Mađarska je saopštila u sredu da će pokrenuti pravni spor protiv odobrenja privremenog sporazuma u Evropskoj uniji o postepenom ukidanju uvoza ruskog prirodnog gasa kako bi se okončala zavisnost evropskih zemalja od ruskih energenata.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen) izjavila je da EU ulazi u "novu eru" postepenim ukidanjem ruskih fosilnih goriva, što uključuje meru usvojenu u sredu kojom se zabranjuje uvoz tečnog prirodnog gasa (TPG) do kraja 2026. godine, dok će uvoz gasa putem cevovoda biće postepeno ukinut do jeseni 2027.
"Ovo je početak nove ere: ere potpune energetske nezavisnosti Evrope od Rusije", navela je ona u saopštenju.
"Kako smo masovno smanjili ruski uvoz fosilnih goriva, smanjili smo i prihode koje Rusija koristi za vođenje svog agresorskog rata protiv Ukrajine, plaćali smo Rusiji 12 milijardi evra mesečno na početku rata za fosilna goriva, sada smo spali na 1,5 milijardi evra mesečno. I dalje je previše. Cilj nam je da to svedemo na nulu", dodala je šefica Evropske komisije.
Propis je pravno obavezujući, što je navelo Mađarsku, koja nema izlaz na more i u velikoj meri zavisi od ruskih isporuka, da najavi da će osporiti odluku pred Sudom pravde EU.
"Prihvatanje i sprovođenje ove briselske naredbe je nemoguće za Mađarsku", rekao je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto (Szijjarto) tokom brifinga emitovanog na njegovoj Fejsbuk (Facebook) stranici.
"Čim plan RePowerEU bude formalno usvojen, odmah ćemo ga osporiti pred Sudom pravde Evropske unije", dodao je on na X.
Sijarto je naveo da odluka krši osnivački dokument EU i ocenio da je to sankcija protiv Rusije, a ne potez trgovinske politike.
Mađarski premijer Viktor Orban, koji je često kritikovao Evropu zbog zauzimanja, kako je navodio, "tvrde linije" prema Rusiji zbog njenog rata protiv Ukrajine, rekao je da su ruski energenti "vitalni" za Mađarsku.
Slovačka, koja se takođe žalila na uticaj koji bi odustajanje od energetskog snabdevanja iz Rusije imalo na njenu ekonomiju, navela je da razmatra odgovor na usvajanje novih mera.
Strategija EU REPowerEU za okončanje zavisnosti od ruskih energenata nastala je kao posledica invazije Kremlja na Ukrajinu u februaru 2022. godine.
Brisel želi da onemogući Moskvu da gas koristi kao geopolitičkog oružja, kao i da prekine zaustavi sredstva koja su Rusiji preko potrebna za finansiranje rata.
Američki predsednik Donald Tramp (Trump) takođe je kritikovao Evropu zbog zavisnosti od ruskih energenata.
Ministarstvo finansija SAD je 22. oktobra objavilo da uvodi sankcije protiv dve najveće ruske naftne kompanije – državnom Rosnjeftu i privatnom Lukoilu – čiji izvoz u velikoj meri doprinosi punjenju blagajne Kremlja.
Dan kasnije, Brisel je usmerio sankcije na Rosnjeft i Gazpromnjeft, još jednu veliku naftnu kompaniju koja je podružnica državnog gasnog giganta Gazproma.
Tramp je, međutim, dao Mađarskoj izuzeće od američkih sankcija na kupovinu ruskih energenata, rekao je Orban, jednog od najbližih saveznika američkog predsednika u Evropi.
"Uspeli smo: Evropa zauvek zatvara slavinu za ruski gas", napisao je evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen na X. "Izabrali smo energetsku bezbednost i nezavisnost za Evropu. Nema više ucena. Nema više Putinove manipulacija tržištem. Čvrsto stojimo uz Ukrajinu".
Kremlj je saopštio da će ovaj potez "ubrzati" pad potencijala evropske ekonomije i "smanjiti njenu konkurentnost".
"To znači da će Evropa zavisiti od gasa koji je skuplji, a ponekad i znatno skuplji od ruskog gasa", rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Da bi bio formalno usvojen, privremeni sporazum moraju da odobre Evropski parlament i članice EU.