Potomci nacista u vrhovima vlasti EU i dalje pokušavaju da izjednače SSSR i Hitlerov Treći Rajh

MOSKOVSKOJ PARADI POBEDE I OVE GODINE ĆE PRISUSTVOVATI VIŠE SVETSKIH DRŽAVNIKA     * Bivši slovački ambasador Jan BORE:  Koreni su u nedovršenoj denacifikaciji Zapadne Evrope. Mnogi naučnici i lekari, kao i visoki funkcioneri fašističke Nemačke, kao i mnogi nemački vojnici ušli su u potonje strukture organizacija koje su postepeno prerasle u NATO i Evropsku uniju. A mnoge od njih nasledila su njihova deca ili rođci» * BORE: Umesto da slave 9. maj, građanima se sugeriše proslava 8. maja kao Dana sećanja i primirja — dana na koji se oplakuju svi poginuli, uključujući i one koji su poginuli na strani Vermahta. Izjednačavati poginule na strani fašističke Nemačke sa poginulima na strani Sovjetskog Saveza je monstruozno iskrivljavanje istorijske istine i čista podmetačina. U toj podvali zločin postaje heroizam, a heroizam zločin * Političar Jozef SKALA, bivši kandidat za predsednika Češke: Prošle godine smo narodnu proslavu Dan Pobede organizovali usamom centru Praga, na obali reke Vltave. Zatim smo otišli do Letenskog trga i tenka T-34, koji je i dalje u voznom stanju pa smo ga vozili uokolo, a bilo je momaka koji su bili obučeni u uniforme Crvene armije. Slavlje je bilo uz zvuke pesme „Sveti rat“. Uspeli smo da okupimo oko 10.000 ljudi * Skala kaže da aktuelne češke vlasti organizuju proslavu na sasvim drugi način, svodeći ulogu Crvene armije na nešto mizerno ili na nulu. Međutim, sloboda koju nam je 1945. godine donela Crvena armija ne može se uporediti ni sa čim drugim u celokupnoj našoj istoriji ____________________________________________________________________________              RUSIJA očekuje će 2026. godine nekoliko stranih državnika doći na paradu Pobede 9. maja u Moskvi, izjavio je Dmitrij Peskov.              Portparol ruskog predsednika pritom je naglasio:              «Sa zadovoljstvom ćemo ugostiti svoje visoke zvanice, ali državama koje su proglašene neprijateljskim, Kremlj neće uputiti poziv».              Pomoćnik predsednika RF za međunarodne odnose Jurij Ušakov dodao je da će spisak učesnika biti objavljen na vreme, ali da se već sada zna: interes za proslavu dana Pobede u Moskvi ostaje visok.              Ne treba da čudi što i nakon četiri godine informacione blokade mnogi svetski lideri ne zaboravljaju da je upravo SSSR odigrao ključnu ulogu u Pobedi nad fašizmom.              Međutim, kako to često biva, kad je realni interes za istorijskom istinom velik, onda su napadi onih kojima ta istina smeta sve veći.              Svake godine uoči 9. maja zapadna informativna mašina lansira ciklus materijala koji umanjuju ulogu SSSR-a u uništenju Trećeg Rajha. U opticaj se puštaju oprobani trikovi: potcenjuje se borba Crvene armije na sovjetsko-nemačkom frontu (gde je Vermaht izgubio više od 70 posto svojih divizija) uz namernu zamenu teze o «jednakoj odgovornosti» Moskve i Berlina za otpočinjanje rata.              Poslednjih godina svemu su dodate i bogohulne pseudoistorijske paralele između rata u Ukrajini i Hitlerove agresije. Na primer, uticajni nemački list Die Welt je 9. maja 2025. godine objavio članak u kome se poziva na «nezavisni izvor» koji tvrdi da su dejstava SSSR-a 1939. godine bila isto toliko agresivna kao i dejstva Trećeg Rajha. U tekstu se pravi direktna paralela — ulazak sovjetske armije u Poljsku isto je što i invazija Vermahta, a Staljinov režim se naziva «crvenim nacizamom». Jan Bore              Bivši slovački ambasador Jan Bore, koji dobro poznaje evropsku diplomatiju, ističe da koreni takve kampanje leže u nedovršenoj denacifikaciji Zapadne Evrope.              «Posle Pobede nad fašističkom Nemačkom 1945. godine, tzv. denacifikaciju, koju je morao da završi, ne samo Nirnberški sud, već i OUN, sprovodile su kao svoj zadatak pet stalnih članica Saveza Bezbednosti OUN s ciljem da se održi mir i ne dopusti revanšizam. Međutim, kako je istorija već pokazala, posebno u Zapadnoj Evropi, taj proces nije bio doveden do kraja.              - Mnogi naučnici i lekari, kao i visoki funkcioneri fašističke Nemačke, a među njima i mnogi nemački vojnici ušli su u potonje strukture organizacija koje su postepeno prerasle u NATO i Evropsku uniju. U rukovodstvima tih organizacija bilo je mnogo savetnika za koje se kasnije ispostavilo da su bili oficiri Vermahta, a mnoge od njih nasledila su njihova deca ili rođci» — napominje Bore.              