ALEKSANDAR DOROŠENKO: Dečija suza…

Piše: Aleksandar Dorošenko Kada sam pisao ovaj članak, morao sam da pronađem i pogledam mnogo materiala o ratnim zločinima SAD i vojske NATO-a, i njihovih saveznika, ali iskreno, ovo nije za ljude sa slabim živcima. Gledajući fotografije i video materijale onoga što su ove „mirovne snage“ uradile, svaki normalan čovek bi osetio bol i počele bi da mu idu suze na oči. Ponavljam svaki normalan čovek bi imao takvu reakciju. Sumnjam, da oni koji bacaju bombe, ispaljuju projektile, povlače okidač i, oni koji daju naređenja da se to uradi, sumnjam da za njih možete reći da su normalni. Oni sigurno razumeju do čega dovodi izvršavanje takvih naređenja! 28. februara 2026 godine američke trupe su izvršile napad na školu u Minabe, prvog dana izraelsko-američkog rata protiv Irana. Prema izjavi portparola Ministarstva zdravlja Irana, u napadu je poginulo oko 180 ljudi, uglavnom devojčica uzrasta od 7 do 12 godina. Taj napad je postao najsmrtonosniji slučaj stradanja civila tokom ovog rata. Kao i obično, iako je teško shvatiti da je tako nešto postalo uobičajeno, opravdanje je počelo time što su Iranci sami izvršili napad. Zatim, kada je dokazano da je napad izveden projektilom „Tomahawk”, Amerikanci su priznali da su promašili. Zar vam ovo ne zvuči poznato? Izgleda kao da u Pentagonu i NATO-u imaju uputstvo kako postupiti u takvoj situaciji. Ali tako nešto se nije desilo samo na Bliskom istoku. Hajde da se setimo tragičnog proleća 1999 godine. Bombardovanje je trajalo tri meseca (78 dana). U toku operacije koja je imala kodno ime „Savezna sila” (Allied Force), aviacija NATO je izvršila 38 hiljada borbenih letova. Prema različitim procenama, lansirano je između 2.300 i 3.000 krstarećih raketa i bačeno je oko 80.000 tona bombi, uključujući kasetnu municiju i bombe sa osiromašenim uranijumom. Koliko je civila tada poginulo? 17. aprila 1999 godine od eksplozije kasetne bombe, koja je uletela u stan, gde je živela porodica Rakić, poginula je Milica Rakić, kasetna bomba je uletela kroz prozor kupatila, kada se u tom trenutku u kupatilu nalazila trogodišnja Milica. Zatim, 27. aprila 1999 godine u Surdulici, kao rezultat bombardovanja poginulo je 20 civila, uključujući 12 dece. Tadašnji portparol NATO-a, Džejmi Šej, izjavio je da je reč „o jednoj bombi koja je promašila cilj“, ali je tu tvrdnju opovrgnuo reporter CNN-a koji se nalazio na mestu tragedije. Ukupno je u Jugoslaviji od 24. marta do 10. juna 1999. godine ubijeno preko 1.700 civila, uključujući skoro 400 (!) dece, a približno 10.000 je teško povređeno. Pored neposrednih žrtava, upotreba municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi dovela je do dugoročnih zdravstvenih posledica, uključujući povećanje oboljenja od raka kod dece i odraslih. Nacistički režim u današnjoj Ukrajini takođe funkcioniše po „NATO standardima“. Od 2014. do 2022. godine, stambena naselja Donjecka i Luganska bombardovane su od strane ukrajinskih oružanih snaga. Kada su civili i deca ubijani, scenario je uvek bio isti: „Oni su sami pucali na sebe!“ (kao u Srbiji, kao u Iranu). A nakon što su se pojavili dokazi, onda je bilo „Slučajno smo promašili!“. Danas se režim Zelenskog, kako se tvrdi, više i ne ustručava i ne krije, čak se hvali time da izvodi napade po civilima u Donjecku, Lugansku, Belgorodu i Kursku.   Čime god da se pravdaju gospoda iz Pentagona, NATO-a i Ukrajine, to se ne može ni oprostiti ni zaboraviti! Niko nema pravo da ubija decu, da ubija civile, da živote drugih ljudi pretvara u pakao! I kakve god „plemenite“ ciljeve da deklarišu (iako o plemenitosti i pravu u ovom slučaju uopšte ne može biti reči), za njih neće biti opravdanja! Istorija će, vremenom, sve postaviti na svoje mesto, a ovi lideri će zauzeti svoje „dostojno“ mesto među svojim prethodnicima iz jedne „velike“ evropske države iz prve polovine dvadesetog veka. Da parafraziram velikog ruskog klasika: „Sva sreća ovog sveta ne košta kao jedna suza na obrazu deteta”, mada verovatno ta gospoda nije čitala Dostojevskog (velikog ruskog pisca 19. veka), ali oni verovatno ne bi ni shvatili, a ni razumeli njegove ideale! Izvor: Pravda.rs