Džonson: Iran već poseduje ili će uskoro posedovati nuklearno oružje

BIVŠI ANALITIČAR CIA LARI DžONSON TVRDI DA SU ON I P. ESKOBAR DOBILI OBAVEŠTAJNI IZVEŠTAJ O TOME * U tom izveštaju se navodi da je iranski predsednik Masud Pezeškijan predao preko Pakistana Vašingtonu prosledio strateški ultimatum koji sadrži i upozorenje da će Teheran u slučaju nastavka američkih udara detonirati nuklearne naprave na iranskom tlu, što neće biti demonstracija gotovog oružja, već „suverene sposobnosti i apsolutne kontrole nad eskalacijom sukoba“ * To je pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar preneo američkom državnom sekretaru Marku Rubiju. A on je navodno shvatio ozbiljnost situacije i odmah inicirao mere Bele kuće za izbegavanje eskalacije * Ključna fraza – „Ako se američki udari nastave“ – preneta je Rubiju prošlog četvrtka. S obzirom na iransku objavu u ponedeljak da će se povući iz daljih pregovora sa SAD dok izraelski napadi na Liban i Palestince ne prestanu, smatram ovaj obaveštajni izveštaj verodostojnim * Zapadni svet sada mora da se pomiri sa realnošću da je Iran, uz čvrstu podršku Kine i Rusije, spreman da se odupire pritisku i pretnjama SAD dok iranske snage ne postignu pobedu _____________________________________________________________________                PEPE Eskobar i ja smo primili jedan obaveštajni izveštaj, koji je pripremio izvor upoznat sa materijom. Neću reprodukovati ceo izveštaj, ali želim da skrenem pažnju napitanje da li Iran trenutno poseduje ili će uskoro posedovati nuklearno oružje.                Dozvolite mi da naglasim da čvrsto podržavam prethodne procene američke obaveštajne zajednice da Iran do danas nije pokazao nikakvo interesovanje za sticanje nuklearnog oružja.                Međutim, čini se da je iznenadni napad 28. februara, nakon neuspelog pokušaja „obojene revolucije“ krajem decembra 2025. godine, odigrao odlučujuću ulogu u promeni stava Irana po ovom pitanju. Evo dela onoga što smo dobili: Modžtaba Hamnei                „Preko pakistanskog premijera Šahbaza Šarifa – trenutno jedinog pouzdanog kanala komunikacije između Vašingtona i Teherana – iranski predsednik Masud Pezeškijan predao je trodelni strateški ultimatum u slučaju nastavka američkih udara:                1. Trenutno povlačenje iz tekućih nuklearnih mirovnih pregovora.                2. Potpuno povlačenje iz predloženog okvira Sporazuma o nuklearnoj saradnji.                3. Detoniranje nuklearne naprave na iranskom tlu, što neće biti demonstracija gotovog oružja, već suverene sposobnosti i apsolutne kontrole nad eskalacijom sukoba.“                Ovo je pakistanski ministar spoljnih poslova Ishak Dar preneo američkom državnom sekretaru Marku Rubiju.                On je shvatio ozbiljnost situacije i odmah inicirao mere Bele kuće za izbegavanje eskalacije.                Evo moje analize ovih informacija.                Iranski Savet za nacionalnu bezbednost sastao se nakon američkih udara na ostrvo Kešm i luku Bandar Abas. Savet je naložio predsedniku Pezeškijanu da prenese poruku pakistanskom premijeru Šahbazu Šarifu.                Pezeškijanova poruka bila je jednostavna i direktna.                Premijer Šarif je zatim naložio svom ministru spoljnih poslova Ishaku Dar da prenese tu poruku američkom državnom sekretaru Marku Rubiju.                Želim da naglasim da je izvor ovih informacija bio uključen u proces donošenja odluka, a sve je kulminiralo upozorenjem prenetim Rubiju.                Ključna fraza – „Ako se američki udari nastave“ – preneta je Rubiju prošlog četvrtka. S obzirom na iransku objavu u ponedeljak da će se povući iz daljih pregovora sa SAD dok izraelski napadi na Liban i Palestince ne prestanu, smatram ovaj obaveštajni izveštaj verodostojnim.                Sada je lopta u rukama Donalda Trampa i Bibija Netanjahua. Ako Izrael nastavi da bombarduje Liban — posebno Bejrut — trebalo bi da očekujemo da će Iran objaviti povlačenje iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja (NPT).                Kada bude oslobođen svojih obaveza iz NPT-a, Iran će moći da sprovede stav 3, odnosno da detonira nuklearnu napravu na svojoj teritoriji.                To će biti demonstracija čiji će cilj biti upozoravanje Izraela i SAD da će dalji napadi na Iran imati katastrofalne posledice.                Dobili smo pojašnjenje u vezi sa tim kako je Iran stekao funkcionalno nuklearno oružje. Informacije o stvaranju ove naprave (ili naprava) pružila je treća zemlja sa dokazanim mogućnostima u ovoj oblasti. Cilj Irana, uz podršku Pakistana, Kine i Rusije, jeste da poveća rizik od pokretanja budućih napada na Iran za Izrael. Lari Džonson                Normalizacija izraelsko-arapskih odnosa je praktično mrtva. Saudijska Arabija je zamrznula sve neformalne pregovore, a Katar i Oman aktivno pripremaju tajming od šest do devet meseci za povlačenje američkih trupa iz svojih vojnih baza.                Nastaje nova bezbednosna osovina Saudijska Arabija-Pakistan-Turska-Egipat, potpuno odvojena od podrške SAD.                Demonstracija iranskog nuklearnog programa uništiće globalni sistem neširenja oružja i pružiti Pekingu nepobitan dokaz o konačnim granicama američke hegemonije.                Tramp još uvek ima vremena da deeskalira situaciju i izbegne katastrofu, ali da bi to učinio, moraće da donese niz neprijatnih i teških odluka.                Prvo i najvažnije, treba da smanji pomoć Izraelu i prisili ga da zaustavi napad na Liban i povuče izraelske trupe iz Gaze. Sumnjam da Tramp ima hrabrosti da to učini.                Drugo, morao bi ukinuti sankcije barem na iransku naftu i vratiti zamrznutu iransku imovinu.                Treće, morao bi priznati jurisdikciju Irana nad onim delovima Ormuskog moreuza koji su iranska teritorija prema međunarodnom pravu.                Sumnjam da je Tramp spreman da razmotri ove opcije, što znači da je verovatnoća obnavljanja neprijateljstava velika. Ako Izrael nastavi da napada Liban — posebno Bejrut — Iran je jasno stavio do znanja da će napasti izraelske vojne objekte i osoblje na severu Izraela.                Zapadni svet sada mora da se pomiri sa realnošću da je Iran, uz čvrstu podršku Kine i Rusije, spreman da se odupire pritisku i pretnjama SAD dok iranske snage ne postignu pobedu.     Kategorije: Quo Vadis, Orbi?