Kecmanović: Bilo je i neke vajde od Šmitovog šmitovanja Bosne

SREĆA NAŠA ŠTO SE O BiH ODLUČUJE U SAVJETU BEZBJEDNOSTI UN, A NE U EVROPSKOJ UNIJI Foto: Youtube/United Nations * Jeste hohštapleraj sve u vezi sa njim, od dolaska do odlaska, ali nije samo njegov. On nije mogao da izvodi ništa od toga da nije bilo Merkelove, koja ga je predložila za v.p. do kolektivnog Zapada koji ga je podržavao iako lažnog * Kristijan ŠMIT je u BiH stigao bez pasoša UN i obezbjeđenja plavih šlemova, ali pošto u muslimanskom Sarajevu obožavaju svoje bivše okupatore - ne samo Osmanlije – bili su dovoljni njemački pasoš i pratnja bavarske policije. Čak i bolje: umjesto bezličnih 100 članica UN, među kojima ima i dušmana, iza njega je stao Berlin. SS Handžar divizija i tako to * Sjetimo se da je v.p. Petrič na samom odlasku izdiktirao seriju nametnutih zakona u vip salonu aerodoroma na Butmiru i da je inertni v.p. Valentin Incko poslije 12 godina mirovanja posljednjeg dana mandata proglasio zakon o verbalnom deliktu da bi zaštitio hašku istinu o Srebrenici. Zašto bi Šmit propustio da upotrebi bonska ovlaštenja koja još uvijek ima, ako mu namignu iz Brisela i Berlina ili onako na svoju ruku? Elem, ne treba biti siguran da je Šmit rekao svoju posljednju, i da iza toga neće stajati Merc, Starmer i Kaja Kalas * Evo i nešto lijepo o Šmitu. On je lošu politiku međunarone zajednice u BiH doveo do vrhunca tako da gore nije moglo i izvrgao je ruglu da je već postala tragikomična. Da je regularno izabran za v.p. i da nije pravio toliko opasnih gluposti, vjerovatno bi se već ustaljeni pritisak na Srpsku nastavio u nedogled. Na tome njemu hvala ______________________________________________________________________              Piše: Nenad KECMANOVIĆ              MORAM da priznam da mi je Šmit, otkako mu se izjalovila kombincija sa Marfijem i Uzunovićkom da dohaka Dodiku, postao na neki način simpatičan.              Na početku me čudio, kasnije nervirao, a sad mi u izvjesnom smislu imponuje što se bori do posljednjeg daha. Jeste sve u vezi sa njim, od dolaska do odlaska, hohštapleraj, ali nije samo njegov.              On nije mogao da izvodi ništa od toga da nije bilo Merkelove, koja ga je predložila za v.p. do kolektivnog Zapada koji ga je podržavao iako lažnog.              Šmit, jasno je, nije čovjek od profesionalne etike, moralnog integriteta, ljudskog dostojanstva, bilo kakvih principa, ali danas ni političari koji su na važnijim funkcijma u svijetu mahom nisu bolji. Sjetimo se Tonija Blera koji je Amerikancima doturio informaciju o Sadamovom „hemijskom oružju za masovno uništavanje“ da bi opravdali invaziju na Irak. Ispostavilo se da ga nema, ali okupacija je već bila u toku pa je novo opravdanje bio „deficit demokratije“.              U politici unutrašnjoj i spoljnoj, uvijek je bilo lažnih obećanja i obmana, ali Blerova spektakularna laž, koja kumovala ogromnim ljudskim stradanjima i materijalnim razaranjima od kojih se Irak nije oporavio, označila je početak ere postistine i postčinjenica, u kojoj mediji u službi vlasti kreiraju paraelnu realnost. A Bler je, po isteku premijerskog mandata, kao uspješni inovator sa svojim marketinškim timom otvorio firmu za međunarodni politički konsalting i posao mu dobro ide.              Zato se danas govori da je problem zemalja EU što nemaju velikih državnika poput Čerčila, De Gola, ali i Miterana, Kola, a Viktor Orban, koji je bio izuzetak, izgubi izbore. Foto: ATV              Nisu ni pobrojani bili svetci, ali su se, pored inteligencije, mudrosti, intuicije, hrabrosti i drugih sposobnosti, držali minimuma principa.              Nismo li onda suviše očekivali od jednog švapskog činovnika na izmaku karijere za koga Merkelova nije našla mjesto da ostane u vladi, pa ga je poslala na Balkan u Bosnu, gdje se ionako sve vrti u krugu, da u miru rutinski doradi za dobru penziju?              