici smatrali državom koja je kapitulirala i da nema pravo da odlučuje o budućnosti u tom regionu * A zamislite šta bi se desilo da Srbija nije ušla u projekat stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Šta bi bilo sa drugim jugoslovenskim republikama? Koje bi to države bile? I, šta bi bila Srbija?! * Kada se pomene Kurti, setim se i sa velikom ljutnjom reagujem na to što ga je Koštunica pomilovao. I, sada oni nama drže predavanja. Koštunica nije pomilovao samo Kurtija, nego na stotine i hiljade albanskih separatista i terorista ______________________________________________________________________               SRBI koji su se borili u Prvom svetskom ratu i u Balkanskim ratovima, nisu se borili za Jugoslaviju – rekao je Ivica Dačić u emisiji RTS „Za stolom sa Apostolom“.               Evo još nekih Dačićevih ocena i stavova:               * Kako ocenjujete što je Crna Gora ozakonila formulaciju o ankesiji Crne Gore od strane Srbije 1918-te?               - To je jezik od pre sto godina. Podsetio bih da je Aleksandar Karađorđević, rođeni unuk Nikole Petrovića koji je sebe zvao - srpskim kraljem. On je o sebi pričao da je Crnogorac, ali srpski kralj. On je napisao tekst pesme "Onamo, namo", gde kaže "da viđu Prizren".               - Što bi viđao Prizren? Posle Balkanskih ratova, nekoliko gradova Kosova i Metohije je pripalo Crnoj Gori. Danas kad su priznali Kosovo, jel su priznali i aneksiju tih gradova od strane Kosova? A znate koji su ti gradovi? To su Peć, Prizren, Đakovica...               - Ajde da sad budem realan i iskren: Srbi koji su se borili u Prvom svetskom ratu i u Balkanskim ratovima, nisu se borili za Jugoslaviju. Ako neko treba da se žali, to treba da se žali srpski narod što je 1918. praktično anketirana - Srbija! Zašto? Srbija je prestala da postoji kao država - tada. Jedina, pored Crne Gore.               - A znate šta je bio problem sa Crnom Gorom? To što je ona kapitulirala. Nju su saveznici smatrali državom koja je kapitulirala i da nema pravo da odlučuje o budućnosti u tom regionu.               - A zamislite šta bi se desilo da Srbija nije ušla u projekat stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Šta bi bilo sa drugim jugoslovenskim republikama? Koje bi to države bile? I, šta bi bila Srbija?!               - Naravno, sad je lako o tome govoriti, a onda je to bila najpopularnija ideja na našim prostorima, koju su, inače, Hrvati lansirali, a to je - Jugoslavija.               - Srbija očekuje da se poštuju naši državni i nacionalni interesi, a oni nisu bili poštovani, u istorijskom smislu, kad je Crna Gora priznala Kosovo kao nezavisnu državu. To ne samo da je direkto upereno protiv istorije, sadašnjosti i budućnosti Srbije, nego i njihove istorije.               * Dobili ste 2009.  titulu "Najevropljanin". Da li ste to i posle samita u Tivtu i da li vam je zanimljiv ovaj francusko-nemački "nonpejper"?               - S tim "nonpejperom" kasne 30 godina, jer je bivša Jugoslavija bila planirana da postane pridružena članica EU. SFRJ. Pa, što to tad nisu uradili? Možda bismo izbegli ove sve ratove.               - A što se toliko nisu trudili oko dijaloga, i što nismo vodili dijalog šta će biti sa bivšom Jugoslavijom, nego su priznali samoproglašenu nezavisnost Slovenije, pa Hrvatske, pa BiH?               * Danas su izbori na Kosovu, treći vanredni za šest meseci. Jednom ste mi rekli za Kurtija da je neuračuljiv, da je ponosan što je Americi rekao `ne` i da donekle toleriše Nemačku. Čiji je on čovek?               - Kada pomenete Kurtija, setim se i sa velikom ljutnjom reagujem na to što ga je Koštunica pomilovao. I, sada oni nama drže predavanja.               - Koštunica nije pomilovao samo Kurtija, nego na stotine i hiljade albanskih separatista i terorista. A znate, evo i ovo sam doneo: slika mog oca i mene, moj otac u milicijskoj uniformi, ja u vojnoj uniformi, 1989. na Kosovu. Ja sam rođen na Kosovu, jer je moj otac radio na Kosovu u miliciji, iako nije sa KiM.                * Da li je još u opciji razgraničenje?               - To je bila, čini mi se, američka ideja... Čini se da sada više niko ne zna šta je opcija. Njihova opcija je da mi priznamo: to što je bilo - bilo je, i - idemo dalje. Mislim da to Vučić nikada neće uraditi.               * Ne verujem da bi to uradio bilo ko. I premijer, ili predsednik... Mislim da je teret istorije isuviše težak za takvu odluku. Ili grešim?               - Apsolutno grešite. Zašto? Zato što smo posle 5. oktobra, 2000. godine sebe prijavili u UN kao novu državu. Pazite. I zato sad kad s nekim razgovarate, oni kažu "mi ne znamo da ste vi u kontinuitetu, vi ste se prijavili". Iako je Vladislav Jovanović izričito pričao i pisao da je protiv te ideje. Ali, to niste mogli tada - odnosno Koštunica, Svilanović, Đinđić - svi su oni imali...               Dok traje odjava emisije, Dačić je još stigao da kaže:               - Hoće li se ponovo roditi neko da pomogne Bogu da zločin na Kosovu ne ostane bez kazne Božje?                Priredila: D. Milošević     Kategorije: Šta to pišu?