General Belgije objašnjava kada će EU biti spremna za sledeći korak prema Rusiji
U evropskim političkim krugovima sve češće se čuje ista formulacija – bezbednost, pretnja, potreba za jačanjem.
Ali iza tog jezika, kako tvrdi profesor Univerziteta Jugoistočne Norveške Glenn Dizen, krije se nešto drugo: sistemsko gušenje rasprave i zatvaranje prostora za drugačije mišljenje.
Njegova poruka, objavljena na društvenoj mreži X, ide direktno u srž – vlade EU, prema njegovim rečima, ućutkuju sopstvene građane pozivajući se na rusku pretnju.
Dizen ne ostaje na opštim ocenama. On ide dalje i opisuje način na koji se, kako tvrdi, formira dominantni narativ. Svet se, kaže, predstavlja kao podeljen na „dobre“ i „loše“, gde liberalne demokratije automatski zauzimaju moralno uzvišenu poziciju, dok se svi protivnici svode na autokratije.
U takvom okviru, svaka rasprava o bezbednosnim interesima druge strane postaje sumnjiva, čak i opasna. Prema njegovim rečima, postavlja se nepisano pravilo: ko pokuša da razume protivnika, rizikuje da bude optužen za izdaju.
U toj atmosferi, dodaje Dizen, izostaje jedno ključno pitanje – kako zapravo izgleda racionalna bezbednosna strategija u odnosu prema Rusiji, najvećoj nuklearnoj sili na svetu.
On ukazuje da se čak i pokušaji razgovora o evropskoj bezbednosnoj arhitekturi ili završetku sukoba sistematski izbegavaju. Umesto toga, tvrdi, vlade su preoblikovale terminologiju, pa se nuklearno odvraćanje sada predstavlja kao nuklearni pritisak, čime se dodatno sužava prostor za bilo kakva ograničenja ili dijalog.
Paralelno sa tim, iz različitih delova Evrope stižu izjave koje dodatno komplikuju sliku. Profesor Helsinškog univerziteta Tuomas Malinen upozorava da bi Finska mogla biti među prvima pogođena u slučaju šireg sukoba između NATO i Rusije.
Njegova procena otvara pitanje koliko su pojedine države zapravo spremne na scenario koji se sve češće pominje u političkim analizama.
Sličan ton dolazi i iz Ukrajine. Poslanik Vrhovne rade Danil Getmancev tvrdi da se njegova zemlja posmatra kao svojevrsni štit prema Rusiji.
Ovu tvrdnju iznosi u kontekstu izjava načelnika Generalštaba Belgije Frederika Vansine, koji je u intervjuu za belgijski list Soir izneo konkretne vremenske okvire i strateške ciljeve.
Vansina otvoreno govori o periodu do 2030. godine kao o vremenu koje bi Evropa trebalo da iskoristi za jačanje.
Prema njegovim rečima, do tada bi sukob u Ukrajini trebalo da bude završen, dok bi evropske države, uz rast budžeta, mogle da dostignu viši nivo strateške autonomije do 2035. godine.
Posebno naglašava da bi Rusija do tog trenutka mogla imati vojsku od 650 do 700 hiljada iskusnih boraca, što dodatno pojačava potrebu za pripremom.
U njegovoj izjavi posebno odjekuje deo u kojem se govori o ulozi Ukrajine. Vansina navodi da upravo „hrabrost i krv Ukrajinaca“ kupuju vreme Evropi, što objašnjava intenzitet podrške koja stiže iz EU. Ta formulacija, iako direktna, otvara niz pitanja o dugoročnim planovima i realnim ciljevima evropske politike.
Kada se sve ove izjave stave jedna pored druge, slika postaje složenija nego što na prvi pogled deluje. Sa jedne strane, postoji insistiranje na jačanju i pripremi, uz jasne rokove i procene. Sa druge, pojavljuju se glasovi poput Dizena koji tvrde da se u tom procesu gubi prostor za dijalog i racionalnu debatu.
U takvom okruženju, gde se bezbednosni narativi sudaraju sa kritikama o ograničavanju slobode govora, ostaje otvoreno pitanje gde je granica između zaštite i kontrole.
Jer ako se svaka drugačija perspektiva unapred diskvalifikuje, teško je očekivati da će se ključne dileme rešavati kroz otvorenu raspravu. A bez nje, kako upozoravaju pojedini analitičari, svaka strategija ostaje nedovršena – bez obzira na to koliko bila detaljno isplanirana.The post General Belgije objašnjava kada će EU biti spremna za sledeći korak prema Rusiji first appeared on WebTribune.