Kada je postalo jasno da će inertni Valentin Incko poslije 12 godina da ode kući, muter Angela je sve preduhitrila i kandidovala ga za v.p. u Sarajevu.              Po ne/pisanom pravilu pozicija v.p. pripada Evropljanima, zamjenička Amerikancima, supervizorska za Brčko takođe Amerikancima, s tim što je u početku zamjenik bio siva eminencija, a kasnije je supersila spojila ove svoje dvije pozicije, a siva eminencija postao je ambasador SAD preko PIK-a. Zatim nekako je postalo normalno da to bude Njemac ili Austrijanac.              Oni, kao okupatori, najbolje poznaju zemlju i ljude, a u Hrvatima i Bošnjacima imaju vjerne kolaborante iz dva svjetska rata. Niko iz zapadnog tabora nije osporio predlog niti predložio proivkandidata, te je Šmit glatko prošao do SB UN. A onda, vidi jada, Rusija i Kina nisu dale saglasnost ali pošto nisu uložile veto, Šmit je uz prećutni blagoslov zapadnih članica SB nastavio put Baščaršije.              Stigao bez pasoša UN i obezbjeđenja plavih šlemova, ali pošto u muslimanskom Sarajevu obožavaju svoje bivše okupatore - ne samo Osmanlije – bili su dovoljni njemački pasoš i pratnja bavarske policije. Čak i bolje: umjesto bezličnih 100 članica UN, među kojima ima i dušmana, iza njega je stao Berlin. SS Handžar divizija i tako to.              Šmit opet lijepo ispraćen iz Njujorka, lijepo dočekan u Sarajevu, nije ni tražio zvanično razjašnjenje svoga statusa. Ko šiša dvije supersile Rusiju i Kinu!              U njemu su proradile poznate ljudske slabosti. Htio je čovjek pred kraj radnog vijeka još nešto da zaradi da mu se nađe za starost, da poveća penzijski osnov, da ne može kasnije sebi da prebacue da nije sve pokušao.              Neto 60 hiljada evra mjesečno nije šala, a tu je i privlačna moć vlasti, sa bonskim ovlaštenjima - bukvalno imperatorske.              Možda je tom po svemu malom čovjeku palo na pamet i da bi na kraju karijere mogao da se proslavi: da presječe bosanski Gordijev čvor koji se zateže već 30  godina što nije uspjelo šestorici prethodnika. No nije ono tog formata i da sanja o podvizima nego kalkuliše sa beneficijama kojima bi u današnje vrijeme malo ko odolio.               A ukazala mu se prilika: nije ga niko imenovao pa nema ko ni da ga smijeni. Na konkretna pitanje banjalučkih novinara o kontravezama oko njegovog imenovanja, davao je nesuvisle odgovore da je „najvažnije za BiH da je dobila v.p.“, da „ima previše posla da bi se bavio tim proceduralnim banalnostima“, da ga je „imenovao PIK i da saglasnost SB UN i nije neophodna“. A onda su mu priskakali u pomoć sarajevski mediji, razrađivali njegove gluposti i napadali sve koji mu postavljaju nezgodna pitanja. Valentin Incko (Foto: EPA/FEHIM DEMIR)              Plus, kada ponestane i takve argumentacije, rutinski su napadali na Srpsku i Dodika, Srbiju i Vučića, Rusiju i Putina. Najradije bi, ali se ne usuđuju, i na Trampa, ali zato neizostavno izvuku krunski adut - „genocid u Srebrenici“.               Međutim, nisu li Šmita, čak i oni koji su ga dosljedno zvali lažnim i kritikovali njegove izvještaje, ipak već samim tim što su se bavili njegovim pisanijem legitimisali, umjesto da su tražili da se skinu sa dnevnog reda jer su stigli od nendležne osobe? I tačka.              I sama Srpska je preko Rusa slala kontra izvještaje Šmitovim i tako mu indirektno davala legalitet. A šta se i moglo drugo?              Da li se moglo ćutati dok on svakih šest mjeseci kao vergl ponavlja istu tezu da svi problemi dolaze iz Banjaluke i da je glavni remetilački faktor lider Srpske i njegova „zapaljiva retorika“?              