Piše: Branka Marković
Eve, osvana i ov'j d'n: blažen, čudesan d'n Božji, a jutro, pladne i veče – će mirišev na staro, na sveto, na porodično, toplo i b'š vranjsko i domaćinsko, ukutkano, ubavo, urameno u ram od granjke na badnjak, pa se c’kli d’n od molitve za zdravlje, sećuvanja na naši najmili, od ljubav u naše duše….Uz malu, mirisnu i vrelu pogaču, uz naše drago kravajče “s’s sodu - bikarbonu i toplu vodičku” - čekamo Badnju večeru, da se kravajče razdeli ukućanima, pa da gu badnju paru - b'š mi pronađemo u naše otkršeno parče, onakoj ubavu i malečku, uz mirisne smokve, suve šljive, orahe, slatku pečenku, koštane, jabuke i drugo voće.I sigurna sam, da svako od nas tada drhti veseljem i srećom ovog, a i narednog dana – jersu to trenuci sveti za pravoslavlje vranjsko, za praznik čiji su duh i vera poput svetlosti Božje, sjajnije i toplije od Sunca i Meseca!I to kravajče sa prstohvatom sode – bikarbone, sa malo brašna i vode, a pomešano dušom, čaršijskom vrevom, starim danima na kaldrmi i uličnim životom božjih ljudi, umeseno domaćinskim rukama,zimskim vetrom i nostalgijom za bakinim dunjama , dedinim duvanom kojeg je stalno motao pred kapidžik na malečko klupiče pod koje je čučala debela komšijska mačka “a polenju mačku od njum niki neje videja, neje ripala ni po poganci poza šupu”, to kravajče, znate već i sami – najdivnija je hrana na svetu!Na Badnji dan - u Vranju se juri, žuri, trči, kupuje. Vranjanci nešto da ne propustiv, pa da nema na astal kako si je i adet, da se ne oreziliv (ne osramotiv) na ov'j mil d'n.Čisti se, pere, mete, kuva - danima pred Božić!A postari Vranjanci i oni koji to i sad žele, teraju si svoj petonedeljni božićni post. Ranije, preci naši, pradede i prababe, ritualno su se pričešćivali uz osušene vrapce kojie su lovili za te svrhe i sušili ih na kućnim verigama, na ognjištu.
Foto Vranje news
A na Badnji dan i na sam dan Božića, po kućama su palile sveće, kandila, kuće su i kađene jer…. “koj ti znaje, arno je takoj!” , i sve to počinje sa “idenje po badnjak rano sabajle”.Kad osvane božićno jutro, polaznici, obično neko dete jer donosi sreću čistom dušom - pošalje se u nečiji dom, ukućanima donese narandže ili bilo koje voće, a oni ga daruju čarapama ili drugim darom, možda i novčićima.Nekad su kumovi prvi odlazili kod svojih kumašina – a na Božić, kapija kućna ili kapidžik obavezno su širom otvoreni.Ujutru, domaćin odlazi na crkvenu službu, a kad se vrati, ukućani mu celivaju ruku.Uveče, čita se molitva, uz pobožnost i strahopoštovanje, a ukućani su na okupu, kao stub doma i porodice, svečano zagledani u ikonu na zidu I obasjani plamičkom kandila i sveće.Uz jaka, često masna jela, ukućani provode taj dan Božića zajedno, u miru i pomirenju međusobnom, ogrnuti tišinom januarskog dana koji ih je jedni drugima približio kao ni jedan drugi dan u godini!Na prvi dan Božića običaj je da se ne čine međusobne posete, već se to čini drugog dana.Gostima se služi meze, slatko od raznog voća, piće i turska kafa, uz ratluk.Skromnost i jednostavnost tih starinskih ritual činili su da sve to i bude jedinstveno, lepo u svojim sitnicama i poštovanju tradicije i običaja. I eto, mili moji sugrađani, opet je osvanuo još jedan Badnji dan.I mlogo si ga volimo, jer je naš taj dan, i oči su nam tada ispunjene nekom blagom setom ali i milinom, zadovoljstvom što ćemo ispod neba našeg pravoslavnog, na kaldrmi i po sokačiki, pokraj duvari i ćeramidke, pod ladnu vodu iz češmu starinsku, u gole ili pod sneg bašče u