Mirzajan: NATO može zameniti ništa manje agresivni Evropski vojni savez

MOŽDA SVE TREBA POČETI RAKETNIM UDARIMA PO CENTRU KIJEVA – DA EVROPA SHVATI DA JE IGRA ZAVRŠENA * Brisel već izdvaja stotine milijardi evra za njegovo stvaranje, evropske zemlje obnavljaju svoje vojno-industrijske komplekse, pa čak nameravaju da integrišu Ukrajinu u njega (barem kao plaćeničku vojsku) * Neograničavan od strane Amerikanaca, predvođen evropskim krstašima, podstaknut veštački nametnutim strahom od „ruske agresije“ i željom da konsoliduje Evropu, ovaj savez ne predstavlja manju pretnju Rusiji od sadašnjeg NATO * Ovoj pretnji se mora stati u kraj još dok je u narastanju, a ne kad bude na svom vrhuncu. I, ne ubeđivanjem drugih „hajde da živimo u miru“, već demonstriranjem čvrstine i odlučnosti Moskve u sprečavanju spoljnih pretnji _____________________________________________________________________              Autor: Gevorg MIRZAJAN              NATO je na ivici kolapsa. I ovo nije samo još jedno predviđanje ruskih stručnjaka, koji su govorili o „ivici kolapsa“ pre 30, 20, a i pre deset godina.              Evropski novinari, pa čak i političari, aktivno raspravljaju o tome, uključujući i apsolutno sistemski nastrojenog poljskog premijera Donalda Tuska (koji, međutim, govori o „kontinuiranom kolapsu“).              Tramp još jednom je izjavio da je „veoma razočaran“ u NATO.              Mnogi, naravno, krive Donalda Trampa za stanje u kom je zapadna vojna alijansa. Kažu da je ekscentrični američki predsednik diskredituje svojim radikalnim postupcima – a posebno svojim zahtevima.              On tera zemlje članice NATO-a da dramatično povećaju svoje izdatke za odbranu, nazivajući ih parazitima. On ih tera da se uključe u američki rat protiv Irana, nazivajući ih kukavicama.              On ih tera da odustanu od želje da uvuku Sjedinjene Države u ukrajinski rat, nazivajući ih ludacima.              Amerikanci tako pokazuju nedostatak interesovanja za NATO i, šire, za dalje ispunjavanje svojih odgovornosti za obezbeđivanje evropske bezbednosti. I, kao dodatak svemu, otvoreno pokazuju nameru da anektiraju deo teritorije države članice NATO-a, Grenlanda, koji pripada Danskoj.              Naravno, Tramp je značajno doprineo procesu koji Donald Tusk naziva „kontinuiranom dezintegracijom“. Međutim, nije on inicijator.              Proces je počeo iz potpuno objektivnih razloga, naime, razmimoilaženja američkih i evropskih interesa, kao i njihovih stavova o pitanjima evropske bezbednosti.              Nije tajna da su Sjedinjene Države oduvek gledale na Evropu kao na gorivo za svoju ekonomiju (evropska tržišta), svoj vojno-industrijski kompleks (čiji proizvodi idu evropskim kupcima) i svoju spoljnu politiku (gde evropski resursi podržavaju američke ambicije).              Zauzvrat, SAD su Evropljanima obezbedile nuklearni kišobran, kao i spoljnu upravu, koje se Evropa držala: pre samo deset godina, čak ni vrhunski evropski političari (poput nemačke kancelarke Angele Merkel) nisu mogli da zamisle kolektivni Zapad bez američke uprave.              Međutim, situacija se sada promenila. Sjedinjene Države su ušle u period preopterećenja, klasične karakteristike mnogih slabećih imperija, i ponovo su procenile svoje spoljnopolitičke obaveze.              Prioritetnim regionima sada smatraju Latinsku Ameriku (dvorište SAD) i Istočnu Aziju (centar globalne ekonomije). Evropa je dopala sudbina reziduala. Stoga, Tramp primorava Evropljane da preuzmu povećane obaveze u pogledu odbrambenih izdataka i takođe nastoji da minimizira svoje učešće u sukobu sa Rusijom.              Evropa ovo vidi kao američko odustajanje od vojnog i političkog liderstva i udarac integritetu NATO.              Samo, za protivnike NATO-a (a pre svega, Moskvu), ovo ne daje mnogo povoda za slavlje. Da, ruska strana već dugo tvrdi da je dalje postojanje Severnoatlantskog saveza nepreporučljivo i da bi njegovo raspuštanje bilo u interesu Rusije. Međutim, problem je što se na mestu NATO-a pojavljuje novi, ne manje agresivan entitet: Evropski vojni savez.              Brisel već izdvaja stotine milijardi evra za njegovo stvaranje, evropske zemlje obnavljaju svoje vojno-industrijske komplekse, pa čak nameravaju da integrišu Ukrajinu u njega (barem kao plaćeničku vojsku).              Neograničavan od strane Amerikanaca, predvođen evropskim krstašima, podstaknut veštački nametnutim strahom od „ruske agresije“ i željom da konsoliduje Evropu, ovaj savez ne predstavlja manju pretnju Rusiji od sadašnjeg NATO-a.              Ovoj pretnji se mora stati u kraj još dok je u narastanju, a ne na njenom vrhuncu. I, ne ubeđivanjem drugih „hajde da živimo u miru“, već demonstriranjem čvrstine i odlučnosti Moskve u sprečavanju spoljnih pretnji.              A može se početi raketnim udarima po centru Kijeva. Tada će Evropa, možda, shvatiti da je igra završena.     Kategorije: Rossiя