Na neki način je bio i u pravu jer je jedino Dodik na njegove polugodišnje izvještaje neprestano uzvraćao sve jače. U svojim dnevnim izjavamo rugao mu se, izmijavao ga, prijetio mu da će ga uhapsiti ako uđe u Srpsku, odbijao da njegove odluke objavi u Službenom glasniku Republike Srpske, skupštinskim odlukama poništavao sve što je je ovaj pokušavao da nametne, nazivao ga njemačkim turistom, lažnim v.p., i u svakoj izjavi rušio njegov autoritet bez pokrića.              Autoritet koji su mu priznavali FBiH, odnosno Bošnjaci i Hrvati, te kolektivni Zapad, kao i  godine koje su prolazile, potvrdili su njegov statust v.p. makar i uz prefiks „samozvani“.  Jedino mu je Dodik svakodnevno zagorčavao život.               Na kraju ga je toliko isprovocirao da je Šmit odlučio da ga bukvalno uhapsi. I uz podršku Bajdenovog amabasadora SAD, i bošnjačkog pravosuđa gotovo da je uspio da izabranog poredsjednika Republike, stavi iz rešetaka, a onda se po već poznatim filmski daramatičnim okolnostima sve preokrenulo.              Katil ferman i svilen gajtan stigao je za Šmita iz Bijele kuće. Preko noći je preovladala ocjena da je lažni v.p. bio uzrok najveće poslijeratne krize u BiH. Na sastanku SB UN 12 maja, pored Rusa i Kineza, i Amerikanci su se okomili na njega kao da su ni luk jeli ni luk mirisali. Nenad Kecmanović              Tri supersile protiv jednog Kristijana jedino su ga ekstravagantni Englezi bajagi branili, ali Britanija je ipak samo velesila i nije baš u dobroj  kondiciji.              Ali i kada su svi očekivali njegovu ostavku, Kristijan se nije dao omesti. Iz Sarajeva je komentarisao: „Svejedno je da li ću otići sutra ili za godinu dana, poblemi u BiH time neće biti rješeni“.              Sjetimo se da je v.p. Petrič na samom odlasku izdiktirao seriju nametnutih zakona u vip salonu aerodoroma na Butmiru i da je inertni v.p. Valentin Incko poslije 12 godina mirovanja posljednjeg dana mandata proglasio zakon o verbalnom deliktu da bi zaštitio hašku istinu o Srebrenici.              Zašto bi Šmit propustio da upotrebi bonska ovlaštenja koja još uvijek ima, ako mu namignu iz Brisela i Berlina ili onako na svoju ruku? Tim prije što tri evropske velike sile (Njemačka, Britanija, Francuska)  i dalje oponiraju trima globalnim supersilama sa argumentima: BiH je u evropskom dvorištu, na putu u EU, tu dominiraju evropske investicije.              Uostalom, Šmit je sada u statusu vršioca dužnosti v.p. u ostavci sve dok ne bude izabran novi. Zamislite takvo zvanje: „v.d lažni“.              Elem, ne treba biti siguran da je Šmit rekao svoju posljednju, i da iza toga neće stajati Merc, Starmer i Kaja Kalas.              Sreća naša da se o Bosni odlučuje u SB UN, a ne u EU i što se Si, Tramp i Putin dogovaraju, da Vučić putuje u Peking. A ono što se čulo 12. maja na Ist Riveru: „ukidanje protektorata“, „prepuštanje vlasti domaćim institucijama“, „povratak izvornom Dejtonu“, „tranzicioni v.p. na mandat tri mjeseca“, „dogovor ravnopavne tri srane“ - sve dobro zvuči.              Najzad i jedna lijepa o Šmitu.              On je lošu politiku međunarone zajednice u BiH doveo do vrhunca tako da gore nije moglo i izvrgao je ruglu da je već postala tragikomična. Da je regularno izabran za v.p. i da nije pravio toliko opasnih gluposti, vjerovatno bi se već ustaljeni pritisak na Srpsku nastavio u nedogled. Na tome njemu hvala.              I još jedna... Srbi vole da kritikuju vlast, da o svojim ministrima govore da im fale škola, iskustvo, znanje, pamet, poštenje, ali pošto je osoba Šmitovog formata mogla da bude ministar u vladi Merkelove u najboljim godinama Njemačke, onda našim možemo još i da se dičimo.              Eto to su i neke vajde od  šmitovanja Bosne.              https://sveosrpskoj.com/2026/05/25/kecmanovic-bilo-je-i-neke-vajde-od-sm...     Kategorije: Šta to pišu?