Ko je i zašto razapeo Hrista?

Sinedrion je bilo vrhovno vijeće jevrejskog naroda, sastavljeno od 71 člana (starješine) koji su birani među najuglednijim sveštenicima i književnicima. Oni su razmatrali za šta bi tačno mogli da optuže Isusa Hrista, tražeći optužbu koja bi, u skladu sa Jevrejskim zakonom, iziskivala smrtnu kaznu. Iako su uspjeli da ga liše slobode u potaji, bili su svjesni da im je potrebna nedvosmislena presuda ukoliko ne žele da seraspale gnev među mnoštvom njegovih poklonika.                                                                                                                            Pojavili su se ljudi s lažnim dokazima protiv Hrista, ali iskazi su im bili protivurječni. Naposletku, članovi Sinedriona pronađoše dva svjedoka čija su se svedočenja u najvećoj mjeri podudarala. Oni u priči utkaše ponešto od Isusovog učenja i optužižćše ga da je izgovorio riječi: „Ja ću razvaliti ovaj hram rukotvoreni i za tri dana sagraditi drugi, nerukotvoreni“ (Marko, 14:58). To je već zvučalo kao pretnja Hramu. Za Sinerion je to bilo dovoljno.                                                                                                                            Prvosveštenik Kajafa, predsedavajući Sinedriona, obratio se Isusu: „Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos, Sin Božiji?“(Matej, 26:63). Na šta je Isus rekao: „Ti kaza! Od sada ćete vidjeti Sina Čovječijega gdje sjedi s desne strane Sile i dolazi na oblacima nebeskim“ (Matej 26:64). Sinedrion je ovo prihvatio kao potvrdu optužbe: Isus zaista tvrdi da je izabranik Božiji. Kako su članovi Sinedriona vjerovali da tako nešto ne može biti istina, nazvali su to bogohulstvom.                                                                                                                            Obuzet srdžbom, prvosveštenik Kajafa pocijepa sebi odjeću. „Šta mislite’“, upita Kajafa. Starješine odgovoriše: „Zaslužio je smrt!“ (Matej 26:66).                                                                                                                                Čim je svanulo, članovi Sinedriona otpratili su Isusa Hrista do Pontija Pilata, rimskog prefekta, odnosno namjesnika Judeje, koji se nalazio u sudnici, pretoriji. Članovi Sinedriona su znali da rimski zakoni neće uvažiti njihovu optužbu za bogohuljenje kao razlog dovoljan da se Isusu odredi smrtna kazna. Zato su ga predstavili Pilatu kao političku prijetnju. Vijeće je to prihvatilo – optužilo je Isusa za podrivačku djelatnost, tvrdeći da je on raspirivao pobunu protiv plaćanja poreza Rimljanima, kao i da je za sebe tvrdio da je car (Luka 23:2).                                                                                                                             Čuvši da je Isus iz Galileje, Pilat odluči da ga pošalje caru Irodu, koji je upravljao Galilejom, a tih se dana našao u Jerusalimu. Irod se oduševio kad je ugledao Isusa. Mnogo je slušao o Isusovim propovijedima i nadao se da će za njega učiniti neko čudo. Međutim, Isus je odbio čak i riječ da prozbori u Irodovom prisustvu.                                                                                                                               Sada se već svetina okupila kod sudnice. Članovi Sinedriona opet optužiše Isusa pred Pilatom, a Isus je samo ćutao. Pilat je bio zapanjen Isusovim držanjem, te izjavi da ne postoji razlog da se čovjek osudi na smrt. I Pilatova žena je smatrala da je Isus nevin.                                                                                                                      Prvosveštenik Kajafa se bio pripremio za dugo ubeđivanje s Pilatom: „Ako ovoga pustiš, nisi prijatelj ćesaru!“ (Jovan 19:12).                                                                                                                              Svake godine o Pashi, Pilat bi pomilovao i pustio po jednog zatvorenika kao čin dobre volje prema jevrejskom narodu. Sad je pak odlučio da izbor prepusti narodu: žele li oni da pušten bude razbojnik Varava ili Isus? Nemalo se iznenadio, pa i užasnuo Pilat, kada je okupljena masa zatražila da se na slobodu pusti Varava.                                                                                                                              „Šta da onda činim sa isusom nazvanim Hristos?“, upita Pilat. „Da se razapne!“, klicala je svetina. Pilat im se suprotstavi rekavši da je Isus nevin. Ali, svetina još glasnije povika: „Da se razapne!“ Pilat naposletu uvidje da će morati da izađe u susret njihovom zahtjevu ne bi li izbjegao pobunu. On uze činiju s vodom i pred narodom opra ruke, pokazujući time da ne želi da preuzme odgovornost za raspeće Isusovo. Pa, ipak, izdao je naređenje da Isusa odvedu, bičiju i nad njim izvrše smrtnu kaznu – raspećem.                                                                                                                               Vojnici Pontija Pilata su izveli Isua Hrista izvan grada Jerusalima, na mjesto zvano Golgota. Za Rimljane je bilo karakteristično da za stratišta biraju uzvišenja, kao što je bilo ovo, odakle će ubijene moći da vide svi koju putuju u grad i iz njega.                                                                                                                                  Isus je razapet na Golgoti negdje oko devet ujutru po našem vremenu, a izdahnuo je u tri popodne. U međuvremenu, kada je sunce trebalo da bude u zenitu, neobjašnjiva tama zakrilila je cijelu zemlju. Ova sablasna tmina samo je pojačala stravične slike koje su se odigravale nadomak Jerusalima. Isus koji je za sebe rekao: „Ja sam svetlost svetu“ (Jovan 9:5), umirao je strašnom smrću na krstu. The post Ko je i zašto razapeo Hrista? appeared first on Sedmica.