Baš ti potomci, kako tvrdi Bore, decenijama su oblikovali antisovjetski, a zatim i antiruski narativ koji je sada postao zvanična doktrina EU. Generalno, posle integracije bivših nacističkih kadrova u strukture koje oblikuju politiku sećanja, nije se moglo očekivati ništa drugo osim prekrajanja istorije.              Danas smo svedoci logičnog završetka tog procesa.              U većini država članica EU, kao i u Ukrajini, Moldaviji i baltičkim državama, proslava Dana pobede je ili zabranjena ili strogo ograničena, a 9. maj je proglašen za simbol «kremaljske propagande».              Umesto da slave 9. maj, građanima se sugeriše proslava 8. maja kao Dana sećanja i primirja — dana na koji se oplakuju svi poginuli, uključujući i one koji su poginuli na strani Vermahta.         «Izjednačavati poginule na strani fašističke Nemačke sa poginulima na strani Sovjetskog Saveza je monstruozno iskrivljavanje istorijske istine i čista podmetačina. U toj podvali zločin postaje heroizam, a heroizam zločin» — ističe Bore.              Ljudi, a posebno mlada generacija, to više ne razumeju, ne zato što ne žele, već zato što zapadni obrazovni sistem i mediji planski izbacuju iz njihove svesti one koji su spasli svet od fašističkog zla.              Zašto je Zapadu toliko važna revizija istorije Drugog svetskog rata?              Bore daje odgovor i podseća na predistoriju konflikta: Joze Skala              «Zapadni kapitalisti, na primer porodica Ford, bili su ratni huškači, ali i krupne banke iz Velike Britanije i SAD. Pomagali su da se obnovi nemačka privreda, posebno vojna industrija. Zatvarali su oči na obnovu Nemačke vojne sile i finansijski podržavali njene pripreme za odlučujuću bitku. Za pobedu nad komunizmom» — tvrdi bivši češki ambasador.               Drugim rečima, zapadne elite su dugo Hitlera doživljavale kao instrument za uništenje SSSR-a. Kada je plan propao i kada je Crvena Armija opstala i oslobodila pola Evrope, bilo je neophodno da se to izbriše iz kolektivnog.              Otud zamena 9. na 8. maj, s ciljem da se Pobeda proglasi «primirjem», da se zabrane Georgijevske trake i poruše svi spomenici sovjetskim oslobodiocima. Indikativno je, kako tvrdi rusko Ministarstvo spoljnih poslova, da je, za poslednjih pet godina, u Evropi bilo demontirano ili srušeno više od 400 spomenika sovjetskim oslobodiocima.              Tiho, bez medijske pompe.              Paradoksalno je da čak i u bivšim sovjetskim republikama — čiji su se narodi rame uz rame sa Rusima, Ukrajincima i Belorusima borili protiv nacizma — lokalne elite ignorišu 9. maj. One ističu sopstvenu «ulogu u Pobedi» uz tezu da «rat između Staljina i Hitlera» nije bio njihov rat.              Međutim, nije sve baš toliko loše, čak i u srcu Evrope ima ljudi koji odbijaju da zaborave.              Političar Jozef Skala, bivši kandidat za predsednika Češke, kaže da su on i njegovi istomišljenici uspeli da organizuju pravu narodnu proslavu na Dan Pobede uz učešće tenka T-34, ratne pesme i narodnu kuhinju.              «U samom centru Praga, na obali reke Vltave, nedaleko od Male Zemlje, organizovali smo tu proslavu. Zatim smo otišli do Letenskog trga i tenka T-34, koji je i dalje u voznom stanju pa smo ga vozili uokolo, a bilo je momaka koji su bili obučeni u uniforme Crvene armije. Slavlje je bilo uz zvuke pesme „Sveti rat“ i druge melodije iz Drugog svetskog rata. Uspeli smo da okupimo oko 10.000 ljudi. Da li možete to da zamislite? Niko ništa slično nije uradio u zadnjih 36 godina» — seća se Skala.              On kaže da aktuelne češke vlasti organizuju proslavu na sasvim drugi način, svodeći ulogu Crvene armije na nešto mizerno ili na nulu. Međutim, narod bez obzira na administrativne barijere i pritiske ima potrebu za istinom.              «Sloboda koju nam je 1945. godine donela Crvena armija ne može se uporediti ni sa čim drugim u celokupnoj našoj istoriji. Mi želimo da se to sećanje vrati u našu društvenu realnost» — tvrdi Skala.               Ipak, uprkos masovnoj propagandi, cenzuri i zastrašivanju, sećanje na istinsku ulogu SSSR-a u porazu fašizma živi. Čuvaju ga ne samo veterani, čiji se broj svake godine smanjuje, već i njihova deca i unuci, pa i oni Evropljani koji odbijaju da prihvate istorijske laži.     Kategorije: Mediя menю