Tri godine bez srpskih dnevnih novina na Kosovu: Ćutanje – saučesništvo međunarodne zajednice

Ni tri godine posle odluke Vlade u Prištini da zabrani ulaz robe proizvedene u centralnoj Srbiji na Kosovo, do prodavnica i kioska ne stiže dnevna štampa na srpskom jeziku. „Idem po hleb i novine“, tako su, ukratko, počinjala jutra Srba na Kosovu. „Danas neće biti dnevnih novina, a sva je prilika da ih neće biti ni sutra“, govorile su Srbi na Kosovu nakon odluke Vlade u Prištini da zabrani uvoz robe proizvedene u centralnoj Srbiji na Kosovo. Distribucija srpske dnevne štampe na Kosovu onemogućavana je više puta u poslednjih petnaest godina. Prazno mesto u kioscima upečatljivo je svakom građaninu, kako onima kojima su novine predstavljale značajan izvor informisanja, tako i svakom čoveku koji poznaje i neguje svoju kulturu. Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac ocenjuje da je u pitanju presedan i da toga nema nigde u savremenom svetu, osim na područjima zahvaćenim ratom, gde je nemoguće distribuirati štampu. „U miru imamo odluku o zabrani ulaska dnevne štampe na maternjem jeziku, koja je srpskoj zajednici na Kosovu* zagarantovana. Čak i da nema lokalnih odredbi o tome, postoje međunarodne konvencije o građanskim pravima koje uključuju pravo na informisanje na maternjem jeziku“, napominje ona. Vanovac: Zastrašuje nezainteresovanost međunarodne zajednice Ovo je presedan, ističe Vanovac, koji se dogodio u Evropi, u 21. veku.  „Nezainteresovanost međunarodnih faktora, koji su tu da bi navodno podigli stepen demokratičnosti društva, još je strašnija od postupaka kosovskih* vlasti“, kaže ona. U ovakvim okolnostima, dodaje, najvažnije je da su lokalni elektronski mediji koji informišu građane na srpskom jeziku na Kosovu* perfektno radili sve vreme. „Ljudi nisu uskraćeni za informacije, iako su uslovi u kojima ti mediji funkcionišu daleko od zadovoljavajućih, s obzirom na diskriminatoran odnos prema njima – nedostatak prevoda, nemogućnost praćenja događaja i nepozivanje medija koji informišu na srpskom jeziku, finansijske poteškoće i još mnogo toga“, rekla je Vanovac. Međutim, predsednica DNKiM-a ističe da je, i osim toga što su srpskoj zajednici dostupni elektronski mediji, uskraćivanje elementarnog građanskog prava na informisanost putem štampe na maternjem jeziku nedopustivo. Gudžić: Kosovo* hermetički zatvorena sredina za svaku vrstu kritičkog i drugačijeg mišljenja Istoričar Aleksandar Gudžić kaže da je zabrana ulaska dnevne štampe na srpskom jeziku samo deo mozaika koji je postao agresivniji i intenzivniji poslednjih deset godina, a koji dolazi iz Prištine. „Tu je zabrana ulaska robe iz centralne Srbije, štampe i sijaset drugih mera i zakona koje donosi Priština. Ono što je zabrinjavajuće sa pozicije običnog čoveka jeste da su Srbi prihvatili i ne reaguju na represivne metode, restrikcije i ograničenja koja postavlja Priština. Što se tiče međunarodne zajednice, njeni predstavnici su poslednjih godina uglavnom razvili ‘fantastičnu strategiju’ ćutanja i nereagovanja. Tako da svojim nereagovanjem saučestvuju u ovome“, napominje on. Politička elita kosovskih Albanaca se, ističe Gudžić, i danas, 27 godina nakon rata, „boji svakog drugačijeg i kritičkog mišljenja koje bi odudaralo od zvaničnog i poželjnog narativa“. „Kosovo* je hermetički zatvorena sredina za svaku vrstu kritičkog i drugačijeg mišljenja. Na Kosovu* je poslednjih decenija dominantan narativ da je za rat devedesetih i sve što je rat proizveo kriva Srbija, a da kosovski Albanci imaju ekskluzivitet žrtve. U tom kontekstu posmatram i zabranu ulaska dnevne štampe na srpskom jeziku na Kosovo*“, kaže on. Gudžić napominje da su ljudi godinama navikli da kupuju i čitaju novine, kao i da je bilo mnogo primera da su iz drugih sredina na Kosovu dolazili u Gračanicu kako bi ih nabavljali. Zvezdan Mihajlović iz firme „KiM Beokolp“, koja je distribuirala srpsku dnevnu štampu na Kosovo, kaže za UNS da je sa svakom zabranom opadala prodaja štampe. „Poslednji put, pre zabrane ulaska robe proizvedene u centralnoj Srbiji na Kosovo i Metohiju, distribuirali smo 600 do 650 primeraka dnevnih novina. Imali smo 32 prodajna mesta i ljudi su u Gračanici, Kosovskoj Mitrovici, Štrpcu i drugim mestima redovno dobijali dnevne novine“, podseća on. U jednom periodu je, napominje Mihajlović, i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pomagala da srpska štampa stigne do svih mesta na Kosovu. „I danas, posle skoro tri godine od ove zabrane, postoji veliko interesovanje da se distribucija dnevnih novina na Kosovu i Metohiji obnovi“, ističe Mihajlović. Kontinuirano ometanje distribucije srpske štampe na Kosovu UNS je sredinom aprila 2014. godine najoštrije protestovao zbog oporezivanja beogradske štampe na Kosovu. Isticao je tada da je nedopustivo da se od distributera traži plaćanje PDV-a, a od Euleksa i Ombudsmana zatražio je da omoguće nesmetanu distribuciju i obezbedi njihova zaštita. Vlasti u Prištini su 2018. godine nametnule dodatne takse od 100% na štampu iz centralne Srbije. Ovaj postupak je ocenjen kao flagrantno kršenje prava građana na informisanje, uz stav da distribucija informacija mora biti oslobođena svih ekonomskih i političkih ograničenja. UNS i DNKiM su o tome obavestili međunarodne novinarske organizacije. Ovaj potez je najoštrije osudilo tadašnje Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, pozvavši prištinske vlasti da povuku odluku i omoguće pravo na informisanje na maternjem jeziku. Zabrinutost je izrazio i tadašnji predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir, podsetivši na neophodnost zaštite prava svih građana na pristup informacijama na svom jeziku. Nekoliko dana kasnije, UNS i DNKiM su saopštili da je distributer bio spreman da plati dodatnu taksu, ali da su carinici zahtevali da na fakturi piše: „Republika Kosovo“. Ovo je bio period kada su građani Kosova prvi put od 1999. godine, u tako dugom vremenskom intervalu, ostali bez štampe. Nakon više prekida, danas, skoro tri godine od poslednje odluke Vlade u Prištini, do prodavnica i kioska i dalje ne stiže dnevna štampa na srpskom jeziku. UNS i DNKiM i dalje ističu da je sloboda štampe temelj demokratije, a pravo na informisanje na sopstvenom jeziku jedno od osnovnih ljudskih prava koje mora biti obezbeđeno u svakom trenutku, bez ograničenja. Izvor: UNS The post Tri godine bez srpskih dnevnih novina na Kosovu: Ćutanje – saučesništvo međunarodne zajednice appeared first on RTG - Naslovna.