Psihologija ukazuje na to da biti pristojan i biti zaista dobar nisu ista stvar, posebno kada je neko u ozbiljnoj nevolji. Kako ova razlika menja ono što dugujemo jedni drugima?

Zamislite da vam je prijatelj u rasulu. Posao je propao, veza se raspada, stanarina kasni. U grupnom četu stižu poruke: „Izdržaćete“, „Sve se dešava sa razlogom“, „Šaljemo ljubav“. Zatim vam stiže jedna poruka koja zvuči potpuno drugačije: „Zvuči užasno. Šta mogu da preuzmem na sebe ove nedelje?“

Ista situacija, potpuno drugačija energija. Na papiru, svi su „ljubazni“. Ali samo jedna osoba je zaista korisna. Psihologija za ovu razliku ima objašnjenje — i kada ga jednom uočite, počinjete da ga primećujete svuda: na poslu, u porodici, u prijateljstvima.

„Dobar građanin“ naspram „dobrog Samarićanina“

Modeli ličnosti u psihologiji godinama proučavaju ono što svakodnevno zovemo „dobar čovek“. U okviru modela „velikih pet“ osobina ličnosti, osobina koja se najviše povezuje sa prijatnošću je agreabilnost. Međutim, savremena istraživanja ovu osobinu dele na dva dela: pristojnost i saosećanje.

• Pristojnost je deo ličnosti koji poštuje pravila, izbegava sukobe i kontroliše impuls da reaguje grubo.
• Saosećanje je sposobnost da zaista osetite tuđu patnju i potrebu da nešto preduzmete da je ublažite.

Iako deluju slično, ne pokreće ih ista motivacija.

U istraživanjima u kojima su učesnici igrali ekonomske igre (deljenje novca ili posmatranje nepravde), pokazalo se sledeće:

Kada je zadatak bio samo da se novac ravnomerno podeli sa nepoznatom osobom, „pristojni“ učesnici su se ponašali besprekorno — pratili su pravilo pravičnosti i delili fer. To je tipično „dobro građansko“ ponašanje.

Međutim, kada su učesnici posmatrali kako je neko drugi oštećen i imali priliku da sopstvenim novcem isprave nepravdu, pristojnost više nije bila presudna. Tada su najčešće reagovali oni sa izraženim saosećanjem — čak i kada ih je to lično koštalo.

Zaključak istraživanja: pristojnost održava red, saosećanje preuzima teret.

Kako izgleda pristojnost kada zapravo izbegavate neprijatnost

Pristojnost nije negativna osobina. Ona omogućava da svakodnevni život funkcioniše: da odnosi ostanu civilizovani, da se konflikti ne rasplamsaju, da komunikacija bude glatka.

To su poruke poput:

• „Žao nam je zbog toga.“
• „Nema problema.“
• „Baš lepo izgledaš.“

Ali ove fraze često ne zahtevaju stvarno razumevanje druge osobe. One održavaju „atmosferu“, ne nužno i stvarnu pomoć.

U praksi, to može izgledati ovako: neko kasni i poremeti vam ceo dan, a vi kažete „sve je u redu“. Prijatelj se raspada, a vi odgovarate „preteruješ“. Kolega vas preoptereti poslom, a vi ćutite da ne biste pravili neprijatnost.

Spolja delujete kao vrlo prijatna osoba. I možda jeste. Ali unutra često ostaju umor, frustracija i osećaj da niste bili potpuno iskreni.

Psihološki gledano, to je visoka pristojnost, ali nisko saosećanje: štiti se mir u situaciji, ali ne i stvarna potreba osobe.

Kada dobrotа postaje „neprijatna“, ali stvarno pomaže

Saosećanje je često manje „uređeno“. Nekad čak deluje grublje na površini, ali je mnogo konkretnije.

To je osoba koja kaže:
„Zvuči kao da vam je baš teško. Brinemo se za vas.“

To je prijatelj koji dolazi sa hranom i kesama za smeće kada ne možete da funkcionišete. To je kolega koji odloži sastanak jer vidi da ste pred pucanjem, iako mu to pravi dodatni posao. To je i iskrenost koja može biti neprijatna: kada nekome kažete da nije u pravu, ali ostanete tu da mu pomognete da to popravi.

Zajedničko svim ovim primerima je da saosećanje košta: vreme, energiju, trud, pa čak i rizik od neprijatnosti. I upravo tu se vidi razlika — pristojnost održava situaciju „čistu“, dok saosećanje pokušava da reši problem.

Kako da prepoznate gde se nalazite

Većina ljudi veruje da je „dobar čovek“. Ali svakodnevne situacije često pokažu nešto nijansiranije.

Vredi se zapitati:

• Kada vam se neko požali, da li odgovarate utešnim frazama ili pokušavate da razumete šta mu stvarno treba?
• Kada neko prolazi kroz težak period, da li nudite opštu podršku ili konkretnu pomoć?
• Kada vidite da neko greši, da li izbegavate neprijatnost ili pomažete da nauči, iako to u trenutku može biti nezgodno?

Ako se češće prepoznajete u prvoj varijanti, verovatno ste više u zoni pristojnosti nego aktivnog saosećanja.

Mala promena koja pravi veliku razliku

Nije poenta da postanete brutalno iskreni ili potpuno nesebični. Radi se o nekoliko jednostavnih pomaka:

Prvo, zapitajte se: „Da li ovo radim zbog njih ili zbog sopstvene udobnosti?“

Zatim, umesto neodređenih ponuda, ponudite konkretne stvari. „Javite ako treba nešto“ često ne znači mnogo. „Mogu da dođem u petak“ znači mnogo.

I konačno, dozvolite sebi malo neprijatnosti. Nekad je tišina nakon „teško je“ upravo trenutak kada druga osoba počinje iskreno da govori.

Idealna kombinacija je i pristojnost i saosećanje: da brinete o ljudima, ali i da im tu brigu pokažete na način koji stvarno pomaže.

A pitanje koje ostaje je jednostavno: da li želite da budete osoba koja je samo „prijatna“ ili ona na koju ljudi mogu zaista da se oslone kada stvari krenu nizbrdo?

Foto: Pexels

The post Pristojnost vs. dobrotа: Šta psihologija kaže appeared first on grazia.rs.