koje su šetale i baba Zlata i Sofka i Tašana a Mitke se važan pravija i gordeja, prsija ispod mesečinu zimsku i usahle kitke gi pcovaja- jer mlados' gu neje proževaja i ne nagledaja se na ubavinju.Ali znam da je i on imao osmeh na usnama, zaboravivši na sve muke sveta – na ovaj dan.Danas pitom i onako visok,ljutnja mu se gubila u vetru prema Krstilovici i Pljačkovici, a sigurno je i jedra Sofka žurila da se što pobrgo iz amam vrne doma.Jer, žene, muškarci, deca, Vranjanci domaćini – ne osećaju umor tih prazničnih dana kad su naše majke po ceo dan “letele” kućom zasukanih rukava, kad beli čaršafi, stolnjaci i uštirkane čipke mirišu na čisto, na Božje, na porodicu, pogaču i tamjan.Mirišu i ćilimi, kandilo pucketa, bosiljak nas grli snom i nadom.A u čaršiji – golema gužva, dim, jedva proodiš od deda – što gi unuci za ruku vodiv i pričav gi kako je porano bilo. Pogrbljeni starci i starice, svečano obučeni, gledaju negde u daljinu, dok šaku punu koštana pružaju prolazniku, skitnici, putniku –namerniku.Pećke na drva su ko aždaje ovih dana!Divne, razigrane i vrele, bljuju život toplote i skloništa su od hladnoće i bezizlaza.Šire božićne, vatrene ruke, pa pucketaju dok se na njima greje lučen pasulj za Badnju večeru, vino ili rakija.Obrazi nam rumeni, grlimo roditelje ako imamo sreću da su još živi, a oni nas gledaju kao da smo njihovi sveci, pa nam pred noge bacaju dušu i koščatim rukama žele i zvezde da nam skinu odozgo.Samo da bi naši putevi bili potpuno osvetljeni, da ne zalutamo u pustoš, i da nas Božić Bata pronađe...i udeli nam zdravlje i čudne puteve gospodnje, prepune svetlosti!Obasjane čistotom ljubavi.***
Foto Vranje news
Osećaš li, Vranje moje, i današnji drhtaj Borinog brda, Belog mosta, Đerenke, golog lojza, Morave i Kukavice, čaršije Gornje, drvoreda u Vranjskoj Banji kojeg više nema a čiji nam listovi nam i danas miluju lice sećajući nas na detinjstvo.Čuješ li onaj zveket nekadašnjeg posuđa, sahana, tepsija, fildžana i čaša starinaca vranjskih, džezvi?Mirišu li drva pod strejom, hoće li sutra miris pečenja ispod nekog vršnjika starinskog, metla iza vrata, crkvena bošča, bogata sofra sa baklavama i tatlijama – da nas sete pletenice naše bake i cicane kecelje naše majke, ponosne poput vile!Da očev stari sat čudesno “proradi” a njegovo (ne)iznošeno odelo zamiriše na losion posle brijanja, kada smo svečanim korakom grabili kroz sneg u crkvu, na Božić.Pa eto, Vranjanci moji, nek se i ovih dana zatresu prozori i kapije od veselja, svirke, trube, bubnjeva prazničnih.Nek vladaju izobilje, mir, udišite samo dobrotu i širite je, kao lek da pravda uđe i mir božji u naš dom.Ne štedite ni vino ni rakiju, udelite dinare siromašnima, na izglancani poslužavnik poređajte čaše za zdravicu, zagrlimo naše Rome, da nam zasviraju , pogledaju u dlan i vide nam srećnu budućnost, radujmo se magiji njihove trube i jednostavnom životu.I opet naučimo da budemo skromni. Blagi. Strpljivi.Da oprostimo i kad nam je to nemoguće. Da verujemo samo svom srcu. Da više pazimo na svoje misli jer su one početak naših postupaka.Da pomognemo i nekog podignemo sa zemlje.Budemo ljudi koliko god to možemo.Ovako grešni i smrtni – ipak možemo da naučimo iz svojih grešaka mnogo, samo ako dozvolimo da nas ovaj i sutrašnji dan dodirnu svetošću koju treba i da razumemo, ne samo da govorimo o njoj.I okupimo se, ne samo sada, danas, sutra – već uvek!Nazdravimo jedni drugima češće, pogledajmo se u oči sa stiskom ruke i željom da budemo korisni sebi i drugima.
