Heljda iz Polimlja

Kuvari i  nutricionisti se slažu da najbolje brašno heljde stiže iz Polimlja. Umereno-kontinentalna klima Polimlja sa svojim specifičnostima  je izuzetno  pogodna za gajenje Heljde, koja nema visoke zahteve prema zemljištu. Pribojska crna pita je jedno  od najukusniijih jela koje možete napraviti od heljdinog brašna . Heljda je odlična zamena za žitarice, naročito onima koji iz zdravstvenih i drugih razloga izbegavaju gluten, a pošto plod  heljde sadrži prilično redak antioksidans, vitamin P, i obilje aminokiselina, sve je popularnija u zdravoj ishrani. Jedna od prednosti uzgajanja je ta što je heljda medonosna vrsta, pa je značajna za pčelarstvo. Setva heljde može se prilagoditi prema potrebama pčelara, zato predstavlja dobar izvor nektara za period kada nema dovoljno pčelinje paše. Med od heljdinog cveta je specifičnog ukusa, tamne boje a izuzetno je cenjen  na tržištu. Heljda ima sposobnost da poboljša fizička I hemijska svojstva zemljišta, a nakon žetve neiskorišćeni deo biljke  se može iskoristiti kao đubrivo Crna pita – pribojski specijalitet od heljde Heljda je stara kultura koja se u kulinarstvu koristi na različite načine, a jedan od specijaliteta koji se pravi od heljdinog brašna, poznat kao crna pita,crni tavančići, ražljevak ili pita od heljde, karakterističan je za područje Priboja. Ovaj specijalitet se razlikuje od klasične heljdopite po načinu pripreme.Umesto uobičajnog  slaganja palačinaka napravljenih od heljdinog brašna, za crnu pitu se priprema smesa od heljdinog brašna,(nešto gušća od one za palačinke),  pšeničnog brašna i vode. Smesa se razlije u zagrejanu  tepsiju , u tankom sloju i peče u rerni dok ne postane čvrsta. Na prvi zapečeni sloj se dodaje mešavina od kajmaka i jaja,. Zatim se sve zajedno ponovno peče, pa zalije novom kutlačom smese. Ppostupak se  ponavlja 2 do 3 puta. Crna pita ili ražljevak predstavlja autentičan spoj domaćih proizvoda i tradicionalne pripreme. Poznavaoci domaće kuhinje tvrde da je bolja od klasične heljdopite jer je hrskavija Jastuci od heljde Ljuspice heljde se koriste kao alternativa klasičnim punjenjima za jastuke, poput perja ili sunđera. U jastučnicu, koja može biti od prirodnog materijala (pamuk, lan, svila) ubacuje se željena količina ljuspica koje su prethodno prošle sve faze čišćenja i pripreme. Jastuci od ljuspica heljde ne samo da imaju svojstva prilagođavanja obliku glave i vrata, već su hipoalergeni i omogućavaju prirodnu cirkulaciju vazduha unutar jastuka.Pored navedenih prednosti, ovi jastuci su i ekološki prihvatljivi. Korišćenjem prirodnih materijala doprinosi se očuvanju životne sredine, istovremeno smanjujući potrebu za upotrebom sintetičkih i potencijalno štetnih materijala. Heljda je postala svestran i široko korišćen resurs u današnjem svetu, od ishrane do upotrebe u domaćinstvu. Raznolika primena heljde ukazuje na to da postoji još mnogo potencijalnih načina korišćenja ove biljke, što otvara mogućnosti za buduća istraživanja i inovacije na tom planu. Gajenje Setva heljde se obavlja od kraja aprila do početka juna, kada vise nema opasnosti od pojave mraza. Otporna je na bolesti i štetočine, nema zahteve prema pesticima pa su samim tim troškovi proizvodnje manji. Za heljdu je karakteristična kratka vegetacija, cveta odjula do avgusta u zavisnosti od vremena setve. Žnje se kad 2-3 zrna na biljci potamne , što se najčešće dešava u avgustu. Prinos zrna se kreće oko 3 tone po hektaru. Autor teksta: dipl. inž. hortikulture Magdalena Šalipur www.priboj033.com Tekst je nastao u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koga podržava Delegacija Evropske unije u Srbiji, a sprovodi Beogradska otvorena škola i partneri. Za njegovu sadržinu odgovoran je isključivo „Centar podrške za održivi rast i razvoj – HRAST” i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije The post Heljda iz Polimlja appeared first on Priboj 033.