Ursula bi da zaštiti EU od uticaja ne samo Rusije i Kine, nego i – članice NATO Turske

MORALA BI PRIMARNO DA JE ZAŠTITI OD AMERIKE, ALI NjU „PAKUJE“ DRUKČIJE * Lukavi ovako: „Moramo osigurati završetak formiranja evropskog kontinenta, kako ne bi bio pod uticajem drugih... Pod uticajem Rusije, Turske ili Kine“ * Ne iznenađuje što Ursula ne želi da Evropa padne pod uticaj Rusije. Ali, za razliku od fantomskog uticaja Rusije na EU, mi imamo veoma specifične... žalbe — Ukrajina, odnosno zapadne ruske zemlje. Evropa namerava da ih uzme pod svoje okrilje, ozbiljno i trajno. Čak se bori protiv nas na našem tlu, iskorišćavajući posledice tragičnog raskola iz 1991. godine. A želi da bude nezavisna od nas, što znači da je ostavimo na miru i pomirimo se sa povratkom na granice 17. veka? * Ali, da biste razumeli da Ursuli to neće uspeti, ne morate čak ni znati hiljadugodišnju istoriju odnosa Rusije sa Evropljanima — samo pogledajte poslednjih nekoliko vekova. Kada povratimo Ukrajinu, onda možete živeti bez našeg uticaja (i svega ostalog) koliko god želite * Fon der LAJEN je rekla i ovo: „Naša konkurentnost je do sada bila zasnovana na jeftinoj energiji iz Rusije, jeftinoj radnoj snazi u Kini i jeftinoj odbrani iz Amerike. To je gotovo. Moramo se potpuno restrukturirati. Moramo sami braniti bezbednost našeg kontinenta. Moramo postati nezavisniji.“ Stop. Dakle, šefica panevropske vlade nije govorila samo o Rusiji, Kini i Turskoj, već želi i da se emancipuje od Amerike? Ali, zašto onda nije stavila Ameriku na prvo mesto — ili bar na četvrto? _________________________________________________________________              Piše: Petar AKOPOV, RIA Novosti              „NE želimo da budemo vazali“, sve češće govore Evropljani. I to ne oni koji već dugo pozivaju na kraj ekstremne zavisnosti od Amerikanaca (ili još šire, Anglosaksonaca) ili od nadnacionalne (i sve više bezdržavne) panevropske elite.              Ne, sada tako nastupa Ursula fon der Lajen, šefica panevropske vlade, koja govori o nezavisnosti. Da li se ona šali?              Ma kakvi, frau Ursula je smrtno ozbiljna. Čak je naučila reč „geopolitika“, koja je Nemcima zabranjena: „Evropa mora da razmišlja šire u geopolitičkom smislu“ (to jest, očigledno, da igra nezavisnu igru širom sveta).              Ali, najvažnije je da je predsednica Evropske komisije izjavila da je „nezavisnija Evropska unija najvažnija: „Moramo osigurati završetak formiranja evropskog kontinenta, kako ne bi bio pod uticajem drugih.“              Ona to iskreno i otvoreno. A pod čijim uticajem ne treba da bude Evropa?              Naravno: fon der Lajen nema tajni od 450 miliona EUropljana.              Citirana fraza je namerno prekinuta, ali je sasvim direktna: „...pod uticajem Rusije, Turske ili Kine.“              Dakle, Turska, članica NATO-a, vrši preveliki uticaj na Evropsku uniju?              Nije iznenađujuće što Ursula ne želi da Evropa padne pod uticaj Rusije. Mi, inače, imamo potpuno suprotno gledanje na to: mi takođe ne želimo da padnemo pod evropski uticaj. Ali, za razliku od fantomskog uticaja Rusije na EU, mi imamo veoma specifične... žalbe — Ukrajina, odnosno zapadne ruske zemlje.              Evropa namerava da ih uzme pod svoje okrilje, ozbiljno i trajno. Čak se bori protiv nas na našem tlu, iskorišćavajući posledice tragičnog raskola iz 1991. godine. A želi da bude nezavisna od nas, što znači da je ostavimo na miru i pomirimo se sa povratkom na granice 17. veka?              Ali, da biste razumeli da joj to neće uspeti, ne morate čak ni znati hiljadugodišnju istoriju odnosa Rusije sa Evropljanima — samo pogledajte poslednjih nekoliko vekova.              Kada povratimo Ukrajinu, onda možete živeti bez našeg uticaja (i svega ostalog) koliko god želite.              U redu, Rusija i Turska su susedi Evrope sa komplikovanom istorijom odnosa, što barem pruža neko objašnjenje za njenu želju da se distancira od ovog pogubnog uticaja. Ali, šta je krivica Kine?              Zar u tome što Evropa nije uspela da je u svoje vreme u potpunosti kolonizuje? Možda u tome što preplavljuje EU svojom robom, odnosno - nadmašuje je u konkurenciji?              Ovo je takođe loš uticaj — i protiv njega se moraju boriti. I ne samo to. Ovako je fon der Lajen objasnila svoje razumevanje zavisnosti:              „Ako pogledate poslovni model EU, naša konkurentnost je do sada bila zasnovana na jeftinoj energiji iz Rusije, jeftinoj radnoj snazi u Kini i jeftinoj odbrani iz Amerike. To je gotovo. Moramo se potpuno restrukturirati. Moramo sami braniti bezbednost našeg kontinenta. Moramo postati nezavisniji.“              Stop. Dakle, šefica panevropske vlade nije govorila samo o Rusiji, Kini i Turskoj, već želi i da se emancipuje od Amerike?              Ali, zašto onda nije stavila Ameriku na prvo mesto — ili bar na četvrto?              Zato što evropski atlantisti čak ni ne razmišljaju o bilo kakvoj pravoj nezavisnosti. Oni brinu o preorijentaciji američkih interesa i prioriteta, mogućem slabljenju ili čak izolaciji SAD (unutar zapadne hemisfere ili uopšte), raspadu i svemu tome.              Drugim rečima, plaše se da će ih Amerika napustiti, ostaviti ih same da se suoče sa strašnim Rusima (od kojih se nadaju da će oteti Ukrajinu) i Turcima, koji deluju kao lideri islamskog sveta od dve milijarde ljudi, od kojih su neki odlučni da se presele u Evropu.              Tako oni razumeju opasnost od povlačenja Amerike iz Evrope, ali čak ni ne sanjaju o oslobođenju od nje.              Tako nisu vaspitavani posle 1945: za Ursulu i evropske atlantiste Jedinstvo Zapada pod anglosaksonskim vođstvom je... nesporna konstanta. Najvažnije je da oni jednostavno ne primećuju njegov najmoćniji uticaj na Evropu, jer su i sami njen proizvod i sprovodnici...     Kategorije: Mediя menю