DRUG D’N NA BOŽIĆEve, d'n's je drug d'n na naš ubav i najmil Božić, kravajčiki i koštančiki slatki izedeni, od posni zeljančiki ič, ni troška neje ostanala, lučen gra' odma' otišja, trljaničke – i one...!Mačiki i kučiki alav troške po avlije i pod basamaci, baba Spasa gi mava s's staro motiče i jednu rastresenu metlu i sve gi kune da se ne vrtiv tuj, al oni jadni od sneg ne možev da zakačiv ni malečku kosku od neko ispečeno i pojedeno vranjsko prase, ni mrvku mevce, će pocrcav! A mlogo napravismo i turismo na astali!Adet t'k'v, jede ni se, slavi ni se..pa k'd ripnemo da igramo na stoličiki–tresev se krovovi od trube, meraci i azdisl'k! Ludaci ni nesu ravni, čuvaj Bože! Bez ak'l ostanujemo k'd se radujemo!Što da rabotimo!? Takvi smo si! I domaćini, i meraklije, i šaljivdžije, i ubavi, gizdavi, faledžije...pa što?Jedno je Vranje!I će se pamti po toj, po ispijanje kafe po cel d 'n, kol'ku je kokošku i pet'la gledarica videla na dno fildžan, poganac dal štetu će donese, po trakataljke i ogovaračke rabote – koj što raboti, kude ide i na more li je otišja u seljačku Paraliju ili na Rodos, kako komšika ne znaje ubavo s's štipaljke veš da ga zakači, u ajvar turav li i mlogo ljute piperke il samo munev čili, kako se ov'j i on'j ne privrćav doma, al' što ima veze?Pa i u druge čaršije sve si toj ima, istin, kude nas mlogo, kaldrma i meraci li su za toj krivi, Bora il' mesečina njegova i ubavi sokaci i kitke, dudinke i lojze, drvja po vranjske bašče, i češme naše s's ladnu vodu!Vrne, al’ pa sneg k’d padne - pa ni trepkav oči od lepotinju vranjsku: kol’ko oćeš kršenje ruke i noge po uličke! Leleee! Babe, dede, deca se lizgav i letiv po putanjke i led, kako kineske rakete s's pokvareni motorčiki, zatoj ne možev ni u vazduh da se dignev!More, zboriv, jutre pogolem sneg će padne! Ubavo, ništa ne vikam ja, Božić si je, s's sneg i u srce će ni je potoplo, što vika sin na Ramiza:“Bate, armonika se podobro razvučuje sneg k'd padne, i truba pojako sviri na praznici, romantika, be, neje šala! Svi ne voliv i slušav t'd, pa i ovija Makedončiki što dođev kude nas u Vranje da se najedev i napijev, frljiv ni neko dinarče i denarče, zbog romantiku, ualeni, bate”.
Foto Vranje news
Neje zor s'd da bl'tamo za nji, ako, nek si dolaziv ima što i da vidiv – sve ubavi i ubavo oblečeni po Vranje se šetav Vranjanci s's Vranjančiki, merak!Na lica osmesi, c'kliv gi se oči, nasmejujev se brci, pred gradsku crkvu nac'ckali se od sve strane, milina!Pričav si ljudi, šaliv se, paliv si sveće za zdravlje, čestitav si Božić, utepaše se od celivanje!Ako, adet si je!Cigančiki skupljav dinari a Ciganke gi vikav na devojke i žene da ličiv na Barbike a one rasnev kako kvasac k'd ga turimo u brašno i šićer za pogačku!Nek se radujev, pa što? Ogledala ne su gi tuj, blizu, a i k'd se pogledav će si i zaličiv na tuj ubavu lutku s’s dlugačke noge!Ete, tol'ko od mene: dođe mi takoj… da malka prozborim na naš vranjski govor, južnomoravski.A za ovuj prognozu džandrljivu - za jutre sabajle, stra’ me fata!Životinjke će se smrznev, i nji da gi naranimo, a mi – će si se oblečemo kako Eskimčiki i će si jedemo ribe, prasiki, mesce od teliki i prženičku sami što gu ispržimo s's čvarci!Da smo si živi i zdravi, ubavi i dobri u dušu, arno na svi da mislimo, da nesmo katili, pa sneg kol'ko oće nek pada, nek vrne, će si sedimo pokraj furunčiki, će štrikamo, pojemo i pletemo i radujemo se na malečke rabote i zima ič ne ni može ništa!Srećni nam Božićni dani!
DruštvoBadnji danBožićBranka Marković