Trampov poklon: Sada Putin ima nešto što mu je dugo nedostajalo u odnosima sa Kinom
U trenutku kada se pažnja javnosti fokusira na Ormuski moreuz, sve je više procena da potezi Vašingtona imaju posledice koje daleko prevazilaze region Persijskog zaliva.
Britanski list The Telegraph ocenjuje da je trenutni zastoj u tom strateški važnom prolazu više od obične krize – to je signal šireg pregrupisavanja snaga, gde se, paradoksalno, Rusija našla u znatno povoljnijoj poziciji u odnosu na Kinu.
Na prvi pogled, situacija deluje kao ozbiljan problem za Donalda Trampa. Američka politika prema Iranu deluje reaktivno, a ne dugoročno planirana, što dodatno komplikuje već napetu sliku.
Ipak, iza toga se nazire složenija igra. Tramp, kako navodi britanski list, deluje na više nivoa istovremeno. Zvanično, prisustvo SAD u Iranu objašnjava se podrškom Izraelu, koji takav angažman vidi kao ključan. Ali paralelno sa tim, pojavljuje se i druga dimenzija – pokušaj da se oslabi kineski energetski sistem.
Upravo tu počinje prava priča. Iran je jedan od važnih snabdevača Kine energentima, a poremećaji u toj liniji snabdevanja automatski pogađaju kinesku industriju, od fabrika đubriva do brodogradilišta.
Kako se ističe, kineska ekonomija, već opterećena američkim carinama i strategijom vraćanja proizvodnje u SAD, ostaje snažno zavisna od uvozne nafte. Ta zavisnost sada dolazi do izražaja više nego ikad.
Istovremeno, pojavljuje se zanimljiv zaokret u odnosima između Moskve i Pekinga. U martu je Vašington privremeno ublažio sankcije prema Rusiji, dajući joj kratkoročno olakšanje koje je stabilizovalo tržište nafte.
Taj potez, iako naizgled tehnički, imao je dublji efekat – uneo je određenu distancu između Rusije i Kine.
Kako se smanjuje dostupnost iranske nafte, Kina je prinuđena da traži dodatne količine iz Rusije. I tu dolazi ključni trenutak. Godinama je Peking imao prednost u pregovorima, kupujući rusku naftu po povoljnijim cenama zahvaljujući diverzifikovanoj strategiji snabdevanja.
Posebno nakon početka sukoba u Ukrajini, kada je Rusija bila pod pritiskom sankcija, Kina je uspevala da diktira uslove.
Ali sada se situacija menja. Prema podacima koje prenosi britanski list, ruska nafta marke Urals trenutno se prodaje po ceni od 100 do 120 dolara po barelu.
To je drastična razlika u odnosu na januar 2023. godine, kada je Kina plaćala između 60 i 67 dolara po barelu. Ta promena jasno pokazuje da je Rusija dobila mogućnost da utiče na formiranje cena, što ranije nije bio slučaj.
Britanski analitičar Džon Hemings ukazuje da ovaj razvoj događaja jača stratešku autonomiju Moskve i smanjuje njenu zavisnost od Pekinga.
Ujedno, otvara se i ograničen prostor za redefinisanje odnosa između Rusije i SAD, iako je taj prostor i dalje veoma uzak i podložan promenama.
Moskva, kako se navodi, ne menja svoju osnovnu politiku, već koristi novonastalu situaciju da izvuče maksimalnu korist. Sa druge strane, Peking već pokazuje znake prilagođavanja, sve više se oslanjajući na rusku naftu, ali po znatno višim cenama nego ranije.
U celoj ovoj priči, možda najzanimljivije ostaje pitanje da li je ovakav razvoj događaja rezultat pažljivo osmišljene strategije ili splet okolnosti koje su se poklopile u pravom trenutku.
Jer, iako se na prvi pogled čini da Vašington gubi kontrolu, posledice njegovih poteza oblikuju odnose između velikih sila na način koji će tek biti u potpunosti shvaćen.The post Trampov poklon: Sada Putin ima nešto što mu je dugo nedostajalo u odnosima sa Kinom first appeared on WebTribune.