Kina je u ponedeljak upozorila na "nekontrolisanu situaciju" usled eskalacije krize u Ormuskom moreuzu i pozvala sve strane da obustave vojne operacije dok rat SAD i Izraela protiv Irana ulazi u kritičnu fazu i ugrožava globalno snabdevanje energentima.
Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) u subotu je izdao Teheranu ultimatum od 48 sati da ukine delimično zatvaranje Ormuskog moreuza, uskog prolaza u Zalivu kroz koji prolazi oko 20 odsto globalnih isporuka nafte i gasa, ili će se suočiti s napadima na njegovu ključnu energetsku infrastrukturu.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Lin Đian rekao je novinarima u Pekingu da sukob i situacija oko Ormuskog moreuza ugrožavaju globalnu energetsku bezbednost, kao i isporuke nafte u Kinu i da će "upotreba sile samo dovesti do začaranog kruga".
"Ako se rat dalje proširi i situacija ponovo pogorša, ceo region bi mogao biti gurnut u nekontrolisanu situaciju", rekao je Lin, komentarišući pretnje predsednika Trampa.
Peking održava veze s Teheranom, koji je meta američko-izraelskih napada od kraja februara, ali je naveo i da ne podržava iranske napade na zemlje Zaliva u kojima se nalaze američke baze i pozvao je na prekid vatre.
Tramp, koji je planirao da poseti Peking ovog meseca, ali je odložio put kako bi se fokusirao na rat, pozvao je Kinu i druge zemlje da pomognu u obnavljanju prolaza kroz Ormuski moreuz.
Kina još nije odgovorila na taj apel, mada je pokušala da igra posredničku ulogu na Bliskom istoku slanjem svog specijalnog izaslanika, Džai Džuna, na regionalnu turneju kako bi pozvao na deeskalaciju.
Kineski zvaničnici su poslednjih nedelja pojačali diplomatski angažman, vodeći razgovore s Iranom i regionalnim državama kako bi osigurali barem delimičan protok nafte i gasa kroz Ormuski moreuz.
Mada je širi brodarski saobraćaj gotovo potpuno zaustavljen u Ormuskom moreuzu, neki tankeri, posebno oni povezani s Kinom, nastavili su da plove tim plovnim putem po posebnim aranžmanima, što odražava uticaj Pekinga na Teheran.
Istovremeno, Kina se odupirala pozivima SAD da preuzme aktivniju bezbednosnu ulogu.
Peking je odbio da se pridruži predloženim pomorskim pratećim misijama i umesto toga se pozicionirao kao posrednik, pozivajući na deeskalaciju, izbegavajući direktno vojno učešće.
Strateška dilema PekingaKina je najveći svetski uvoznik sirove nafte i najveći kupac iranske nafte, od koje se veliki deo prodaje po sniženim cenama zbog zapadnih sankcija.
Analitičari kažu da je Peking možda bolje pozicioniran od mnogih zemalja da apsorbuje kratkoročne šokove. Kina poseduje velike strateške rezerve nafte koje bi mogle pomoći u ublažavanju neposrednog uticaja poremećaja u snabdevanju.
Međutim, ekonomisti upozoravaju da bi dugotrajna nestabilnost u Zalivu mogla da ugrozi ekonomske izglede Kine.
Podaci o kineskoj trgovini za januar i februar, pre početka rata, pokazali su da je ekonomski rast te zemlje uglavnom navođen izvozom i međunarodnom trgovinom, čime je ranjiva na poremećaje u globalnim brodskim rutama.
Strateška neutralnostUprkos političkoj podršci Iranu, Peking je oklevao da ponudi vojnu podršku Teheranu i takođe je kritikovao iranske napade na zalivske države.
Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji upozorio je ranije ovog meseca da sukob rizikuje destabilizaciju celog međunarodnog sistema.
"Rat nije trebalo da se dogodi, a upotreba sile će samo produbiti mržnju i sukob", rekao je Vang.
Oprezan odgovor Kine odražava, kako analitičari navode, politiku "strateške neutralnosti" – održavanje odnosa sa svim stranama uz izbegavanje uplitanja u borbe.
Peking održava široke ekonomske veze ne samo sa Iranom već i sa Saudijskom Arabijom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i drugim zemljama Persijskog zaliva.
Bliski istok je ključni koridor u kineskoj inicijativi Pojas i put, koja povezuje Aziju s Evropom i Afrikom kroz mrežu infrastrukturnih projekata i trgovinskih ruta.
Poslednjih godina, kineske kompanije su investirale milijarde dolara u luke, energetska postrojenja i logistička čvorišta širom regiona.