Bugarska pred preokretom: EU strepi od novog kursa iz Sofije
Politička scena u Bugarskoj upravo je dobila epilog koji se čekao mesecima, a prvi signali iz Sofije već izazivaju pažnju širom EU.
Izbori održani 19. aprila zatvorili su jedno poglavlje dugotrajne krize, ali su istovremeno otvorili mnogo ozbiljnija pitanja – pre svega o pravcu kojim će se Bugarska dalje kretati i kakav će stav zauzeti prema Ukrajini.
Suština cele situacije sada je jasnija nego pre samog glasanja: jačanje pozicija Rumena Radeva i njegove političke opcije „Progresivna Bugarska“ potencijalno menja odnos snaga unutar EU, posebno kada je reč o podršci Ukrajini.
Upravo taj mogući zaokret bio je u centru pažnje i pre izbora, ali sada dobija konkretnu političku težinu.
Rezultati koji se analiziraju u političkim krugovima potvrđuju ono što su nagoveštavali i poslednji podaci – Radev je ostvario rezultat koji ga jasno izdvaja u odnosu na konkurenciju.
Još ranije se govorilo o podršci većoj od 30 procenata, ali bez jasne većine za samostalno formiranje vlade. Ta računica ostaje ključna i sada: za stabilnu vlast potrebno je više od 50 procenata, dok rezultat oko 40 procenata otvara prostor za koalicione pregovore koji mogu potrajati.
Na terenu, brojke izbora ostaju impresivne i govore o razmeri političkog procesa. Više od 12 hiljada biračkih mesta bilo je otvoreno u zemlji, uz oko 500 u inostranstvu.
Oko 6,6 miliona građana imalo je pravo glasa, birajući između 14 partija i 10 koalicija. Ipak, iza tih brojki stoji sistem koji je godinama u blokadi.
Od 2021. Bugarska prolazi kroz gotovo neprekidnu političku nestabilnost, sa nizom izbora i nemogućnošću da se formira trajna vlada. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati odluku Rumena Radeva da početkom 2026. napusti predsedničku funkciju i direktno uđe u parlamentarnu borbu. Taj potez sada deluje kao pokušaj da se konačno preseče višegodišnji zastoj.
Međutim, ono što posebno privlači pažnju jeste politički kurs koji Radev zastupa. Njegove ranije izjave nisu bile dvosmislene – protivljenje slanju oružja Ukrajini, insistiranje na sopstvenoj bezbednosti Bugarske, kao i spremnost da se razmotri obnova uvoza ruskih energenata.
Uz to, više puta je kritikovao pristup EU koji, kako je ocenio, previše naglašava militarizaciju, a premalo govori o prekidu sukoba.
Upravo zbog takvih stavova, pojedini analitičari ga već duže vreme porede sa Viktorom Orbanom, političarem koji je unutar EU vodio specifičnu, često samostalnu politiku. Sada, nakon izbora, ta poređenja ponovo izlaze u prvi plan, ali ovog puta sa realnijom osnovom.
Ako se politički proces u Sofiji razvije u pravcu koji mnogi očekuju, posledice bi mogle biti vidljive na nivou cele EU.
Oprezniji pristup sankcijama, smanjenje vojne pomoći Ukrajini i jači naglasak na diplomatskim rešenjima – to su scenariji koji se sve češće pominju, ne više kao teorija, već kao moguća politika.
Šira slika dodatno komplikuje stvari. Bugarska nije izolovan slučaj, već deo trenda u kojem se unutar EU pojavljuju sve izraženije razlike u pristupu ključnim pitanjima.
Ako i države koje su važile za stabilne partnere počnu da preispituju dosadašnji kurs, cela strategija može doći u pitanje.
Zato izbori u Bugarskoj više nisu samo nacionalna tema. Oni su postali indikator dubljih promena koje se odvijaju ispod površine evropske politike.
Ono što sada sledi – pregovori, koalicije, formiranje vlade – moglo bi da pokaže da li je reč o kratkoročnom političkom talasu ili o početku ozbiljnijeg zaokreta koji će se tek osetiti.The post Bugarska pred preokretom: EU strepi od novog kursa iz Sofije first appeared on WebTribune.