Može li kafeto da go zabavi stareenjeto? Naučnicite otkrija što navistina vlijae na biološkata vozrast

Naučnicite otkrivaat deka biološkoto stareenje, koe e pod vlijanie na ishranata i načinot na život, može da se zabavi so pomoš na kafe i zdrav način na život. Vašata vozrast ne se meri samo spored brojot na godini što ste gi živeele. Postoi i biološka vozrast, koja pokažuva kako vašeto telo se menuva so tekot na vremeto i kako tie promeni vlijaat na rizikot od hronični zaboluvanja kako što se rak ili srcevi zaboluvanja. Za razlika od hronološkata vozrast, možete da vlijaete na biološkata vozrast, bidejќi taa e pod vlijanie na načinot na život i faktorite na životnata sredina kako što se ishranata, spienjeto i stresot. Točno eden popularen utrinski pijalok bi možel da ima značitelno pozitivno vlijanie vrz procesot na stareenje, pišuva Eating Well. „Hranata što ja jademe vlijae na oksidativniot stres, vospalenieto, mitohondrijalnata funkcija, pa duri i genskata ekspresija, koi se klučni dvigateli na biološkoto stareenje“, veli Monik Ričard, registriran dietetičar i nutricionist. „Istražuvanjata postojano pokažuvaat deka ishranata bogata so fitonutrienti i antioksidansi, kako što e ishranata bazirana na rastenija, go poddržuva kletočnoto zakrepnuvanje i otpornost, dodeka hranata so nizok kvalitet i visoko prerabotenata hrana može da go zabrza stareenjeto i da go zgolemi rizikot od hronični zaboluvanja.“  So drugi zborovi, ona što go jademe i pieme e važno, a za mnogumina toj izbor započnuva so šolja kafe nautro. Kafeto e, po vodata, najpopularniot pijalok vo svetot i del od sekojdnevnata rutina na mnogu luѓe. Sepak, pokraj toa što obezbeduva kofeinski pottik, ovoj pijalok e povrzan i so zabavuvanje na biološkoto stareenje. „Umerenoto konsumiranje kafe e povrzano so namalen rizik od nekolku hronični bolesti i može da igra uloga vo dolgovečnosta“, istaknuva Ričard. Kako kafeto može da go zabavi stareenjeto „Kafeto može da bide izvor na korisni antioksidansi i soedinenija kako što se hlorogeni kiselini, trigonelini, diterpeni i melanoidi, koi možat da go poddržat metaboličkoto i kardiovaskularnoto zdravje“, veli Ričard. Ovie soedinenija vlijaat na mitohondrijalnata funkcija i možat da imaat korisen efekt vrz oksidativniot stres. Kafeto može da pomogne i vo namaluvanjeto na vospalenieto i rizikot od hronični zaboluvanja, što e povrzano so negovite bioaktivni soedinenija koi gi namaluvaat vospalitelnite markeri. Pokraj toa, kafeto može da vlijae na dolžinata na telomerite, strukturite što ja štitat našata DNK. Koga telomerite se skratuvaat, DNK se oštetuva, što pridonesuva za vospalenie i procesi povrzani so stareenjeto. „Konsumiranjeto kafe e povrzano so podolgi telomeri, duri i koga kofeinot se razgleduva oddelno“, objasnuva Keli Burges, registriran dietetičar. Iako nekoi rezultati od istražuvanjata se sè ušte mešani i studiite se vo tek, pokažano e deka kafeto može da bide korisno za odredeni grupi luѓe, vklučuvajќi gi i luѓeto so mentalni narušuvanja koi vlijaat na životniot vek. Nekoi studii, isto taka, ukažuvaat deka kofeinot može da ima pozitiven efekt vrz mentalnite funkcii, vnimanieto i vremeto na reakcija, osobeno kaj postarite lica. Vnesuvanjeto kofein od kafeto e povrzano i so pomala akumulacija na proteinski fragmenti koi se povrzani so Alchajmerovata bolest . Isto taka, kafeto može da ima zaštiten efekt protiv depresija, važen faktor što vlijae na skratuvanjeto na zdraviot životen vek. Što drugo pomaga za dolgovečnost Procesot na stareenje e pod vlijanie na genetikata i načinot na život. Iako ne možete da ja promenite vašata genetika, možete da gi prilagodite vašite naviki za da go podobrite vašeto zdravje i da ja namalite vašata biološka vozrast. „Važno e da se zapomni deka ona što funkcionira za edna ličnost možebi ne mora nužno da funkcionira za druga, poradi što sorabotkata so registriran dietetičar e tolku korisna“, veli Ričard. „Doslednosta e považna od sovršenstvoto. Sè što vnesuvame – od hrana i pijaloci do vremeto pominato pred ekrani i toksinite od životnata sredina – vlijae na našite kletki i celokupnoto zdravje“, naveduvaat tie. Preporakata e da se započne so mali, održlivi promeni. Fizičkata aktivnost e klučna za zdravo stareenje. „Kombinirajte trening za sila, aerobni vežbi i dnevno dviženje za da go poddržite zdravjeto na srceto, mobilnosta i metabolizmot“, sovetuva Džudi Čodirker, registriran dietetičar. Aktivnosta e važna i za mentalnoto zdravje, namaluvanje na stresot, začuvuvanje na muskulnata masa i sila, gustinata na koskite i ramnotežata, so što se namaluva rizikot od paѓanja i povredi. Sonot igra klučna uloga vo zdravjeto i procesot na stareenje. „Kvalitetniot i dovolen son sekoja večer go poddržuva zakrepnuvanjeto i regeneracijata na teloto“, veli Burges. Nedostatokot na son može da predizvika promeni vo kletkite i tkivata što negativno vlijaat na biološkata vozrast. Preporakata e sedum do devet časa kontinuiran son, so poredoven ritam na odenje vo krevet i budenje. „Ishranata bazirana na cela i minimalno prerabotena hrana pomaga vo zaštitata na teloto i poddržuva pozdravo stareenje“, naglasuva Burges. Malite promeni, kako što se zamena na grickite so ovošje i jatkasti plodovi ili počesto gotvenje doma, možat da imaat golem efekt. „Dolgoročnata ishrana bogata so zelenčuk, ovošje, integralni žitarki, mešunki, jatkasti plodovi, seminja i zdravi masti e povrzana so podobri zdravstveni ishodi i začuvuvanje na kognitivnite i fizičkite funkcii vo starosta“, veli Čodirker. The post Može li kafeto da go zabavi stareenjeto? Naučnicite otkrija što navistina vlijae na biološkata vozrast appeared first on Vo Centar.