Prva velika politička teza Pétera Magyara, građena dve godine, ozbiljno je dovedena u pitanje. Sve za šta je optuživao Viktora Orbána, osporili su izborni rezultati. Opoziciona stranka TISZA (skraćenica za „Poštovanje i sloboda“) osvojila je dvotrećinsku većinu u parlamentu Mađarske, uz rekordnu izlaznost birača od skoro 80 odsto. Legitimno je pitati: Da li takav rezultat može da postoji u autokratskom sistemu? A ako može, da li je Magyar ikada bio autsajder ili je sve vreme vrhunski proizvod kritikovanog sistema?
Magyar sebe pozicionira kao političara koji želi da prevaziđe tradicionalnu podelu na levicu i desnicu. Njegov profil, istina, dosta je složen. Stranka TISZA sebe opisuje kao partiju desnog centra, liberalno-konzervativnu i proevropsku. Magyar je kritičan prema Orbanovoj bliskosti sa Moskvom i zalaže se za uvođenje evra. Ipak, zadržava konzervativne stavove poput stroge kontrole migracija i zaštite nacionalnog kulturnog nasleđa. Iako tvrdi da je proevropski nastrojen, protivi se brzom ulasku Ukrajine u EU i isporuci oružja.
Pragmatizam je postao centralni pojam njegove političke retorike. Pragmatičnost je način razmišljanja i delovanja koji se vodi isključivo praktičnim rezultatima i koristi, a ne teorijama, ideologijama ili emocijama – omiljenim Péterovim političkim oruđima. Mada, pragmatična osoba spremna je da promeni plan ili uverenja, ako vidi da trenutni pristup ne donosi željeni rezultat.
Da bi shvatili stavove Magyara, moramo sagledati više aspekata. Pre svega porodične i prijateljske kontakte, uz koje je rastao. Péter potiče iz uticajne budimpeštanske porodice, sa dubokim korenima u politici i pravosuđu.
Ferenc Mádl, bivši predsednik Mađarske (2000–2005), tokom čijeg mandata je ova zemlja ušla u EU, brat je bake Pétera Magyara. Mađarska je pod Mádlom održavala normalne, funkcionalne odnose sa Rusijom, iako je bio prozapadno orjentisan.
Pál Erőss bio je Péterov deda po majci, čuveni sudija i televizijska ličnost. Promovisalo je pravdu, red i građansku odgovornost. Bio je pristupačan, ali autoritativan, direktan i oštar, bez razumevanja za izgovore. Zalagao se za disciplinu i red u društvu, odgovornost pojedinca i doslednu primenu zakona. Nastupi su mu imali antikorupcijski i moralni ton. Važio je za simbol pravnog reda i „zdravog razuma“ u društvu.
Péterovi roditelji bili su pravnici, sa naznakom da je majka bila visoki funkcioner u mađarskom sudskom sistemu. I radili su pragmatično, unutar sistema vlasti koji je stvarao Viktor Orbán. I svi oni negovali su tradicionalne vrednosti i porodicu. Zato čudi odluka Magyara da snimi i politički „unovči“ razgovore sa suprugom Judit Vargom, koji su posledično doveli do njene ostavke, posle 10 godina u vrhu Orbánovog FIDES-a i državne vlasti. Da li je njegov udar na sopstvenu porodicu naznaka da će uspeti zahtev Brisela da se u Mađarskoj ukinu odredbe iz 2021. godine, koje zabranjuju prikazivanje LGBT sadržaja maloletnicima u školama i u medijima?
Doduše, i sam Péter bio je deo tog sistema od 2002. do 2024. godine. Radio je u Ministarstvu spoljnih poslova i u Stalnom predstavništvu Mađarske pri EU u Briselu, bio je generalni direktor Centra za studentske kredite (Diákhitel Központ) i na rukovodećim pozicijama u Mađarskoj razvojnoj banci (MFB) i drugim državnim kompanijama.
Ako se vratite na prethodne pasuse i ponovo pročitate političke karakteristike njegovih bliskih članova porodice, shvatićete njegovu ideju za kampanju, koju je započeo objavljujući snimak Varge, na kojem ona, njemu, u poverenju, privatno, govori o vladinom mešanju u slučajeve korupcije. A shvatićete i da je sada, kada ima apsolutnu moć, Péter na ozbiljnoj raskrsnici.
Nije ni zaseo, a već je najavio da će tu moć i koristiti, tako što će gasiti medije, otpuštati novinare i dvotrećinskim pritiskom smenjivati predsednika Mađarske. To opasno podseća na metode koje je sam kritikovao dve godine. Zanimljiv je i najnoviji „pragmatični“ stav o značaju ruske nafte, pa je nejasno da li će tu moć koristiti briselska administracija, ili je ta moć već opčinila Pétera, od kojeg mnogi očekuju da im se „zahvali“ na podršci? Ipak je on „uspeo“ da ujedini i levo i desno orijentisane birače oko jednog zajedničkog cilja – smene vlasti. Koliko li će krčag izdržati odlaske po vodu, pre nego što Magyar shvati da je on već sledeći za smenu, jer „nije se rodio, taj što je svima ugodio“.
Nadam se da sam Vam bar malo pomogao da izgradite lični stav i sami date odgovor na pitanje: Da li je Magyar, kao porodično građen proizvod mađarskog establišmenta, spasitelj demokratije ili samo neko ko je bolje od Orbána naučio kako da koristi Orbánov sistem?
Aleksandar Čupić, glavni i odgovorni urednik portala ePančevo
The post Péter Magyar: Maska na licu ili lice na maski? appeared first on ePančevo.