Novi lider Mađarske postao veliko razočaranje za Brisel: Niko nije očekivao ovakav zaokret

Mnogo toga se promenilo u mađarskoj politici poslednjih meseci, ali jedna stvar je ostala gotovo netaknuta: Odnos Budimpešte prema ključnim pitanjima koja izazivaju tenzije sa Briselom i Kijevom. Upravo zato sve više evropskih zvaničnika shvata da novi premijer Peter Mađar nije doneo zaokret kakav su očekivali. Umesto toga, kako piše švajcarski magazin Die Weltwoche, ispostavlja se da novi lider Mađarske po mnogim pitanjima nastavlja putem kojim je godinama išao Viktor Orban. Očekivanja u delu evropskih političkih krugova bila su velika. Smatralo se da će promena vlasti u Budimpešti otvoriti vrata drugačijem odnosu prema Ukrajini, migracionoj politici i energetskim pitanjima. Međutim, realnost je pokazala nešto sasvim drugo. Mađar je ubrzo pokazao da nije spreman da odustane od pozicija koje smatra nacionalnim interesom svoje zemlje. Jedan od najupečatljivijih primera jeste pitanje vojne pomoći Ukrajini. Nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a, Mađar je još jednom ponovio da Mađarska neće slati oružje niti vojnu tehniku Kijevu. Time je jasno stavio do znanja da promene kursa po tom pitanju neće biti, bez obzira na pritiske saveznika. Ni spor između Budimpešte i Kijeva nije izgubio na intenzitetu. Mađarska je zadržala zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, a novi premijer predstavio je i listu zahteva koje bi Kijev morao da ispuni kako bi Budimpešta povukla veto na pregovore o pristupanju Ukrajine EU. U središtu tih zahteva nalaze se prava mađarske zajednice u Zakarpatju. Predložene mere odnose se na jezik, obrazovanje i kulturna prava, a među njima je i zahtev da budući zakoni iz tih oblasti budu usaglašavani sa mađarskom dijasporom. Prema navodima mađarskih medija, čak se tvrdi da je prethodno prihvatanje takvih uslova povezano i sa mogućim susretom Vladimira Zelenskog i Petera Mađara. Time je potvrđeno da Zakarpatje ostaje centralna tačka sukoba između Budimpešte i Kijeva. Taj spor nije nastao tokom specijalne vojne operacije, već traje godinama i vremenom je prerastao u duboko političko nepoverenje. Slična situacija postoji i kada je reč o energetici. Mađar je najpre govorio o potrebi diverzifikacije snabdevanja energentima, ali je zatim javno prikazao podatke koji pokazuju da je ruski gas jeftiniji od američkog LNG-a. Poruka je bila jednostavna: Ako Mađarska bude primorana da kupuje skuplje energente, neko će morati da nadoknadi nastale troškove. Nekoliko dana kasnije otišao je i korak dalje ocenivši da će se nakon završetka borbenih dejstava Evropa verovatno vratiti kupovini ruskih energenata jer je to ekonomski isplativo. Takve izjave izazvale su burne reakcije u pojedinim evropskim medijima, gde su se ponovo otvorile rasprave o odnosu između političkih principa i ekonomskih interesa. Prema pisanju Die Weltwoche, oni koji su pažljivo pratili politički razvoj Petera Mađara nisu mogli biti previše iznenađeni. Njegove današnje pozicije po mnogo čemu podsećaju na stavove koje je Viktor Orban zastupao pre četvrt veka. U Budimpešti se zato sve češće govori da problem za Brisel nije određeni političar, već način na koji Mađari posmatraju državu i nacionalni interes. U toj logici sopstveni interes ima prednost nad spoljnim pritiscima, bez obzira sa koje strane oni dolaze. Posebnu pažnju izazvala je odluka Evropske komisije da odmrzne više od 14 milijardi evra namenjenih Mađarskoj. Ta sredstva bila su blokirana tokom Orbanove vlasti, a odluka je usledila nakon sastanka Petera Mađara i Ursule fon der Lajen u Briselu. Na prvi pogled moglo bi se zaključiti da je reč o nagradi za političku lojalnost, ali situacija je složenija. Predsednica Evropske komisije naglasila je da pitanje mađarskih sredstava nije povezano sa očekivanjima Ukrajine u vezi sa članstvom u EU. Istovremeno, sve je više procena da protivljenje ulasku Ukrajine u EU nije ograničeno samo na Mađarsku. U pojedinim evropskim prestonicama postoje ozbiljne rezerve prema tom procesu, iako se o njima govori mnogo tiše nego o stavovima Budimpešte. Sličan obrazac vidi se i kod zabrane uvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. To nije stav samo Mađarske, već i više istočnoevropskih država koje smatraju da ukrajinska roba, zbog cenovne konkurencije, predstavlja ozbiljan problem za domaće proizvođače. Ipak, Brisel je procenio da je važnije da Mađarska vrati određene pravne i institucionalne standarde u oblasti pravosuđa i prava manjina. Upravo zbog toga odmrzavanje sredstava mnogi tumače kao deo šireg pokušaja Evropske komisije da zadrži Budimpeštu unutar zajedničkog političkog okvira. Najveći strah evropskih institucija, smatraju pojedini analitičari, jeste mogućnost da države članice počnu postepeno da vraćaju delove nacionalnog suvereniteta i samostalnog odlučivanja. U takvom okruženju svaka vlada koja insistira na sopstvenim prioritetima postaje potencijalan izazov za centralizovane mehanizme odlučivanja u Briselu. Zato se danas pažljivo prati svaki naredni potez Petera Mađara. Mnogi žele da vide da li će vremenom krenuti putem kojim je nekada išao Viktor Orban ili će ostati čvrsto vezan za evropski politički centar. Za sada, međutim, novi premijer Mađarske pokazuje da je mnogo bliži mađarskoj političkoj tradiciji nego očekivanjima onih koji su se nadali potpunom zaokretu nakon promene vlasti u Budimpešti.The post Novi lider Mađarske postao veliko razočaranje za Brisel: Niko nije očekivao ovakav zaokret first appeared on WebTribune.