Pred Višim sudom u Novom Sadu došlo je u petak rano ujutru do novog guranja policije i demonstranata koji zahtevaju puštanje na slobodu šestoro aktivista i studenata koji su duže od 60 dana u pritvoru zbog navodnog pokušaja rušenja ustavnog poretka.
Drugog dana blokade ove pravosudne institucije, na koju su pozvali studenti u blokadi i građani, došlo je do incidenta kada je policija pokušala da uvede grupu zaposlenih u zgradu suda. Policija je koristila biber sprej i pendreke, javila je reporterka RSE.
Trenutna situacija ispred zgrade suda je mirna, a policija i žandarmerija su se uglavnom povukle.
Studenti u blokadi koji su sa građanima okupljeni ispred suda poručili su da u zgradu mogu da uđu samo oni koji rade na slučaju pritvorenih aktivista i studenata.
Novosadski aktivisti Mladen Cvijetić, Srđan Đurić, Lazar Dinić, Lado Jovović, Davor Stefanović i Marija Vasić već dva meseca su u pritvoru.
Apelacioni sud u Novom Sadu je nadležan da odlučuje o žalbi branilaca na odluku o produženju pritvora, koji je odredilo Sudsko veće Višeg suda.
Studenti u blokadi pozvali su predsednicu sudskog veća koje je produžilo pritvor aktivistima da dođe u zgradu suda kako bi fizički primila žalbe koje su branioci podneli elektronskim putem da bi ih prosledila Apelacionom sudu na odlučivanje.
"Pozivamo i veće Apelacionog suda i sve potrebne zaposlene da dođu u sud. Biće pušteni svi zaposleni koji su potrebni da se aktivisti oslobode", rekao je jedan od studenata u blokadi.
Advokat Veljko Milić, branilac jednog od uhapšenih aktivista, ušao je u zgradu suda da bi, kako je rekao, posredovao između demonstranata i sudske uprave.
Međutim, policajci su mu rekli da u zgradi suda nema nikog od zaposlenih jer, kako su naveli, nisu uspeli da uđu zbog blokade.
Branioci pritvorenih aktivista i studenata Vladimir Horovic i Željko Kočić podneli su predsednicima Višeg i Apelacionog suda u Novom Sadu hitan zahtev za što brže rešavanje žalbi branilaca na rešenje o produženju pritvora.
"Zakonska obaveza suda je da u pritvorskim predmetima, posebno o odlukama o pritvoru, sud mora naročito hitno postupati", naveli su u zahtevu.
U toku jutra bio je priveden fotoreporter koji prati studentske proteste i blokade Gavrilo Andrić, koji je nakon kraćeg zadržavanja pušten.
Andrić je rekao da je pušten čim mu je utvrđen identitet i da mu je rečeno da je to bio razlog privođenja.
"Bilo je guranja, u jednom trenutku sam završio između kordona policije kod neke ograde dosta pritisnut i tada sam tražio da se sklone od mene“, naveo je dodajući da nije bilo nikakvog ozbiljnijeg fizičkog kontakta.
Blokada je počela u četvrtak, 15. maja zbog odluke da se produži pritvor za šestoro aktivista opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) i studentske grupe STAV.
Od tada, demonstranti blokiraju sve ulaze a organizatori su poručili da će blokada trajati sve dok aktivisti ne budu pušteni iz pritvora.
Aktivisti su uhapšeni 14. marta, dan pre masovnog protesta u Beogradu, pod optužbom da su pripremali delo protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
Uoči njihovog hapšenja na provladinim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću emitovan je audio snimak prisluškivanog razgovora sa sastanka aktivista, na kojem je bilo reči o planovima da se na protestu u Beogradu nametne ideja prelazne vlade i upad u zgradu Radio-televizije Srbije.
Branioci okrivljenih su u više navrata naveli da je BIA razgovor prisluškivala nezakonito navodeći da audio snimak ne može biti pravno valjan dokaz u tom procesu.
Nakon odluke o produženju pritvora, jedna od uhapšenih aktivistkinja i profesorka sociologije u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" Marija Vasić stupila je u štrajk glađu i žeđu. Ona je zbog lošeg zdravstvenog stanja u četvrtak 15. maja prebačena je u zatvorsku bolnicu u Beogradu.
U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija rekli su za novosadski 021 da je Marija Vasić dobro.
"Odmah joj je uključena infuzija, koju je odbijala da primi u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora u Novom Sadu, i ona se sada dobro oseća", navedeno je.
Na oslobađanje aktivista ranije su pozvali studenti u blokadi, građanski zborovi, desetine nevladinih organizacija i Evropski parlament.